Prema podacima Ujedinjenih nacija četvrtinu svetske populacije čine žene na selu koje rade kao poljoprivrednice, radnice i preduzetnice.

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije i Entitet Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women) treći put za redom organizovali su u Srbiji svečanu dodelu ugovora lokalnim samoupravama u okviru projekta „Podrška prioritetnim akcijama za rodnu ravnopravnost u Srbiji“ (Gender Equality Facility – GEF), koji finansira Evropska unija. Kroz ovaj projekat izmedju devet opština  podržan je i Despotovac

Zamenica ambasadora EU u Srbiji Plamena Halačeva prilikom dodele ugovora  rekla je da sada ima ukupno 39 lokalnih samouprava koje aktivno učestvuju u Programu za rodnu ravnopravnost:

-Vidim komplementarnost ove akcije sa svim programima i aktivnostima usmerenim na unapređenje ženskih prava u Srbiji i na to da ceo region bude pravedniji i rodno ravnopravniji. EU će nastaviti da podržava vlasti na republičkom i lokalnom nivou, kao i sve druge zagovornike rodne ravnopravnosti - rekla je Halačeva.

Posebna savetnica predsednice Koordinacionog tela Gordana Predić ukazala je da se ne može govoriti o unapređenju rodne ravnopravnosti i boljem položaju žena ukoliko se politike koje se donose na republičkom nivou ne prenesu na lokalni nivo:

- Donošenjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti obaveza je svake lokalne samouprave da formira lokalne mehanizme za rodnu ravnopravnost, kako bi se došlo do efikasnije implementacije zakonodavnog i strateškog plana - navela je Gordana Predić.

Sindikat novinara Srbije (SINOS) u okviru projekta “Uspešne žene opštine Depotovac” koji je sufinansirala lokalna samouprava napravio je seriju  razgovora sa ženama iz ove opštine . Poruka ovog mini istraživanja je da ženama u lokalnim sredinama, posebno na selu, treba obezbediti  ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti, i učiniti vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela.

Direktorka u muškom kolektivu 

Marina Rajić (42), direktorka “Ukras” d.o.o. Veliki Popović, koja je u Beogradu završila Fakultet za menadžment i preduzetništvo, smatra da su žene u 21.veku žene bez granica, ali  i dovoljno inteligente i razumne da prepoznaju  kada i  gde  treba da stanu, odnosno da prepoznaju svoje potrebe i limite. Žene  danas mogu da biraju da li žele da ostanu kod kuće ili da budu na visokim pozicijama. Često odaberu i jedno i drugo, pitanje je samo izbora i ličnih afiniteta.

- Međutim, kada sam ja bila mlada, sećam se,  mama,  bake i njihove komšinice  su  čekale da ih neko odveze  u prodavnicu da bi kupile nešto što im je bilo potrebno a  nisu bile spremne ni da  odu u restoran i vide sa svojim prijateljicama. One su se nedeljom okupljale kod nas ili kod  nekog  drugog u  kući, gde bi razgovarale,  pile kafu dok bi vezle goblene i heklale.  Podrazumevalo se da je vikend bio za odmor, ali preko nedelje se radilo. Niko im nije zabranjivao viđanje u toku nedelje, ali se to jednostavno podrazumevalo. Danas je to sasvim drugačije: žena sama sedne u auto i ode u kafić da se vidi sa svojim drugaricama kad god ona to poželi i kad god ima vremena. Mi same organizujemo naše vreme u skladu sa obavezama, jer je većina nas zaposlena, a mnoge od nas su i na visokim pozicijama. U mom okruženju, imam  dosta prijateljica i poznanica koje su direktori uspešnih preduzeća, rade u obrazovanim ustanovama, bave se politikom. Dakle, imaju slobodu izbora – ocenjuje Marina Rajić.

Ona priznaje da joj posle završenih studija nije bilo lako da odluči da li da ostane u Beogradu ili da se vrati na selo. Bilo joj je teško da ostavi, pre svega,  prijatelje, a onda i mogućnosti koje pruža grad. Mislila je da se život odvija samo u velikom gradu i da, ako se vrati u selo, više nikada neće da ode u bioskop, pozorište, da prošeta gradom ili da uživa u noćnom porvodu. Kako nije želela da se povede za većinom kolega i koleginica, koji ostanu, a onda dugo traže posao i žive kao podstanari, ipak je odlučila da se vrati u rodni Veliki Popović. Priznaje da je bila u prednosti u odnosu na većinu svojih kolega, jer je imala obezbeđen posao u porodičnoj firmi, kao I slobodu da bira šta želi da uradi.

- Zaista sam srećna i ponosna što sam odlučila da se vratim. Živim na  selu i okružena sam prirodom,  radim u porodičnoj firmi, a pritom  imam mogućnost da  u bilo kom trenutku odem u Beograd ili bilo koji drugi grad, vidim se sa svojim prijateljima ili prisustvujem nekom događaju u gradu. Takođe, često se dešava da ljudi u manjim sredinama više „konzumiraju“ prednosti grada nego oni koji u njemu žive, jer je to stvar izbora, afiniteta i  pogleda na život.  Sve je stvar volje i dobre organizacije, dakle to je pitanje vezano sa kvalitetom  života, a ne sa lokalitetom. Možda se mnogi neće složiti samnom, jer govorim kao neko ko ima mogućnosti da sve to priušti sebi, ali ako govorimo iz ugla žena, mi smo, uglavnom, u današnje vreme finansijski nezavisne i možemo,  svaka na svoj način da priuštimo sebi  mnoge stvari – dodaje Marina.

Ona je direktorka porodične firme “Ukras“ u Velikom Popoviću, koja se bavi proizvodnjom različitih vrsta lajsni za podove i unutrašnjih vrata, koja zapošljava 47 radnika, koji rade na najmodernijoj  mašinskoj opremii koja je izvozno orijentisana i konkurentnija sličnim preduzećima iz Evrope. U firmi je uglavnom zaposlen muški kadar.

-U mojoj porodici je bilo obrnuto – mama, nas tri  sestre  i tata kao zaštitnik. Iako većinu radnika u firmi čine muškarci, ponekad imam osećaj da sada mi štitimo njih. To je zato što postoje situacije kada se mi žene firmi ne libimo da im pomognemo, utovarimo lejsne u kombi, vozimo kamion ili viljuškar kada zatreba ili zamenimo radnika koji radi za mašinom. Radanici to ne očekuju od nas, ali su navikli na to, pa se desi da i ne primete da se koleginica popela na merdevine i uzima lajsne sa police, popravlja mašinu i obavlja slične poslove – navodi naša sagovornica.

Ona dodaje da su i klijenti takođe uglavnom muškarci, ali sa svima imaju izuzetno korektan odnos. Marina priznaje da tati duguje zahvalnost zbog toga, jer poštovanje koje su ti muškarci imali prema njemu je samo preneto i na nju. Firma “Ukras”, koja postoji  već  54 godine,  niže uspehe iz godine u godinu, a jedan od razloga je verovatno i taj što je Marina sve kvalitete koji postoje u zdravom porodičnom odnosu, kao što su ljubav, lojalnost, odanost, poštovanje, prenela i na poslovni odnos.

-Zaista, nikada nisam imala problem kao žena direktor. Naravno, ne umanjujem i sopstvenu zaslugu, jer je i moje ponašanje doprinelo takvom korektnom odnosu. Moram da istaknem da kvalitet u svakom odnosu, pa i u poslovnom, zavisi od kombinacije mnogih činjenica, pa je tako i u mom. To su dugogodišnji ugled moje porodice, vaspitanje koje dugujem roditeljima, moj  rad  u muškom kolektivu, svakodnevni kontakti sa kupcima i dobavljačima. Smatram da sam u svom poslu uspešna, ne kao neko ko je započeo svoj biznis i sam sve stvorio, već kao neko ko je zajedno sa sestrama nastavio i unapredio porodični biznis zaključuje Marina Rajić.

Za njih je patrijahalno vreme, prošlost 

Ana Bogdanović, direktorka Javnog preduzeća „Resavska pećina“, koja je bila i direktorka Turističke organizacije opštine Despotovac, smatra da je napravljen veliki pomak nabolje kada je u pitanju položaj žena u despotovačkoj opštini, ali ocenjuje i da još ima domaćinstava, sela i krajeva u kojima to nije slučaj. Dodaje da je i sama odrasla u patrijarhalnoj sredini gde je otac bio glava porodice i stub kuće, a majka ta koja rađa, brine o deci i ostaje kod kuće.

- Zato mi je u početku bilo teško na poslu. Međutim, iz godine u godinu položaj žena se menjao, tako da sada kolege na nas gledaju kao na jednake, poštuju nas i uvažavaju. Osim toga, danas ima mnogo više žena na pozicijama nego ranije. To je karakteristično za poslednjih pet-šest godina – kaže Ana.

S druge strane, ocenjuje naša sagovornica, nije isto kada je žena na funkciji i kada je to muškarac. Ženu kod kuće čekaju deca, ručak, kuća, cveće i mnoge druge obaveze, koje ne čekaju muškarce. Zato je ženama na funkciji mnogo teže. Funkcija zahteva da rade i vikendom, pa imaju mnogo manje vremena za obavljanje kućnih poslova i obaveza prema deci.

- Istina je da su žene, boreći se za ravnopravnost, nametnule sebi mnogo više obaveza. Ali, s druge strane, zašto bih ja, kao diplomirani ekonomista, sedela kod kuće? Moje lično mišljenje je da je mnogo bolje kada žena radi, iako ima previše obaveza. Ako dobro organizuju svoje vreme, žene sve mogu da postignu. Znam mnogo žena koje ne rade i koje zavise od muškaraca. Iako tvrde da im obezbeđuju sve, takav neravnopravan položaj ima svoju cenu – zaključuje Ana Bogdanović

Ljiljana Stojadinović iz Despotovca upravlja poljoprivrednim gazdinstvom koje se  vodi na njeno ime i članica je Udruženja umetnika. Poljoprivredno gazdinstvo registrovala je 2021. godine kako bi svoje kreacije, koje su njen hobi, mogla da plasira. Prilikom registracije gazdinstva imala je podršku supruga.

- Mislim da je patrijarhalno vreme prošlo. Žene su mnogo aktivnije od muškaraca, a neke čak izdržavaju celu porodicu. Motivišu se, rade sve i svašta da bi došle do para i dopunile kućni budžet. Žene mnogo ozbiljnije shvataju porodicu, a sve više muškaraca se oslanja na njih. To je dosta zahtevno. Ali, mislim da svako ko nastavi da se bavi svojim hobijem, zapravo voli to da radi. Pored toga, imam stalne mušterije koje koriste moje meleme i druge proizvode i ne mogu da ih ostavim na cedilu. Doduše, ima i žena koje počnu nečim da se bave, a onda shvate da je rad na tezgi težak posao i da ne donosi tako puno novca, pa odustanu. Danas su mnoge žene u situaciji da moraju da rade da bi dopunile kućni budžet – ocenjuje Ljiljana Stojadinović.

Izvor: SINOS

Projekat je sufinansirala opština Despotovac. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave koja je sufinansirala projekat