Novinarstvo i mediji danas, više nego ikad u istoriji čovečanstva ispunjavaju javnu sferu i prožimaju društvo širom planete. Ključni zadatak je da pruže ljudima informaciju koja im je potrebna da samostalno donose sudove o društvenim zbivanjima i akterima. Informisan građanin je važan faktor u izgradnji zdrave demokratije.

Na osnovu Zakona o informisanju i medijima  donetim  2014. godine, mediji su dužni da blagovremeno obaveštavaju javnost o pitanjima od  javnog značaja radi omogućavanja građanima da formiraju svoje mišljenje o pojavama, ličnostima , što se postiže raznovrsnim medijskim informacijama i sadržajima

Ovaj Zakon  prvi put precizno definiše šta je javni interes: Javni interes jeste ostvarivanje prava javnosti da bude informisana, a to pravo se ostvaruje putem medija.  Republika Srbija treba da se stara o ostvarivanju javnog interesa, ali bez mešanja u uređivačku koncepciju medija. Ovaj pojam definisan je u članu 13 i to sa 16 takstavnih tačaka.

Vlasnici kreiraju javno mnjenje

 Medijski eksperti ali i šira javnost ukazuju da se Zakon u tom delu ne poštuje i da su mediji u Srbiji polarizovanii , da ne daju građanima pravovremene, sveobuhvatne, istinite i nepristrasne informacije. Kao razlozi za takvo ponašanje navodi se privatizacija medija i nova vlasnička  struktura. Pogrešno se tumači da su mediji „privatna stvar“ vlasnika.  Zakon o javnom iformsanju i medijima jasno ukazuje  da SVI  mediji moraju da rade u indteresu građana, a ne vlasnika medija.

Opšta je ocena  je da su  mediji  danas dobili potpuno drugu ulogu u odnosu na nekadašnje shvatanje novinarstva: transfrmišu se u moderne PR agencije u službi njihovog vlasnika i koriste se kao moderno oružje u obračunima na javnoj sceni. Dr  Stanko Crnobrnja, profesor Fakulteta za komunikologiju i novinarstvo Univerziteta Singidunum upozorava da vlasnici kreiraju rad medija i samim tim i javno mnjenje, umesto novinara koji su izgubili taj autoritet.  

Stanje u medijima je i loše po  mišljenju medijskih radnika. Za to loše stanje je prvenstveno odgovorno medijsko okruženje - vlast, država, vlasnici medija, a potom i sami medijski radnici. Uloga medijskih radnika u emancipaciji i odbrani medija je pod stalnim i sve jačim pritiskom prekarizacije rada i života novinara. Teško je očekivati veći angažman medijskih radnika u situaciji kad su im ugroženi rad i zaposlenje i kada im se svakodnevno onesiguravaju uslovi za pristojan žoivot.

I studenti novinarstva, potvrdilo je istraživanje SINOS, smatraju da mediji u Srbiji nisu slobodni, da novinari rade pod pritiskom, za male plate i sa labavim ugovorima, da su izloženi cenzuri i autocenzuri, ideološki i materijalno podeljeni, bez dovoljne zaštite novinarskih udruženja i sindikata.

Stav akademske ali i šire javnosti je da novinari rade u izuzetno teškim okolnostima i da su jedna od najugroženijih profesija u Srbiji, koliko god to izgledalo elitno i uticajno. Osiromašeni, nesigurni su za svoj status, egzistenciju i karijeru, zastrašeni su i otuda kod njih postoji velika doza autocenzure.

Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever poručuje da je zaštita radničkih prava najvažnija za slobodu medijskog okruženja i slobodu svakog novinara pojedinačno:

- Samo novinarke i novinari koji imaju sigurnu egzistenciju mogu slobodno da rade. Zbog toga je izuzetno važno boriti se za zaštitu radničkih prava. Samo slobodni novinari mogu biti garant profesionalnog novinarstva i zašitnici javnnog i nteresa - kaže Predsednica EFJ.

Malo para, mnogo obaveza

Urušavanje novinarske profesije najuočljivije je na lokalu. Na to ukazuju i u Evropskoj federaciji novinara. Postojanje živog i nezavisnog lokalnog medijskog ekosistema koji služi javnim interesima svojih lokalnih zajednica je kamen temeljac za demokratska društva. Oni su ključ za osnaživanje građana da shvate i ostvaruju svoja prava u zajednicama u kojima žive. I oni su u boljoj poziciji da steknu poverenje i angažovanje svoje domaće publike i da se suoče sa dezinformacijama. 

Međutim, samo postojanje ovih medija postalo je neizvesno u različitim delovima Evropske unije. Robusnost lokalnog medijskog ekosistema regiona ili zajednice takođe služi kao značajan pokazatelj ranjivosti države na medijsko zauzimanje, što je sve veći i najzabrinjavajući fenomen u Evropi.

Novinari koji rade za lokalne medija govore  o izazovima u radu i saglasni su da im je probleem predstavlja nedostatak finansijskih sredstva, pogotovo kada  istražuju  neku kompleksniju temu.  Podjednako im je ograničen pristup informacijama koje obično uskraćuju lokalne vlasti.

Za lokalne novinare u Evropi zajedničko je i to  da su primanja novinara niska i da zavise od načina na koji se medij finansira. Različito je  iskustvo o načinima finansiranja.  

 U Belgiji postoji nezavisno telo  koje doduljeje novac lokalnim medijima na osnovu predočenog plana rada i tema koje žele da prezentuju, ali to telo ne zna kojem mediju ga dodeljuju. Sve je anonimno. U Holandiji se sprovodi anketa u lokalnim zajednicama. U kojoj građane pitaju koje sadržaje bi želeli u medijima i na osnovu toga se finsnsiraju oni koji to  mogu da ostvare.

U Sloveniji Ministarstvo kulture godišnje izdvaja 2 miliona i 400 hiljada evra za lokalne medije, a nijedan mediji ne može da dobje više o 100 hiljada evra za godinu dana. Od novca koji dobiju samo 10 posto mogu da potroše na operativne troškove, a 90 posto na rad novinara i kreiranje sadržaja. U ovoj zemlji već 10 godina postoji inicijativa da se lokalni mediji finansiraju 3 posto od naplate računa za struju čime bi godišnji budžet za njih bio 3 miliona evra, ali vlasti taj predlog ne usvajaju.

Mediji bez finansijske stabilnosti

Lokalni mediji u Srbiji ali regionu ostaju bez ljudi i sredstava za rad i zavise od milosti lokalnih političkih vlasti. Informativni prostor koji bi trebalo da  popunjavaju lokalni novinari, zauzimaju politički propagandisti. 

Na lokalnon nivou  manji je prihod od oglašavanja, smanjen je broj novinara, povećan obim posla ( otvaranjem novih platformi i davanjem većijh obaveza) a zarada je ostala ista ili je čak umanjena.Uz to, jača prisutnost  lokalnih političara koji lokalne medije često koriste za vlastitu promociju.

Na to se nadovezuje i manji broj medija, što posledično znači i manje prilika za pronalazak (drugog) posla, pa se tako novinari u lokalnim medijima nalaze u nezavidnoj poziciji.Predsednica EFJ ukazuje da lokalni mediji financijski uglavnom zavise o jedinicama lokalne samouprave i lokalnim oglašivačima, što često negativno utiče na slobodu njihovog rada. Pritisak na novinare, kaže Maja Sever, se  očituje i u vidu smanjenja broja zaposlenih zbog čega su novinari u konstantnom strahu od gubitka posla

Istu sudbinu deli ceo region: Politički uticaji i ekonomski pritisci, nedovoljan broj zaposlenih u redakcijama i relativno niska primanja novinara, izostanak sindikalnog organizovan. U fokusu lokalnog izveštavanja su lokalni političari dok su političari iz opozicije uglavnom zanemareni.

Pritisci kreiraju rad novinara

U Srbiji se 2014. godine država povukla iz medija. Uvedeno je projektno sufinansiranje koje je otvorilo širok prostor korupciji. Stav Sindikata novinara Srbije bio je i tada, a i sada je da lokalna samouprava treba da izdvaja dva posto za finansiranje medija, jedan posto za formiranje lokalnih i regionalnih javnih servisa a jedan posto za projekte.

SINOS smatra da u konkursnim komisijama ne mogu da budu novinari i vlasnici medija jer su uvek, na neki način, u sukobu interesa, Taj posao treba poveriti javnim ličnostima koje dobiju podršku najvećeg broja novinarskih i medijskih udruženja i organizacija. Predlog SINOS odbili su i vlast i novinarska i medijska udruženja.

Devet godina nakon privatizacije medija upravo oni koji su insistirali na izlasku države iz medija sada govore da  “na lokalu nemamo informisanog  građanina na elementarnom nivou, onom koji mu obezbeđuje osnovne informacije važne za njegovo svakodnevno funkcionisanje”. Šta treba menjati, pitamo Miroslavu Stošić, zamenicu predsednice Sindikata novinara Srbije i bivšu novinarku i urednicu Radio-televizije Vranje.

 - Najveći problem lokalnih medija, od privatizacije do danas, je finansiranje.To je izvor i svih drugih problema koji se odnose na razne vrste pritisaka koji  potiču najpre  od vlasnika medija, preko
lokalnih vlasti do republičke. Lokalni mediji gotovo da ne mogu da utišu na demokratizaciju društva, jer se njihova uloga svela na puko objavljivanje "probranih" vesti isključivo u interesu vlasnika medija  odnosno  lokalnih vlasti. Ista je situacija i sa javnim interesom - navodi Miroslava Stošić.

Gradjani  uglavnom prepoznaju da se od  većine lokalnih medija ne mogu dobiti pravovremene, kompletne i istinite informacije:

- Zbog toga  i ne mogu da donose istinske  vrednosne sudove o društvenim zbivanjima i akterima, jer od većine lokalnih medija dobijaju uglavnom poluinformacije, koje su  u interesu vladajucih stranaka na lokalu i samog vlasnika medija, kaže naša sagovornica. Novinari su svakodnevno izlozeni takvim pritiscima, do te mere da tacno znaju kada i od koga ce da uslede razne "intervencije" i pritisci. Takvi pritisci  kreiraju rad novinara, jer nisu u mogucnosti da rade prema profesionalnim standardima. Ukoliko bi to pokusali bili bi otpusteni - objašnjava naša sagovornica.

Vlasnici medija su i direktori i glavni i odgovorni urednici pa samim tim i glavni kreatori ukupne medijske slike.U privatizovanim medijima ne postoje kolegijumi, o svemu odlucuje jedan covek-vlasnik.

 Vecina novinara nije spremna na sukob sa vlasnicima medija. Cenzura i autocenzura su svakodnevni u radu novinaraa pod  pritiskom  vlasnika medija,  solidarnost se gotovo izgubila u neprekidnoj borbi za rejting medija, za pridobijanje naklonosti finansijera na lokalu.

Osnaziti profesionalno i objektivno novinarstvo je u trenutnim okolnostima gotovo nemoguce bez dobrog zakonskog okvira, odnosno izmene postojeceg zakona o radu , sklapanja odgovarajuceg kolektivnog
ugovora i osnazivanja  sindikata.

- Novinari i medijski radnici , pritisnuti borbom za egzistenciju, za  goli opstanak, gotovo da ne vide izlaz iz ove situacije, pa je čest slučaj da potpuno menjaju profesiju.Preko drustvenih mreza imaju kakav-takav uvid u iskustva novinara iz Evrope i sveta. Medjutim i tamo vide da, iako je situacija neuporediva sa stanjem u Srbiji, novinarima nije ni malo lako. I oni su stalno izloženi i pretnjama i pritiscima, rad im  je uslovljen inresima vlasnika i velikih korporacija koje ih finansiraju, a svake godine objavljuje se i spisak ubijenih novinara, ne samo jer su se našli na ratom zahvaćenim područjima, već zato sto su profesionalno
obavljali svoj posao - kaže Miroslava Stošić.

Izvor: SINOS

Tekst je deo projekta “Uloga lokalnih medija u demokratizaciji društva” koji je sufinansirala opština Kladovo. Stavovi izneti u tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave koja je sufinansirala projekat.