Istraživanje SINOS: Novinarima treba uticajan sindikat

Sindikat novinara Srbije (SINOS) sproveo je istraživanje o socioekonomskom položaju novinara i medijskih radnika. Cilj je bio  da se ukaže na stepen do kojeg zaposleni u medijima mogu da ostvare svoja osnovna ljudska prava, kao što je pravo da se učlane  u sindikate i pregovoraju sa poslodavcima  kako bi obezbedili bolje uslove rada  i veću sigurnost prilikom obavljanja posla.

Istraživanje je sprovedeno u Beogradu i Nišu i  i deo je projekta “Zašto nema sindikata u privatnim medijima” koje je podržalo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 100 ispitanika u Beogradu i Nišu. Podaci su prikupljani slanjem upitnika, imejlom, telefonskim ili neposrednim razgovorom sa kolegama u privatnim meijima.

Najveći broj ispitanika (64 posto)  je starosti izmedju 30 i 50 godina života. Fakultetsko obrazovanje ima dve trećine ispitanika od toga 38 posto ima diplomu fakulteta na kojima se izučava novinarstvo. Više od polovine ispitanika (55 posto) su žene.

Podjednak broj zaposlenih (37 posto) je u televiziji i štampanim medijima. Za više vrsta medija radi osam posto dok su ostali na radiju. Najveći broj isptanika su novinari (54 posto), 30 posto su medijski radnici i 16 posto urednici.

Najveći broj (42 posto) dolazi iz velikih medija, onih koji imaju više od 100 zaposlenih, 36 posto iz medija koji imaju izmedju 10 i 50 zaposlenih,  11 iz medija koji imaju  izmedju 50 i 100 zaposlenih  i isto toliko (11) iz medija koji imaju manje od 10 zaposlenih.

Da se njihov medij finansira iz sopstvenih sredstava smatra 19 posto ispitanika ,  14 posto misli da se finasira sredstvima iz projektnog sufinansiranja, šestoro ispitanika misli da se novac obezbedjuje iz stranih donacija, dok najveći broj ispitanika kaže da je pretežan naćin finansiranja - kombinovan.

Da je finansijski status medija u kojem radi stabilan veruje  36 posto ispitanika, ostali nisu upoznati sa tim podatkom.

Potpisan ugovor za rad na neodredjeno vreme ima  84 posto spitanika dok su ostali zaposleni na odredjeno vreme,  nešto manji broj je angažovan na osnovu  ugovora o obavljanju povremenih i privremenih poslova.

Najveći broj ispitanika (40 posto)  prima mesečnu zaradu izmedju 60.000 i 70.000 dinara. Izmedju 70.000 i 80.000 dinara prima 10 posto, više od 80.000 dinara mesečno ima 28 ispitanika. Manje od 50.000 prima 22 posto.

Platu na račun prima 95 posto ispitanika. Redovna mesečna primanja ima 90 posto ispitanika dok ostalima zarada kasni dva i više meseci. (Primer Niš)

Kad je reč o materijalnom položaju ispitanika  40 posto se izjasnilo da je stanje nepromenjeno u odnosu na prošlu godinu, 36 posto kaže da bolje živi a 24 posto - lošije.  

Najveći broj zaposlenih (58) nedeljno radi 40 sati, preko 40 sati radi 37 ispitanika dok ostali kažu da rade manje od 40 sati.

Više od polovine ispitanika, 53 posto, kaže da im je nije plaćen prekovremeni rad. Plaćen prekovremeni rad ima13 posto. Da im se prekovremeni rad plaća povremeno izjasnilo se 18 posto ispitanika, a 16 nema komentar.

Godišnji odmor duži od 20 dana ima 55 ispitanika, 40 posto ima 20 dana, ostali imaju kraći godišnji odmor.

Da ih pslodavac ponekad poziva da rade posle radnog vremena kaže 48 ispitanika, ne poziva ih, navodi 32 ispitanika, 16 posto kaže da ih retko poziva, preostali kažu da ih uvek poziva ili nemaju komentar.

Dnevni i nedeljni plan rada uvek dobija 29 posto ispitanika, 34 posto se izjasnilo da ponekad dobiju radni dnevni i nedeljni plan, a isto toliko da ga ne dobija. Ostali nemaju komentar.

Obavezu da rade vikendom  ima 47 posto ispitanika, 34 posto ponekad ima tu obavezu. Ostali odgovori su: ne, retko, nemam komentar.

Regres i topli obrok dobija 40 posto ispitanika, ne dobija 42, ostali ne znaju.

Na pitanje da li u vašem mediju postoji sindikalna organizacij pozitivno je odgovorilo 40 posto ispitanika, 47 posto kaže NE a  13 ne zna.

Kada je reč o sindkalnom organizovanju, 61 posto ispitanika  nisu članovi sindikata, 39 posto  jesu.

*Za nas je ovo iznenadjenje budući da znamo stvarno stanje u medijima i ovaj podatak tumačimo činjenicom da je najveći broj odgovora stigao iz medija koji su  bili državni (Novosti i Politika) i u kojima sindikalne organizacije i dalje postoje.

Sa pravima iz radnog odnosa upoznato je 37 posto, delimično je upoznato 55 posto, ostali nisu upoznati.

Da im radna prava nikad nisu bila ugrožena smatra 38 posto ispitanika, 14 posto kaže da su im bila ugrožena, 40 posto ne zna i 8 posto ne želi da odgovori. U takvoj situaciji sindikat im je pomogao kaže 13 posto, 29 posto kaže da im nije pomogao, 58 posto nema komentar.

Da su radna prava žena u medijima više ugrožena nego prava muškaraca smatra 21 posto, 47 posto kaže NE, 32 posto ne zna.

Sagoravenje na poslu  doživela je polovina zaposlenih (50), 29 posto nije, 21 posto nema komentar.

Posao negativno utiče na njihovo mentalno zdravlje navodi 40 posto ispitanika,  pozitivno utiče na 13 posto isitanika, na 21 posto uopšte ne utiče dok 26 posto nema komentar.

Na pitanje kako objašnjavaju  da u privatnim medijima u Srbiji uglavnom ne postoje sindikati 37 posto je odgovorilo da postoji strah  da će onaj ko se učlani u sindikat dobiti otkaz, 29 posto smatra da sindikat ne može da obezbedi zaštitu, 13 posto veruje da su sindiklni lideri korumpirani i da ih zanimaju njihova a ne radna prava, dok ostali ukazuju na apatičnost i ravnodušnost kolega,  kao i  da su sindikati produkt socijalizma.

Ono što uliva nadu je odgovor 43 posto ispitanika da je novinarima i medijskim radnicima potreban uticajan sindikat koji bi radio na zaštiti njihovih prava i da bi bili članovi takvog sindikata, 27 posto ispitanika smatra da je zaposlenima potreban snažan sindikat ali ne znaju da li bi se učlanili, 14 posto smatra da to  nije potrebno jer se ništa ne bi promenilo, 16 posto ne želi da odgovori.

Na pitanje u kojim oblastima biste najpre očekivali da takav sindikat posebno unapredi prava novinara i medijskih radnika 40 posto kaže da se treba zalagati za bolje uslove rada, isto toliko smatra da se treba izboriti za veće plate, 16 posto smatra da sindikat treba da učestvuje  u obezbedjenju zakonske regulative koja uredjuje radna prava novinara i medijskih radnika, ostali smatraju da se treba raditi na boljim ugovorima o radu i  obezbediti besplatne pravne savete.

Da bi potpisivanje granskog kolektivnog ugovora u medijima poboljšalo status novinara i medijskih radnika veruje 59 posto ispitanika,33 ispitanika ne zna odgovor na ovo pitanje, ostali kažu NE.

Najveći problem u novinarstvu i medijima danas su  po mišljenju polovine ispitanika (45 posto)  niske plate novinara i medijskih radnika, 13 posto kaže plitički pritisak i odsustvo medijske autonomije. Nepoštovanje etičkih standarda, kaže 11 posto ispitanika, slede senzacionalizam i tabloidizacija, loš kvalitet medijskih sadržaja, neodgovarajući zakonski okvir za rad medija, nizak nivo medijske pismenosti.

Rezultate istraživanja analizirala je profesor doktor Tatjana Vulić, sa Filozofskog fakulteta Departaman za komunikologiju i novinarstvo u Nišu:

Istraživanje je sprovedeno sa 100 ispitanika u medijima u Beogradu i Nišu primenjujući gugl upitnik i intervju. Moramo da napomenemo da je upitnik prosleđen na daleko više adresa, ali da nije očigledno bilo dovoljno zainteresovanih da odgovore i proslede istraživačima upitnik.Na pitanja u okviru istraživanja nisu odgovarali zaposleni u Javnom medijskom servisu Srbije – Televizija i Radio Beograd.

Uočava se da se istraživanju najviše ispitanika odazvalo iz štampanih medija pre svega Politika i Večernje novosti, a sa druge strane nizak stepen interesovanja za istraživanje zaposlenima iz drugih medija kojima su prosleđeni gugl upitnici,  tako da je upravo to i uticalo na rezultate istraživanja.

Na osnovu ovog istraživanja najveći broj zaposlenih je u životnoj dobi 36,8% između 41 – 50 godina, 28,9% između 31 i 40 i 21,1% od 20 do 30 godina. Takođe, među ispitanicima preovladava ženski pol 55,3% dok su 44,7% muškarci.

Izuzetno značajan rezultat za samu profesiju je da je danas na osnovu ovih rezultata među zaposlenima najveći broj onih koji su završili fakultet za novinarstvo 37,8% ili neki od fakulteta društvenih nauka 21,6% što u zbiru čini 59,4%.

U okviru ovog istraživanja najviše ispitanika angažovano je u štampi i televiziji po 36,8%, na portalima 15,8%, za više medija radi 7,9% i na radiju tek 2,7%. Ispitanici su pre svega iz „velikihmedija“ sa više zaposlenih: više od 100 – 42,1% i od 10 do 50 – 36,8%.

Кada su u pitanju zarade 89,5% odgovorilo je da se zarade isplaćuju redovno i to više od 80.000 dinara zarađuje 27,8%, između 71.000 i 80000 11,1%, a od 61000 do 70000 dinara 38,9%, dok do 50 000 dinara prima tek 22,2%.. Ugovor na neodređeno ima 84,2% dok na određeno ili posredstvom ugovora na primer za poveremene poslove angažovano je ukupno 15,8%.

Pitanja u okviru istraživanja koja se odnose na radna prava i ulogu sindikata novinara u zaštiti zaposlenih,  potvrđuju potrebu novog istraživanja, ali su u isto vreme ukazala na prisutne probleme. Naime, 60,5% ispitanika nisu članovi sindikata, preko 55% tek delimično je upoznato sa pravima iz radnog odnosa, a odgovori na pitanje da li su vam bila ugrožena prava prilično su zabrinjavajući. Da ne zna odgovorilo je 40,5%, da jesu 13,5% i da ne žele da odgovore 8,1%.

Ako je većina među ispitanicima fakultetski obrazovana i starosne dobi oko 40 godina čini nam se da odgovori na ovo pitanje zahtevaju i dodatna istraživanja. Odgovori na pitanje da li vam je sindikat pomogao u kojima preovladavaju odgovori nemam komentar 57,9% i ne 28,9% ukazuje i na nedostatak poverenja u sindikat što je najverovatnije proisteklo u periodima privatizacije medija, ali i skreće pažnju na potrebu novih modaliteta aktivnosti samog sindikata novinara. U prilog tome govore i odgovori na sledeća pitanja: Da li novinarima treba uticajan sindikat? Na ovo pitanje 43,2% odgovorilo je da bi bilo član takvog sindikata.

Najviše ispitanika po 39,5% smatra da aktivnost sindikata prevashodno treba da bude u cilju boljih uslova rada, kao i većih zarada i upravo u niskim zaradama 44,7% vide najveće probleme u medijima danas, dok tek 13,2% u političkim pritiscima i 10,5% u nepoštovanju etičkih standarda.

Na kraju potrebno je skrenuti pažnju i na apatiju koja je prisutna među zaposlenima u medijima, a koja se može sagledati i na osnovu odgovora ne znam sa 58,3% na pitanje da li bi potpisivanje granskog kolektivnog ugovora u medijima poboljšalo status zaposlenih. S obzirom na to i da se preko 50 % izjasnilo da su doživeli sagorevanje na poslu kao i da radno angažovanje na mentalno stanje ispitanika utiče negativno 39,5% i da se 26,3% izjasnilo na ovo pitanje čini se da možemo da ukažemo na osnovu ovog istraživanja da je stanje među zaposlenima u medijima prilično alarmantno.

Sprovedeno istraživanje možemo posmatrati kao odličan pokazatelj neophodnosti da se sprovede novo daleko sveobuhvatnije istraživanje koje bi obuhvatilo daleko veći broj ispitanika, medija ali i veću teritorijalnu raznovrsnost. U svakom slučaju ukazalo je na potrebu promena fokusa i samog sindikata novinara kao na primer boljoj teritorijalnoj zastupljenosti ali pre svega neophodnosti daljih istraživanja i promena medijske prakse angažovanja novinara i drugih medijskih radnika.

Rezultati istraživanja predstavljeni su u Media centru u Nišu a novinarima su se obratile Dragana Čabarkapa, predsednica SINOS,  profesor doktor Tatjana Vulić, Filozofski fakultet Departaman za komunikologiju i novinarstvo u Nišu, Miroslava Stošič, zamenica predsednice SINOS i Nada Kalakan, članica Izvršnog odbora SINOS.

Zaključak:

Novinari medijski radnici u privatnim medijima rade u prekarnim uslovima: Imaju male, često minimalne zarade, labave ugovore, nedostajanstvene uslove rada , ne dozvoljava im se sindikalno udruživanje. Nepoštovanje radnih prava i socioekonomska ugroženost utiču na njihov profesionalni rad, pospešuju cenzuru i autocenzuru. Značajan broj novinara i medijskih radnika nije upoznat sa svojim radnim pravima.

Preporuke:

- Obezbediti edukaciju novinara i medijskih radnika o radnim pravima i značaju sindikalnog udruživanja i delovanja;

- Insistiranje na uspostavljanju socijalnog dijaloga u medijskoj delatnosti i potpisivanju granskog kolektivnog ugovora kao krovne zaštite za novinare i sve radnike zaposlene u medijima po bilo kom osnovu.

- Insistiranju na formiranju lokalnih i regionalnih javnih servisa jer je to najbolji način da građani na lokalu imaju pravovremene i kompletne servisne informacije i istovremeno, ambijent koji omogućava novinarima i medijskim radnicima ostvarivanje radnih i profesionalnih prava i sindikalno udruživanje.

Izvor: SINOS