MEDIJI U VOJVODINI: Svako ima svoju definiciju javnog interesa 

Slobodni mediji su uslov slobodnog, demokratskog društva. Svojim profesionalnim delovanjem oni stvaraju informisanog gradjanina sposobnog da samostalno donosi sudove o društvenim zbivanjima i akterima. Slobodnih medija nema bez slobodnih novinara. Njihov položaj utiče na njihov rad i kvalitet informisanja građana od čega zavisi i kakve odluke oni donose.

Na osnovu Zakona o informisanju i medijima iz 2014. godine, mediji u Srbiji su dužni da blagovremeno obaveštavaju javnost o pitanjima od  javnog značaja radi omogućavanja građanima da formiraju svoje mišljenje o pojavama, ličnostima, što se postiže raznovrsnim medijskim informacijama i sadržajima.

Sindikat novinara Srbije (SINOS)  istraživao je da li mediji u Vojvodini ostvaruju javni interes u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima

Politička manipulacija - suptilna i globalna

Javni interes definisan je kao korist, odnosno dobrobit koju ostvaruju ili svi građani, ili velika većina građana ili jedan veliki deo građana kao određena manjinska grupa u zajednici (lokalnoj, regionalnoj, državnoj, odnosno nacionalnoj), a kroz delanje (odluke i aktivnosti) tačno određenih organa vlasti ili organizacija ovlašćenih za vršenje javnih ovlašćenja.

Legitimitet nekog interesa znači da u zajednici postoji uverenje o njegovoj prihvatljivosti i dopustivosti nastojanja onih kojih se interesi tiču da ga ostvaruju u okviru postavljenih normi i pravila. Legitimitet javnog interesa doći će u pitanje ako on ne uspeva da zadovolji određena osnovna očekivanja i potrebe, odnosno ako je poljuljano široko rasprostranjeno uverenje da su upravo postojeće institucije i organizacije  najprikladnije za društvo i da one funkcionišu ispravno.

Za informacije o radu i o odlučivanju tela javne vlasti postoji veliki interes javnosti kao i javni interes da o načinu rada javnost bude upoznata kako bi mogla obavljati nadzornu ulogu i preventivno delovati na zakonitost i pravilnost rada, obavljanja javnih funkcija i potrošnje javnih sredstava. Javnost rada prvenstveno je namenjena za širu javnost koja želi da izvrši neposredan uvid u rad tela javne vlasti koja su ujedno nosioci vlasti.

Javnost se definiše kao društvena svest, sudija moralnih postupaka, nosolac moralnih sankcija. Funkcija javnosti je da kritički rasparavlja o delatnostima državne vlasti. Javnost je forum mišljena različitih ljudi koji se pozivaju na pravo da budu obavešteni o državnim politikama i javnom interesu, traže transparentnost u procesu donošenja političkih odluka i zahtevaju da i oni sami (građani, javno mnjenje) budu uključeni ili konsultovani u tom procesu. To je jedna od ključnih odlika demokratije.

Zastupnici autoritarne teorije, smatraju da je kontrola medija neophodna kako bi se podržala  politika vlasti a da štampa služi samo kao instrument koji treba da poveća moć vladara. Ovo je uočljivije u društvima koja se ne percipiraju kao demokratska, mada je u suptilnijem obliku evidentno na svim prostorima. Opšta je procena da je društvo globalno u opasnosti je od političke kontrole, posebno u eri tehnološkog razvoja prisutnosti i dostupnosti društvenih mreža.

- Politička manipulacija kao pojava sve je suptilnija, ugladjenija i neprimetnija a u kombinaciji sa sve manjom medijskom i funkcionalnom  pismenošću populacije postaje opasno oruđe u rukama političkih elita. Iako je borba protiv cenzure viševekovni standard u ovim sredinama su česti primeri da cenzori lako posežu za novinarskim produktima. Tako nije nepoznato da se menjaju novinski članci, ukidaju tv emisije pa i tv kanali zbog političke nepodobnosti. Pojava da “političari uredjuju vesti” nije samo javna tajna medju novinarima nego i svakodnevica u okviru koje politički PR-ovi i šefovi kabineta odredjuju teme koje su vredne medijske obrade. Neretko se političari i javno uključuju u komentarisanje rada novinara pa “recenziraju” priloge i javno pitaju šta je pozadina nekog novinarskog pitanja ili priloga (1)

________________________________________________________

“Politička kontrola medija na Balkanu” Maja BlazevskaEvrosimoska 1

 Nesloga novinara slabi profesiju

Projektni tim SINOS sproveo je tokom oktobra i novembra istraživanje u nameri da sazna koliko gradjani veruju medijima i da li smatraju da  oni rade u javnom interesu. Interesovalo nas je kako političari utiču na medije, koliko se mediji zloupotrebljavaju i koriste u svrhu političke promocije, za kreiranja različitih verzija istina. Pitali smo kakva je uloga novinarskih i medijskih udruženja u zaštiti izvornih načela profesije. Istraživanjem je obuhvaćeno 100 građana. Podaci su prikupljani imejlom, telefonskim ili neposrednim razgovorom sa ispitanicima.

Istraživanje je potvrdilo da su vlasnici medija neretko i vlasnici velikih kompanija koje nemaju veze sa industrijom medija ili su bliski politici što predstavlja dodatnu opasnost za medije koji mogu postati orudje u rukama moćne elite. Potvrdjena je i bliska povezanost političke elite i vlasnika medija koji najčešće, zbog poslovnih interesa, rade prema političkim instrukcijama.

To može inicirati svaranje nektiričkog, navijačkog novinarstva neotpornog na političke uticaje. Opadanje standarda u novinarstvu je i smanjilo plate novinara a smanjene cene rada i olako angažovanje mladih ili osoba bez iskustva je doprinelo još jačoj političkoj kontroli i manipulaciji.

Najveći zadatk je, smatra većina ispitanika, na medijkoj zajednici koja mora izgraditi uredjivačku nezavisnost u odnosu na izdavače, finansijere i vlasnike medija kako bi se izgradili sigurni mehanizmi i zaštitio novinarski rad od političkih ali i ekonomskih moćnika. Potrebna je snažna novinarska organizacija, jaki sindikati, moćna i udružeja koja će insistirati na poštovanju standarda profesije i statusa novinara u društvu.

Istraživanje je pokazalo da su glavni razlozi erozije novinarstva i niskog integriteta medija slab ekonomski status novinara, niske plate i nereglisani odnosi u kompanijima.

Sindikati i udruženja, moraju insistirati na poboljšanju uslova rada, na potpisivanju kolektivnih ugovora s vlasnicima medija, na redovnim i pristojnim platama.

Ekonomski zavistan novinar, potvrdilo je to i ovo istraživanje, je uplašen novinar, bez potrebne novinarske hrabrotsti za promenama u društvu. Novinari koji su se izborili za bolji ekonomski status imaju jači odbrameni mehanizam od političkih i ekonomskih zlouptreba.

Podeljenost sindikata i udruženja slabi snagu novinarske profesije u borbi protiv pritisaka i uslovljavanja, a osnažuje političku kontrolu nad novinarima i medijima.medija.

Država medije da prihvati kao javno dobro

 o Da li mediji u Vojvodini ostvaruju javni interes pitamo Predraga Ravu, predsednika Društva novinara Vojvodine - Udruženja novinara Srbije (DNV-UNS)

- Medijska scena u Vojvodini je skoro potpuno devastirana i veoma je malo nezavisnih medija. Nakon privatizacije, većina medija koji su opstali ne vrše svoju funkciju. Pre svih, lokalni mediji nemaju više ulogu koju su ranije imali. Ono što je Antonijo Gramši nazivao kulturna hegemonija sada doživljava svoj vrhunac. Mediji su možda i najuticajni agens socijalizacije i preko njih mladi, pre svih, stvaraju sliku o sebi drugima i zato može da predstavljaju opasno nenasilno sredstvo preko kog se promovišu vrednosti koje jedan društveni sloj održava na vlasti. Dodatni problem je što svako ima svoju definiciju pojma javni interes.

Većina medija, smatra Rava ne proizvode kompletne i istinite informacije:

- Malo je medija poput radija 021, a eventualno mogu da izdvojim i delove programa Radio televizije Vojvodine, koja ima produkcijske kapacitete za proizvodnju raznovrsnijeg sadržaja. Građani se sve više okreću onlajn medijima i društvenim mrežama koje brže prenose informacije.

Na osnovu informacija koje dobijaju građani uglavnom ne mogu da donose sudove o društvenim zbivanjima i akterim jer većina priloga nemaju ono što se u novinarstvu zove druga strana.

- Naravno, to važi za informativu i ne mora da se odnosi na vesti iz sveta ili na program iz kulture ili sporta. Takođe, neki mediji i ne emituju informativni program i sve su sveli na zabavni sadržaj - precizira naš sagovornik.

Pritisci na novinare i medijske radnike postoje - i profesionalni i ekonomski pritisci, potvrđuje Rava:

- Pored uticaja na rad odnosno kvalitet izveštavanja, uticaj je sve više poguban za zdravlje novinara. Takozvano sagorevanje (burnout) je sve češća posledica loših uslova za rad, u koje spadaju i psihološki pritisci i fizičko iscrpljivanje.

Na pitanje koliko su novinari spremni da  se odupru eventualnim pritiscima kad je reč o promovisanju privatnog interesa vlasnika medija kaže:

- Ne mogu da se setim nijedne situacije u kojima su se odupirali pritiscima te vrste.

Predsednik NDV-UNS ukazuje je autocenzura veoma prisutna u informativnom programu, da li vlasnici medija uglavnom utiču na kreiranje medija, preko uredništva i da mnoge redakcije više i nemaju kolegijum.

Кoliko su, pitamo Ravu,  novinari solidarni u odbrani svojih prava?

- Nisam primetio ni solidarnost ni inicijativu za nekim kolektivnim rešavanjem problema. Prvenstveno, ne poznaju dovoljno svoja radna prava. Dodatno ih sputava pojava nereprezentativnih strukovnih udruženja i sindikata što im smanjuje kapacitet i priliku da stvore neku kritičnu masu koja bi mogla da ih dovede u povoljniju poziciju za pregovore i promene.

Kolege, kaže, uglavnom ne veruju u promene i češće se odlučuju da pored redovnog posla rade još neki koji bi im olakšao egzistenciju. Ili se prekvalifikuju -  promene profesiju. Nisu dovoljno upoznati sa iskustvima, odnosno problemima koje imaju inostrane kolege i načinima na koje ih oni rešavaju.

o Кako osnažiti  profesionalno i objektivno novinarstvo? 

-Trebalo bi raditi na edukaciji novinara. Siguran sam da ne poznaju svoja radna prava kao i da nisu uvek svesni u kojim situacijama krše etičke kodekse. Mora im se pomoći da jačaju svoje profesionalne kapacitete. Država takođe mora da promeni percepciju i prihvati medije kao javno dobro, te da sistemski rešava probleme. Probalo se sa privatizacijom – nije uspelo. Sufinansiranje projekata je lepa, ali propala ideja, zbog velike korupcije. Neki mediji pronalaze alternativne, savremene načine finansiranja, ali to ne rešava problem u društvenom, širem kontekstu.

IZVOR: SINOS

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva