U medijskom praćenju tema od javnog interesa, a posebno onih koji se tiču politike, žene su manje zastupljene i gotovo nevidljive.

 U Srbiji su žene u ruralnim područjima najprogresivnija, ali i jedna od najzapostavljenijih grupa u zemlji. Žene na selu imaju ideje, snagu i značajnu ulogu u zajednici, ali potrebna im je podrška institucija, porodice i podrška drugih žena kako bi ostvarile svoj potencijal.

Žene na selu su više marginalizovane nego žene u gradu, što je, često posledica njihovog nižeg nivoa obrazovanja i tradicionalnijeg društvenog okruženja.  Ruralne žene imaju ograničen pristup vlasništvu nad imovinom i zemljom, obuci, modernim tehnikama poljoprivredne proizvodnje, sredstvima za finasiranje i opremi, što znači da moraju naporno da  rade, a malo zarađuju. One uglavnom rade u poljoprivredi, kao nekvalificirana radna snaga.

Istraživanja sprovedena u seoskim sredinama upućuju na nepostojanje mogućnosti za alternativno zapošljavanje van poljoprivrede, što ima za posledicu isključenost žena sa tržišta rada i angažovanje na neplaćenim porodičnim i (ili) kućnim poslovima.

Nezadovoljstvo životom na selu pre svega je posledica nemogućnosti da prihodima od poljoprivrede, koja je najvažnija delatnost u njihovim domaćinstvima, žene obezbede dostojanstven život za sebe i svoju porodicu. Isključenost iz odlučivanja u zajednici čini njihove potrebe nevidljivim.

Iako pripada grupi opština u Srbiji čiji se stanovnici pretežno bave poljoprivredom, Despotovac može da se pohvali ženama koje su znanjem,  veštinom, vrednim radom i dobrom organizacijom uspele da postignu odlične rezultate. Cilj ovog projekta je da čitaocima reporterski približi i ukaže na život uspešnih žena iz ove sredine - njihov put od nevidljivosti do potvrđenog razvojnog potencijala.

Mini istraživanje koje je sproveo Sindikat novinara Srbije (SINOS) koje je sufinansirala opština Despotovac potvrdilo je da ženama u lokalnim sredinama, posebno na selu, treba obezbediti  ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti, i učiniti vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela.

Treba više da putuju 

Dragica Marković Miladinović iz Despotovca, predsednica Udruženja „Kreativne Despotovčanke“, kaže da se žene despotovačke opštine prilično bore za svoje mesto u društvu, da su zastupljene u raznim firmama, ali da većinu preduzeća i funkcija i dalje drže muškarci. Zanimljivo je da malim privatnim radnjama u Despotovcu uglavnom rukovode žene. I to su sve porodične žene koje imaju dosta obaveza. Možda je to, pretpostavlja Dragica, zbog toga što im je teže da se izbore za neki položaj u firmi, pa pribegavaju privatnom sektoru. Kako im je za otvaranje privatne firme veoma potrebna podrška porodice, znači da je imaju.

-Još uvek imam osećaj da se drugačije funkcioniše kada je na čelu firme muškarac, nego kada je žena vodeća. Činjenica je da muškarci i dalje imaju veći autoritet nego žene, jer nam je tako vekovima nametano. Ali, generalno, mala smo opština, a imamo pet udruženja žena, što znači da se one tek pokreću. U najavi je osnivanje još nekoliko udruženja, što ukazuje da se žene „bude“ iz učmalosti i uvreženih stavova da su muškarci oni koji sve pokreću i koji su u svemu bolji. Posebno je bitno da se animiraju žene na selu. Jer, ako imaju neki posao, one će i da ostanu na selu. U suprotnom, kada deca završe školovanje, čitava porodica odlazi za decom – ocenjuje Dragica Marković Miladinović.

Kada je sa još nekoliko žena pre tri godine osnovala Udruženje „Kreativne despotovčanke“ učlanile su Jovanku Pavlović, koja je socijalni radnik i psihoterapeut, sa željom da organizuju radionice sa ženama koje su članice Udruženja.

- Nažalost, još  ima veoma ambicioznih i kreativnih žena, koje ne mogu da izađu iz kuće, ne mogu da odlaze na seminare, niti da putuju i da široj javnosti prikažu šta rade. Obično se pravdaju time što nema ko da im čuva decu ili da imaju neizostavan posao kod kuće. One uopšte ne pokazuju da im je potrebna pomoć da bi se izborile za svoju slobodu, jer smatraju da je stav da žena mora da bude u kući u redu. Možda bi bilo dobro da žene ostaju kod kuće, da čuvaju decu i obavljaju svakodnevne kućne poslove, ali da imaju i slobodu da odu gde hoće i kada one to žele. Najbolje bi bilo da im heklanje ili pletenje budu hobi, a da mogu da odu na bazar u Novi Sad ili Niš, da se druže, edukuju. Naprosto, 21. vek je! Nezamislivo je da neke žene još nemaju osnovna prava. Članice našeg Udruženju, srećom, jesu žene koje mogu da putuju, koje su zaposlene i koje svojim rukotvorinama žele da povećaju kućni budžet – navodi Dragica Marković Miladinović.

Ona je učesnik prvog stastanka na kome je pokrenuta javna rasprava o položaju žena, a sve zbog toga što je ove godine donet Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost opštine Despotovac za period 2023. do 2026. godine. Do 4. decembra svi zainteresovani mogli su da šalju svoje sugestije. Najvažniji ciljevi izrade Lokalnog akcionog plana su: unapređenje položaja žena i muškaraca u svim oblastima života i rada na lokalnom nivou, podsticanje žena na učešće u javnom i polotičkom životu, posebno u odlučivanju o razvojnim prioritetima i raspodeli resursa, sprečavanje i suzbijanje svih oblika diskriminacije, nasilja i zlostavljanja nad ženama i devojčicama, obezbeđenje podrške i zaštite žrtvama nasilja u porodici i partnerskim odnosima, podizanje svesti o značaju rodne ravnopravnosti i promovisanje dobre prakse u ovoj oblasti i uspostavljanje efikasnog mehanizma za koordinaciju, monitoring i evaluaciju sprovođenja Lokalnog akcionog plana. Poseban cilj Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost opštine Despotovac je unapređenje kapaciteta i povećanje aktivnosti lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost.

On će se ostvarivati kroz uspostavljanje dodatnih mehanizama za rodnu ravnopravnost i obezbeđivanje resursa i kapaciteta za njihovo funkcionisanje, uspostavljanje ženske odborničke grupe, uvođenje sistema (mehanizama) prikupljanja, praćenja, analize i objedinjavanja rodno osetljivih podataka na lokalnom nivou i uvođenje rodno osetljivog jezika, kao i kroz uvođenje rodno osetljivog jezika u dokumenta opštine Despotovac i predlaganje i usvajanje metoda prikupljanja, praćenja, analize i objavljivanja rodno osetljivih podataka na lokalnom nivou.

Direktorka i domaćica 

Jedna od žena koja je uspela da se izbori za svoje mesto u „svetu muškaraca“, da obavlja razne funkcije i da svoje sposobnosti iskaže i kroz privatni sektor je Milica Petrović, pomoćnik generalnog direktora Javnog preduzeća za podzmenu eksploataciju uglja „Resavica“ u Resavici. Pre toga četiri i po godine bila je direktorka JP „Resavska pećina“, potom je radila u privatnoj firmi, a restoran u Despotovcu još vodi sa majkom Draganom.

- Navika je da žena sedi kod kuće i da bude domaćica. Ako je uspešna, radi u javnom sektoru ili obavlja nešto samostalno, gledaju je drugačije. Žene moraju više da se bore, jer je uvreženo mišljenje da su muškarci ti koji su uspešni. Činjenica je da i dalje ne vole uspešne žene. Umeju i da „podmetnu nogu“. Na primer, ako žena želi da realizuje neki projekat, a nema podršku kolega isključivo zbog sujete. Sada je situacija sasvim drugačija, jer imam podršku direktora – kaže Milica Petrović.

Ona ocenjuje da je kod mlađih generacija je drugačije, jer su oni mnogo fleksibilniji i prihvataju da i žena može da bude autoritativna i smatra da bi žene trebalo više da uključe u razne sektore, da ne postoji nijedno zanimnje koje je isključivo muško, već da oba pola podjednako mogu da ih obavljaju i da se više radi na promociji rodne ravnopravnosti, da se edukuju na radionicama i tribinama kako bi se kod ljudi promenila svest o rodnoj ravnopravnosti.

Ljubinka Bina Nikodijević iz Stenjevca, koja je osnovala Udruženje „Zlatne ruke Resave“ i bavila se seoskim turizmom od 2009. godine, napravila mini etno muzej u kući i bila veoma aktivna u radu udruženja, uvek je imala podršku supruga i sinova.

-U vreme kada sam animirala žene da se uključe u rad udruženja, dovodila goste u kuću koju smo adaptirali za seoski turizam, pogotovu u našem selu, retko se koja žena bavila nečim, jer im muževi nisu dozvoljavali da rade. Jednostavno, vladalo je mišljenje da je ženama mesto u kući. Veoma mali broj muškaraca prevazišao je patrijarhalnu sredinu i dozvoljavao ženama da budu samostalne. To su muškarci koji su bili napredniji i koji se nisu osećali ugroženim što su njihove supruge samostalne. Članice Udruženja „Zlatne ruke Resave“, čiji su muževi činili tu manjinu prosvećenih muškaraca, putovale su na razne manifestacije po celoj Srbiji, odlazile na sajmove, slavile godišnjice udruženja... Nažalost, bilo je članica udruženja kojima muževi nisu dozvoljavali da idu sa nama – kaže Bina Nikodijević.

Prema njenim rečima, sada u njihovom selu, ali i u celoj despotovačkoj opštini žene mogu da se bave čime god hoće, samo ako žele da rade. Do promene je došlo u poslednjih desetak godina. Što se tiče mladih, i ona smatra da su mnogo fleksibilniji i da žene nemaju problem da iskažu svoju kreativnost ili da samostalno rade ono za šta imaju dara. U selu postoje čak dve kafane kojima rukovode žene, a muškarci im pomažu, žena vodi frizerski salon...

Izvor: Sinos

Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave koja je sufinansirala projekat