Novinari i medijski radnici u Novom Sadu dele sudbinu kolega u Srbiji -  veliki broj njih radi u  prekarnim sulovima: Nesigurni su za svoj status, egzistenciju i karijeru, nad njima visi senka zastrašenosti i zato kod njih postoji velika doza autocenzure.

Više od tri četvrtine  nisu dovoljno plaćeni za posao koji obavljaju - u Vojvodjanskoj  prestonici plate su im manje od republičkog proseku.

U privatnim medijima, uz redovne poslove, novinarima se dodaju obaveze na novim platformama. Radna norma se uvećava dok zarade ostaju iste ili se  umanjuju.

Povećava se broj novinara - nadničara. To su kolege koje rade na privremenim i povremenim poslovima. Oni nemaju pavo na dnevni i nedeljni odmor, uvećanu zaradu, plaćeni prekovremeni rad, plaćeni prevoz do posla, plaćenu ishranu u toku rada, plaćeno odsustvo i godšnji odmor, pravo na  članstvo u sindikatu, pravo na kolektivno pregovaranje, na njih se ne odnose prava iz kolektivnog ugovora i nemaju pravo na štrajk. Oni čak i ne mogu da tuže poslodavca po osnovu Zakona o radu, jer nisu u radnom odnosu.

Sindikat novinara Srbije smatra da rešenje  treba tražiti na dva nivoa:

1-  Uspostavljanju dijaloga izmedju predstavnika zaposlenih i poslodavaca o socioekonomskom položaju novinara i medijskih radnika i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora kao krovne zaštite  u medijskoj delatnosti;

2 - Obezbedjivanju stalnog radnog odnosa za kolege koji rade na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Radna prava prvi put u medijskom zakonu

Sindikat novinara Srbije (SINOS),  u svojstvu člana Radne grupe za izradu Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) predložio je da se u novi zakon ugrade odredbe koje će omogućiti dostojanstvenu zaradu i uslove rada naših kolega.

Predlog SINOS-a bio je da se novi zakon unese poglavlje kojim se reguliše pravo novinara na radu i povodom rada: 

- Novinaru ne može prestati radni odnos, umanjiti se ugovorena zarada ili ugovorena naknada za rad, niti se na drugi način staviti u nepovoljniji položaj zbog toga što je u mediju objavio istinitu tvrdnju ili izneo mišljenje, kao ni zbog toga što je svoje mišljenje izneo van medija kao lični stav.

Novinaru ne može prestati radni odnos, umanjiti se zarada, ni pogoršati položaj u redakciji zbog odbijanja da izvrši nalog kojim bi kršio pravna i etička pravila novinarske profesije.

- Poslodavac je dužan da utvrdi raspored radnog vremena za sve zaposlene u mediju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Poslodavac pisanu odluku pisano obaveštenje o rasporedu radnog vremena dostavlja zaposlenima najkasnije 48 časova ranije.

- U slučaju hitne potrebe, poslodavac može izmeniti raspored radnog vremena najkasnije u toku radnog dana, za naredni radni dan ukoliko nastupe okolnosti koje se nisu mogle predvideti, otkloniti ili izbeći, pod uslovom da se zaposlenom obezbedi dnevni odmor u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.  

Poslodavac može o izmenama rasporeda radnog vremena iz stava 1. ovog člana obavestiti zaposlenog usmenim putem, a pisanu odluku pisano obaveštenje izraditi u roku od 24 časa.

- Poslodavac može zaposlenom uvesti pripravnost za rad, u skladu sa zakonom kojim se reguliše rad.

Pripravnost za rad ne može trajati duže od četiri časa dnevno, odnosno dvanaest časova nedeljno.

Pripravnost za rad ne može se uvesti zaposlenom koji radi prekovremeno ili u režimu preraspodele radnog vremena.

Naknada za svaki sat proveden u režimu pripravnosti za rad iznosi 10% vrednosti radnog sata osnovne zarade zaposlenog (predldog SINOS bio 15%). Opštim aktom poslodavca, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, može se utvrditi i viši iznos naknade.

- Zaposleni ima pravo da u toku nedeljnog i godišnjeg odmora, u skladu sa rasporedom radnog vremena i rasporedom korišćenja godišnjeg odmora koji donese poslodavac, ne odgovara na komunikaciju poslodavca, bez obzira na koji način je ona izvršena (telefonski poziv, elektronske poruke, i slično), osim ako tokom njegovog odsustva nisu nastupile vanredne okolnosti u zemlji, a tiču se oblasti koju zaposleni pokriva (vanredne situacije, vanredna stanja, stanja opšte opasnosti po zdravlje građana i slično).

Zaposlenom se zbog ostvarivanja prava iz stava 1. ovog člana ne može izreći disciplinska mera, niti može trpeti bilo kakve druge štetne posledice.

Ministarstvo rada nije dalo saglasnost za predloge SINOS da u novi Zakon o javnom informisanju i medijia budu unete odredbe kojim bi bio smanjen procenat za utvrdjivanje reprezentativnosti sindikalnih i poslodavačkih organizacija na pet posto.

Nije prihvaćen ni predlog SINOS koji se odnosi na prošireno dejstvo kolektivnog ugovora. Prema Zakonu o radu Vlada može da odluči da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca - učesnika kolektivnog ugovora pod uslovom da kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje obavezuje poslodavce koji zapošljavaju više od 50 posto zaposlenih u medijskoj delatnosti. SINOS je predlagao da za medijsku delatnost to bude 20 posto, što nije prihvaćeno.

Predlozi SINOS koje Radna grupa za izradu Nacrta Zakona nje podržala: 

1.Definisanje pojma novinara i medijskog radnika;

 2. Osnivanje lokalnih i regionalnih javnih servisa, zašta smo 2019. godine dobili podršku medijskog eksperta u Briselu dr Frančeska Šakitana koji je analizirao tekst medijske strategije. SINOS je ostao pri predlogu iz 2013. godine da lokalna samuprava izdvaja 2 procenta za  medije - 1 posto za lokalne i regionalne servise a 1 posto za projektno sufinansiranje. Naš aneks je ušao u tekst medijske strategije ali i pored podrške iz Brisela, nestao je (bez objašnjenja) u konačnoj verziji dokumenta.

 3. Reformisanje  projektnog sufinansiranja što bi podrazumevalo da medijska udruženja i organizacije mogu da predlažu kandidate za članove komisija ali da zbog sukoba interesa i korpcije ne mogu da budu članovi takvih komisija;

 4. Objavljivanje registra svih medijskih donatora (domaćih i stranih).

SINOS veruje da će  vreme pred nama pokazati da je neophodno i ove predloge ugraditi u medijske zakone.

Protiv našeg predloga izjasnile su se predstavnici SVIH  novinarskih i medijskih udruženja koja su učestvovala u Radnoj grupi: UNS, NUNS, NDNV, Asocijcija medija, ANEM, Lokal press i RAB.

Stop PP ugovorima

Sindikat novinara Srbije organizovao je 1. novembra 2023. sastanak sa novinarima i medijskim radnicima koji su više godina angažovani  po osnovu ugovora o  privremenim i povremenim poslovima u Radio televiziji Vojvodine, kako bi se razmotrilo na koji način može da im se pomogne da dođu do ugovora o radu na neodređeno vreme.

Na sastanku je predstavljena trenutna situacija u RTV-u i pomenuti su mnogobrojni problemi, koje novi generalni direktor treba da reši. Između ostalog veoma važan segment koji utiče i na položaj PP radnika, jeste organizacija i sistematizacija poslova. Prisutni su imali priliku i da pravnika pitaju o svojoj poziciji i mogućnostima.

Po Zakonu o radu poslodavac može da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena, ili korisnikom starosne penzije i to za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

Kada se kaže privremeni i povremeni poslovi, pre svega se misli na sezonske poslove. To je rad sezonskog karaktera, najčešće u poljoprivredi, turizmu i ugostiteljstvu (povećanje broja radnika u jeku sezone). Takođe, česti su i u situacijama privremenog povećanja obima posla ili manjka radnika kod poslodavca (npr. privremena zamena zaposlenog na odsustvu).

U Radio televiziji Vojvodine više od 135 kolega angažovano je ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, tzv na PP ugovorima. Oni su u izuzetno nezavidnom položaju jer ih zakon ne prepoznaje kao zaposlene, a prethodna rukovodstva godinama su zloupotrebljavala ovu vrstu angažovanja radnika. Problem sa ovim medijskim radnicima je što se zadržavaju na obavljanju istih delatnosti već godinama, a ugovori im se posle svakih 120 radnih dana produžava sa izmenom opisa posla. 

Tako se došlo u situaciju da u ovoj medijskoj kući postoje ljudi koji čak više od 20 godina obavljaju svoje radne obaveze, bez prava na plaćen godišnji odmor, odsustvo i bolovanje. To konkretno znači da se iz obračuna zarade i uplate poreza i doprinosa izuzimaju dani vikenda, ali i svi oni dani kojima izvršilac nije došao na posao, bilo da je bio sprečen iz zdravstvenih ili bilo kojih drugih razloga.

Plate angažovanih radnika na ovakvim ugovorima, najčešće su u proseku minimalnih zarada.

Na sasatnku je zaključeno  da su ovim radnicima vezane ruke, kada je pravosudni sistem u pitanju i da nikako nisu zaštićeni. Ukoliko bi se neko od radnika upuštao u tužbu i pokušaj da svoj problem reši na sudu, najčešće bi se stiglo do Zakona o budžetskom sistemu koji ne dozvoljava i koči zapošljavanje u javnim preduzećima.

Rešenju problema značajno bi se doprinelo ukoliko bi se, kada se otvaraju i odobravaju nova radna mesta (ugovori na neodređeno), prvo zapošljavale kolege koje godinama profesionalno obavljaju svoje poslove i za čijim stalnim angažovanjem nesporno postoji potreba iako rade u nesigurnim (prekarnim) uslovima. 

U praksi je drugačije. Zaposlenje  retko dobijaju radnici angažovani na PP ugovorima, a mnogo češće ljudi koji nikada nisu radili u medijima, čija stručnost je upitna, a lična veza sa donosiocima odluka izvesna. Predlog prisutnih bio je da se napravi transparentan spisak osoba zaposlenih na PP ugovoru, i da se dok svi ne dobiju ugovore na neodređeno, ne dovode „novi“ ljudi.

Sindikat novinara Srbije - RTV je o problemima u Javnom pokrajinskom sektoru tri puta, pre ovog sastanka,  informisao predsednicu Vlade Srbije. Dopis je upućen i kabinetu predsednika Srbije odakle je stigao odgovor da je adresa za naša pitanja - Ministarstvo informisanja i kulture. Delegacija SINOS je, nakon sastanka u RTV, pismeno obavestila ministra informisanja i telekomunikacija Mihaila Jovanovića o zaključcima i zatražila prijem. Iz Kabineta je stigao potvrdan odgovor.

Na poziv Sindikata novinara Srbije, ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović posetio je Radio-televiziju Vojvodine i sa predstavnicima tog sindikata i rukovodstva razgovarao o problemima u Javnom medijskom servisu Vojvodine. Dogovoreno je  da zaposleni koji su dugi niz godina na privremeno-povremenim poslovima dobiju ugovor za stalno i da će se za to postarati svi zajedno - rukovodstvo, ministarstvo i sindikat.

Delegacija SINOS sastala se 4. decembra se sa generalnim direktorom Goranom Karadžićem koji je  potvrdio da će uputiti zahtev Ministarstvu informisanja i telekomunikacija da se odobri angažman na neodredjeno vreme svih radnika koji su takvom prekarnom statusu. Prvi čovek RTV izjavio je da će uputiti zahtev Ministarstvu informisanja i telekomunikacija da se odobri angažman na neodredjeno vreme svih radnika koji su takvom prekarnom statusu.

Prva grupa od 13 radnika RTV-a potpisala je 8. decembra ugovore o radu na neodređeno vreme, čime je počela realizacija dogovora Sindikata novinara Srbije (SINOS), poslodavca (RTV) i Ministrastva informisanja i telekomunikacija, postignutog 10. novembra 2023. o trajnom rešenju radno-pravnog statusa velikog broja obespravljenih ljudi koji godinama pa i decenijama rade na privremeno – povremenim poslovima, odnosno na određeno vreme.

Međunarodna federacija novinara (IFJ) snažno je podržala ovu akciju SINOS-a i pratiće je do kraja.

Preporuke:

- Osnažiti sindikate;

- Uspostaviti socioekonomski dijalog izmedju sindikata i poslodavaca u medijskoj delatnosti;

- Potpisati granski kolektivni ugovor kao krovnu zaštitu svih novinara i medijskih radnika u Srbiji;

- Insistirati na prijemu u stalni radni odnos kolega koji rade na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima i onih koji su angažovani  na odredjeno vreme.

IZVOR: SINOS

Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave koja je sufinansirala projekat