Sindikat novinara Srbije

Kako do pristojnih uslova rada i profesionalnog novinarstva - pitanje je koje je Sindikat novinara Sebije (SINOS) u okviru projekta koji je je sufinansirao Grad Beograd, postvio kolegama iz drugih medijskih sindikata, novinarskih udruženja i asocijacija, akademskoj zajednici.

Rad u medijskom sektoru prate slabe plate, nizak stepen profesionalizma, opadanje novinarske etike, nizak društveni ugled i status profesije, tehnička zastarelost opreme za rad, neodgovarajuće obrazovanje novinara, samovolja vlasnika i neregulisani radni odnosi.

Novinari u Srbiji rade u izuzetno teškim okolnostima i možda su najugroženija profesija, koliko god to izgledalo elitno i uticajno. Nesigurni su za svoj status, egzistenciju i karijeru, nad njima visi senka zastrašenosti i zato kod njih postoji velika doza autocenzure.

    Strah od gubitka posla najveći cenzor Novinar je dužan da  uvek štiti javni interes! I po cenu otkaza! Od njega to očekuje javnost, tako nalaže kodeks, na tome insistiraju borci za slobodu medija. Šta se dešava kada se javni  i interes vlasnika medija ne poklapaju. A medijsko tržište ne funkcioniše. Iotkaz podrzumeva gubitak posla i male šanse da se nadje novi u branši. Ako se i nadje, možda i taj poslodavac neće mnogo mariti za poštovanje profesionalne etike.  E, tu počinje priča o autocenzuri...   Teško je od novinara i medijskih radnika očekivati veći angažman u situaciji kada su im ugroženi rad i zaposlenje i kada im se svakodnevno umanjuju uslovi za pristojan život.   Da je položaj novinara i medijskih radnika težak potvrđeno je i u Analizi radnopravnog položaja novinara i medijskih radnika u Srbiji sa preporukama za unapređenje koje je za potrebe Medijske strategije uradio profersor Mario Reljanović, doktor pravnih nauka, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu i predsednik Centra za dostojanstven rad.  U Analizi je ukazano na praksu da se novinarima daju prekomerna zaduženja koja izlaze iz domena njihovog rada i specijalizacije.   Reč je o trendu da se na jedan posao ugovorima dodaju novi poslovi, za istu zaradu,  pa su novinari, sve više u obavezi da na terenu snimaju, fotografišu, da prevode tekstove. Poslodavci se na ovakvu praksu odlučuju zbog ušteda i mogućnosti da dodatno uposle novinare radnim zadacima koji neće iziskivati previše dodatnih napora.   Ovo je naročito karakteristično za manje medije u kojima faktička raspodela radnih zadataka ne prati uvek sadržinu poslova koja je ustanovljena ugovorom o radu ili radnom angažovanju. Efekti ovakvog postupanja mogu dovesti do povećane radne eksploatacije, budući da se novinari  na ovaj način preopterećuju raznovrsnim poslovima koje ne mogu da obavljaju istovremeno sa redovnim zaduženjima na odgovarajući način (ili mogu ali to iziskuje značajne dodatne napore i prekovremeni rad koji nije plaćen) a koje zbog svog ranjivog položaja ne mogu da odbiju.   U Analizi se posebno ukazuje na probleme vezane za pravo na sindikalno udruživanje i delovanje:   -U medijima u Srbiji kada govorimo o kolektivnim radnim pravima najugroženije je pravo na sindikalno organizovanje. Nemali broj medijskih radnika koji je u svojim radnim organizacijama pokušao da formira sindikalnu organizaciju naišao je na pasivni ili aktivni otpor poslodavca, što je u suprotnosti za pozitivnim zakonskim rešenjima. Ovakva praksa posebno je izražena u privatnim medijima. Osim „nasleđenih“ sindikata u velikim bivšim držvnim medijima (poput Politike ili Novosti) i javnih servisa, u medijima su retke podružnice sindikata i uopšte članstvo u sindikatima.   Кao jedna od posledica takve situacije je nemogućnost postizanja granskog kolektivnog ugovor, zbog čega je uređenje odnosa unutar medija prepušteno na volju vlasnicima, a u bilo kakvim internim pitanjima zaposleni nisu strana koja se pita i pregovara. Poslodavci na svaki način pokušavaju da spreče osnivanje sindikata u medijima. Od otvorene pretnje zaposlenima da će dobiti otkaz  ako osnuju sindikat do  plasiranja priča u javnosti da su sindikati slabi, posvađani, korumpirani ... nesposobni da zaštite kolege. Medijski sindikati nemaju prostor u medijima da predstave svoje aktivnosti.   Profesionalna solidarnost Nizak obuhvat sindikalizovanosti nije međutim samo rezultat nezakonitog delovanja poslodavaca. Gotovo polovina novinara, navedeno je u Analizi, radno je angažovana van radnog odnosa (privremeni i povremeni poslovi) što znači da ni ne poseduje pravo na sindikalno organizovanje. Ne čudi, onda,  što je broj članova strukovnih udruženja višestruko veći od broja članova sindikata.  Novinari ukazuju da često primena radnopravnih propisa zavisi od poslodavca, odnosno od njegove (jednostrane) volje da svoje postupanje prema novinarima uredi u skladu sa važećim pravilima. Ovo je pre svega rezultat slabog nadzora nad poslodavcima (uopšteno, ne samo u oblasti informisanja i medija) kao i neefikasnosti sistema sankcionisanja poslodavaca koji prekrše propise, usled čega se stvorio subjektivni osećaj nekažnjivosti različitih protivpravnih praksi.   Sindikat novinara Srbije organizovao je prošle godine kampanju kako bi podstakao kolege da se sindikalno organizuju u kojoj je učestvovao i zamenik generalnog sekretara Međunarodne federacije novinara (IFJ) Džeremi Dir. On je, nakon susreta sa kolegama u Beogradu, Novom Sadu i Nišu ukazao ukazao da novinari rade u sve teškim  uslovima, sa ugovorima koji nisu sigurni i da se suočavaju sa velikim finansijskim problemima:   -U svetu su problemi veoma slični situaciji sa kojom se suočavaju novinari u Srbiji. Previše je novinara uključujući i ove u Srbiji koji su slabo plaćeni, rade u lošim uslovima, mnogi od njih, moraju da rade po dva posla da bi preživeli, imaju nedefinisane radne sate, nedostatak sigurnosti na poslu, suočavaju se sa pretnjama. Za novinare je najvažnija bolja bezbednost, bolje plate i više dana godišnjeg odmora. Međutim, da bi se to postiglo nije dovoljno da pojedinac samostalno nastupa, već je potrebna profesionalna solidarnost i saradnja. Stav  IFJ je da ne može biti slobodne štampe dok novinari žive u uslovima korupcije, siromaštva i straha. Da bi novinari mogli svoj posao da rade profesionalno, etično,  potrebna im je  sigurnost posla, trebaju im dobri radni uslovi. Treba da se razvija dijalog. Novinari, sindikati, asocijacije, medijski poslodavci treba da razgovaraju sa Vladom, da potpišu  kolektivni ugovor koji će uspostaviti minimalne standarde i određene uslove koje svi novinari treba da imaju. To je ono što se dešava u većini zemalja u Evropi i vreme je da se pozabavimo tim pitanjima ekonomskog i socijalnog statusa novinara u Srbiji. Postoji i medijska strategija koja je posvećena tome i sada je vreme je da sve to bude sprovedeno u delo - rekao je Dir gostujući u Jutarnjem programu RTS.   Sindikalno osnaživanje   Sindikat novinara Srbije, uz podršku Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog organizovao je krajem prošle godine tematski dijalog o statusu novinara u kojem su učestvovli predstavnici svih sindikata u medijima Srbije, predstavnici Udruženja novinara (UNS) i Nezavisnog udružnja novinara Srbije,(NUNS)  akademske zajednice, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva rada, OEBS-a.   Opšta ocena je bila da je neophodno osnažiti novinare da se sindikalno organizuju, organizovati im edukaciju o njihovim pravima, obezbediti veću nezavisnost novinara od vlasnika i menadžmenta, posebnu zaštitu novinara u lokalnim medijima od pritisaka, imati efikasnije inspekcije koje bi reagovale kad se krše prava novinara.    Ocenjeno je da je problem izrazito lošeg socijalno-ekonomskog položaja novinara naročito vidljiv u lokalnim sredinama, a upravo je tu mnogo novinara i medija.   Učesnici Konferencije saglasili su se da je za bolji radno pravni status novinara i drugih medijskih profesionalaca potrebno potpisati granski kolektivni ugovor koji bi im garantovao pristojne uslove rada.   Predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, biračka i socijalna pitanja i Ministarstva kulture i informisanja kazali su da država nastoji da poboljša položaj novinara kroz zakonodavne aktivnosti.   Izvor: SINOS foto: I.Kovačić Tekst je deo projekta koji je sufinansirao Grad Beograd. Stavovi izneti u tekstu nužno ne iražavaju stavove Grada Beograda  

Иако најмања је од свих шест општина Поморавског округа, рековачка општина највише пажње посвећује неговању и очувању културно-уметничког стваралаштва

Zakon o socijalnom preduzetništvu otvara radnu knjižicu

SINOS istraživao kako se u Despotovcu primenjuje Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom (1)  

Mediji - kolateralna šteta interesnih grupa

Mediji- delimično slobodni

Decenije rizičnog izveštavanja