Sindikat novinara Srbije

  „Radna prava mogu biti prekršena samo onima koji su u radnom odnosu, odnosno novinarima koji imaju ugovore o radu na neodređeno ili određeno vreme. Ne može se govoriti o radnim pravima novinara koji rade po osnovu drugih ugovora, jer nisu u režimu radno-pravog statusa“, kaže na početku razgovora advokatica UNS-a Gordana Кonstantinović. Ona ističe da se„skoro sva radna prava novinara krše“, dodajući kao ohrabrenje da su u Nacrtu zakona o informisanju i medijima prvi put predložene odredbe koje štite radna prava zaposlenih u medijima. Novinarima se, navodi Кonstantinović, neblagovremeno isplaćuju zarade, ne dostavljaju im se obračuni zarada, rade prekovremeno, nemaju tačan opis posla, često imaju problem u vezi sa delegiranjem posla, ne poštuje im se pravo na dnevni i nedeljni odmor… „Novinari najčešće ne poznaju prava koja im po Zakonu o radu pripadaju ili ih iz nekog razloga ne koriste“, dodaje. Кonstantinović navodi primer da novinari često nisu informisani da pokretanje otkaznog postupka mora isključivo da im bude dostavljeno pisanim putem, „a dešava se da zbog usmenih upozorenja i svojevrsnih pretnji pristaju da potpišu sporazumni raskid radnog odnosa, zbog čega gube pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje“. „Кod pokretanja postupka za izricanje disciplinske sankcije zaposlenom ili otkaza Ugovora o radu,  zaposleni mora pisanim putem biti upozoren na propust, a ne da im poslodavac šalje SMS, mejl, goluba pismonošu… Zna se kako upozorenje mora da izgleda, mora se ostaviti rok za izjašnjenje, takođe pisanim putem“, navodi Кonstantinović.   Govoreći iz iskustva zastupanja novinara u situacijama kada su im radna prava povređena, kaže da novinari često ne poseduju ni dokumentaciju koja se odnosi konkretno na njih. “Nisu upoznati da li poslodavac ima Pravilnik o radu ako ima više od 10 zaposlenih, kao i da ti pravilnici moraju da budu na vidnom mestu. Uglavnom poseduju standardne vrste Ugovora o radu u kojima je navedeno da ‘na sve što nije predviđeno ovim ugovorom će se primenjivati odredbe Zakona o radu, akta poslodavaca i Pravilnik o radu’. Dešava se da novinari imaju svoje ugovore, ali ne i anekse ugovora - samo „znaju da njihovi aneksi negde postoje“.        Ona navodi da se zbog specifičnosti novinarskog posla, zaposlenima u medijima podrazumeva da ostaju na poslu i nakon radnog vremena, a smene im se menjaju ad hoc, bez plana.  „Mislim da nepoznavanje materije radnog prava dovodi u većoj meri do kršenja prava zaposlenih u medijima. Ne može se tako olako kršiti zakon kada poznajete svoja prava“, kaže Кonstantinović. Najavama otpuštanja vrši se pritisak na zaposlene da prihvate sporazumne raskide ugovora  Sporazumni raskid radnog odnosa, koji je povoljniji po poslodavca jer u tom slučaju ima samo obavezu da isplati zaostale zarade do dana prestanka radnog odnosa, koristi se i kao sredstvo rešavanja viška zaposlenih, kaže Кonstantinović. Ona navodi da se poslodavci često služe manipulacijama, najavama da će biti otpuštanja, i tada zaposleni pomisle da je bolje da odu iz firme i dobiju zaostale zarade, nego da odu bez ičega.  „Na taj način poslodavac može da proredi svoje zaposlene do mere da ne mora da donosi program za rešavanje viška zaposlenih. Te kuloarske priče, čuje se nešto od nekoga, a niko ne čeka zvanično obaveštenje su veliki problem. Svaka reakcija poslodavca mora da bude zvanična“, rekla je Кonstantinović. Ona ističe i da je jedan od načina manipulacije i da poslodavci kažu zaposlenima da ne moraju da dolaze na posao. „I pošto novinari slabo poznaju Zakon o radu, dok shvate šta se dešava, ostanu bez posla. Jer, ako neko tri dana ne dolazi na posao, nema doznake da je bio bolestan, poslodavac posle 72 sata može da mu da otkaz zbog nepojavljivanja na poslu“, kaže Кonstantinović i upozorava novinare da „ako im nije dato pisano rešenje, ne pristaju da se ne pojavljuju na poslu zato što im je neko rekao, jer to može da se upotrebi protiv njih“. Takođe, postoje i slučajevi da neki poslodavci prave „baze sitnih grehova zaposlenih“, pa kada im odgovara pokreću postupak otkaza. Međutim, advokatica UNS-a navodi da i ti postupci moraju biti blagovremeni, a da su rokovi za pokretanje disciplinskih postupaka propisani zakonom.        Predugi procesi odvraćaju novinare da zaštitu prava traže na sudu „Pravdu pred sudom novinari uglavnom traže kada dobiju otkaz“, kaže Кonstantinović. Ipak, po njenim rečima, mnogo manje tuže poslodavce nego što bi na to imali pravo. Jedan od razloga je što procesi traju predugo, a poslodavci poseduju i sredstva i resurse da izdrže duge procese, za razliku od novinara, koji su uz to dobili otkaz. Od tužbi ih odvrate i sudski i advokatski troškovi koje nisu mali. „U proseku, suđenje u prvom stepenu traje najmanje dve godine. Sledi uglavnom žalbeni postupak koji takođe može da potraje“, kaže Кonstantinović. Ona misli da je to razlog zašto neko, i pored hrabrosti, odluči da mu je i zdravstveno i novčano jeftinije da odustane. „Pretpostavljam da zato novinari i ne pokreću izvršenja u slučajevima kada ne dobijaju obračune zarada. Isto kao što pristaju da rade bez odgovarajućih ugovora i ne odlučuju da to prijave inspekciji, jer uvek postoji to: ' Biće, sačekaj'. A onda kada ne bude i kada dođe do prestanka radnog odnosa, onda se sete svih povreda njihovih radnih prava, ali prošli su rokovi i tada je kasno”, rekla je Кonstantinović. Кao vid obeshrabrivanja novinara spominje slučaj novinara „Politike“ koji su tužili poslodavca, imaju pravosnažne presude, ali poslodavac ih ne vraća na posao. “Nema vašeg radog mesta, nema ni sličnog, poslodavac otišao u stečaj, vrate vas na posao kada treba da idete u penziju, naravno da to obeshrabruje”, zaključuje ona.     Radna prava prvi put u Nacrtu zakona o informisanju i medijima Gordana Кonstantinović kaže da joj se čini da su poslodavci više upoznati sa svojim pravima i pravima zaposlenih nego sami zaposleni. Iznenadila ju je, navodi, i neobaveštenost novinara da su prvi put u Nacrt Zakona o javnom informisanju i medijima uvedene odredbe koje treba da zaštite radno-pravni status novinara. Dodaje i da su poslodavci već reagovali i na javnoj raspravi izjavili da su ove odredbe neodržive. Кonstantinović ističe da je predloženo da se zaposleni isključi iz komunikacije kada prođe radno vreme. „Uvedene su odredbe u vezi sa prekovremenim radom, rasporedom radnog vremena koji će se ranije najavljivati. Takođe, odredba o privpravnosti za rad, odnosno dostupnosti zaposlenog i van radnog vremena propisana je na ne duže od četiri časa dnevno, odnosno dvanaest časova nedeljno. Naknada za svaki sat proveden u režimu pripravnosti za rad iznosi 15% vrednosti radnog sata osnovne zarade zaposlenog“, kaže Кonstantinović. Кaže da ove odredbe, iako neki navode da su relikt komunizma, rezultat su dugotrajne borbe za prava zaposlenih. „Te odredbe bi trebalo da poštuju i poslodavci, jer umoran i iscrpljen zaposleni ne radi punim kapacitetom. U novinarskom poslu se onda dešavaju greške u tekstu, izveštavanju… i te greške mogu da koštaju. Niko nema interes da ima iznurenog neispavanog zaposlenog. Osim ako zaposleni nisu potrošna roba, bez ugovora. Pa kada se jedan potroši, doći će neko mlađi i tako u krug“, kaže Кonstantinović.   Edukacije, solidarnost, doslednost Izlaz iz situacije „u koju su novinari sami sebe doveli“ Кonstantinović vidi u edukaciji o radnim pravima, solidarnosti i doslednosti, kao i sindikalnom organizovanju i poverenju u sindikate.  „Ako vidite kršenje radnih prava u nekim medijima, bez obzira šta vi o tim medijima mislite, onda je i obaveza da se solidarišete i ukažete na to. Jer isto se može desiti i u drugoj redakciji. Кada više ljudi zauzme stav, naravno zakonom dozvoljen, onda će se i poslodavac ponašati drugačije “, kaže Кonstantinović. Zaposleni novinari i medijski radnici kojima se krše radna prava mogu se obratiti i udruženjima novinara, koja će im pružiti pomoć. „Najbitnije je da znate da niste sami!”, istakla je Кonstantinović. Autor: S. Dimitrijević Izvor: UNS Gordana Кonstantinović (foto: Pres centar UNS)     

Prošlo je 10 godina od kada su Koalicija zaposlenih u medijima (Koalicija ZUM) i Sindikat novinara Srbije (SINOS) ovde u Nišu upozorili da će privatizacija medija urušiti novinarstvo u Srbiji. Pozivali smo se na Medijsku studiju koju su 2010. godine na inicijativu tadašnjeg Ministarstva kulture i informisanja pripremili eksperti Evropske komisije. Njihov prelog je bio da se u Srbiji formira izmedju 10 i 15 lokalnih javnih servisa.

Novinari i medijski radnici u Srbiji rade u robovskim uslovima i za takav njihov položaj najodgovornija je takozvana medijska elita.  Najveći broj novinara u Srbiji, čak 90 odsto, nije dovoljno plaćen - plate su im manje od prosečne a često i na nivou minimalne zarade. Uz redovne poslove, novinarima se dodaju obaveze na novim platformama. Radna norma se uvećava (udvostručava pa i utrostručava) dok zarade ostaju iste ili se  umanjuju. Zbog malih i neredovnih primanja mnoge kolege su primorane da rade i po dva posla.  Nesigurni za svoj status i egzistenciju, pod stalnim pritiskom i u hroničnom stresu, novinari u Srbiji ne mogu da zaštite profesionalni integritet. Umesto javnog, prinudjeni su da brane interes svojih vlasnika ili njihovih donatora.  Povećava se broj novinara - nadničara. To su kolege koje rade na privremenim i povremenim poslovima. Oni nemaju pavo na dnevni i nedeljni odmor, uvećanu zaradu, plaćeni prekovremeni rad, plaćeni prevoz do posla, plaćenu ishranu u toku rada, plaćeno odsustvo i godšnji odmor, pravo na  članstvo u sindikatu, pravo na kolektivno pregovaranje, na njih se ne odnose prava iz kolektivnog ugovora i nemaju pravo na štrajk. Oni ne mogu da tuže poslodavca po osnovu Zakona o radu, jer nisu u radnom odnosu. Srbija izdvaja značajna sredstava za projektno sufinasiranje koje ne služi javnom već privatnom interesu, bogaćenju  lokalnih “medijskih šerifa” i siromašenju novinara i medijskih radnika. Najviše para dobijaju mediji koji ne isplaćuju redovno novinarima zarade i zabranjuju sindikalno organizovanje.   U takvim uslovima nema slobode medija. Sindikat novinara Srbije dve decenije dosledno ali bezuspešno poziva sve aktere na medijskoj sceni da zajedno dogovore dostojanstvene uslove rada i pristojne zarade. U Radnoj grupi za izradu radne verzije Nacrta zakona  o izmenama i dopunama  Zakona o javnom informisanju SINOS je dao konkretne predloge za snaženje i vraćanje ugleda novinarskoj profesiji:  1. Definisanje pojma novinara i medijskog radnika; 2. Osnivanje lokalnih i regionalnih javnih servisa; 3. Reformisanje  projektnog sufinansiranja; 4. Objavljivanje registra svih medijskih donatora (domaćih i stranih); 5. Uvodjenje novog poglavlja u budući zakon “Prava novinara na radu i povodom rada”. Uvodjenje ovog poglavlja od suštinskog je značaja za ukidanje prekarnog statusa novinara i medijskih radnika i stvaranje uslova za otpočinjanje socijalnog dijaloga u medijskoj sferi i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora. Od svih navedenih predloga SINOS-a Radna grupa u kojoj  su, osim predstavnika Vlade, učestvovali i Koalicija za slobodu medija (NUNS, NDNV, AOM, Asocijacija medija i Lokl pres) UNS, ANEM, RAB i SINOS prihvaćen je samo deo predloženog poglavlja “Prava novinara na radu i povodom rada” koji se odnosi na novinarski integritet, raspored radnog vremena, pripravnost za rad i pravo na isključenje iz komunikacije, ali ne i novi režim utvrđivanja reprezentativnosti poslodavaca i sindikata u medijskoj delatnosti koji otvara put uspostavljanju dijaloga. Iako su pojedini predstavnici vlade Srbije podržali predlog SINOS-a , Koalicija za slobodu medija, ANEM i RAB glasali su protiv, uz obrazloženje  da bi “potpisivanje granskog kolektivnog ugovora moglo da ugrozi male medije i proširi sivu zonu rada”. Na ovaj način direktno se ruši Medijska strategija koja u odeljku “Postojeće stanje u oblasti javnog informisanja: Nepovoljan socio-ekonomski i profesionalni položaj i bezbednost novinara i medijskih radnika” precizira načine poboljšanja teškog socioekonomskog i profesionalnog položaja novinara i medijskih radnika. SINOS ostaje pri stavu da svi poslodavci koji ne mogu da obezbede redovne zarade zaposlenima i adekvatne uslove rada treba da zatvore medije a ne da celu novinarsku profesiju, zbog sopstvenih interesa, drže kao taoce. Pozivamo kompletnu medijsku zajednicu da podrži naše zahteve za dostojanstvene uslove rada u medijima i odgovorno novinarstvo, za dijalog sindikata i poslodavaca uz podršku države i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora.  IZVOR: SINOS                      

SINOS još jednom poziva medijsku zajednicu da ne ćuti, a sindikate u medijima da se udruže u odbrani prava na dostojanstven rad i zaradu novinara i medijskih radnika

Sindikat novinara Srbije poslao je danas pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u kojem ga poziva da podnese inicijativu Vladi Republike Srbije, kako bi se u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije rešilo pitanje povećanje plata zaposlenih u u Javnom servisu Vojvodine za 12,5 posto. Istovremeno zahteva se rešavanje statusa kolega angažovanih na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Budući da nije dobio adekvatne odgovore SINOS RTV objavio je Saopštenje za javnost. Tekst prenoismo u celini:

SINOS poziva ministra Jovanovića da pre usvajanja Zakona o javnom informisanju organizuje javnu debatu u kojoj će učestvovati predstavnici medijske i akademske zajednice, nevladinog sektora, pedagozi, sociolozi, psiholozi, psihijatri, pravnici, javne ličnosti. Da zajedno dogovorimo kako da obeshrabrimo i zaustavimo objavljivanje nepristojnih i uznemirujućih sadržaja u televizijskim emisijama, štampanim medijima i portalima i da usaglasimo stavove, zasnovane na zakonu i tumačenju

  POVODOM 3. MAJA, DANA SLOBODE MEDIJA, SINOS UPUTIO APEL MEDIJSKOJ ZAJEDNICI: SAMO ZAJEDNO MOŽEMO  DO DOSTOJANSTVENIH USLOVA RADA I PROFESIONALNOG NOVINARSTVA  Nema slobodnih medija ukoliko u njima rade novinari u strahu od ekspresnog otkaza „za prejaku kritiku“, bez dostojanstvenih uslova rada i adekvatne zarade,  angažovani sa labavim ugovorom ili, bez njega.  Najveći broj novinara u Srbiji, čak 90 odsto, nije dovoljno plaćen - plate su im manje od prosečne a često i na nivou minimalne zarade. Uz redovne poslove, novinarima se dodaju obaveze na novim platformama. Radna norma se uvećava (udvostručava pa i utrostručava) dok zarade ostaju iste ili se  umanjuju. Zbog malih i neredovnih primanja mnoge kolege su primorane da rade i po dva posla.  Povećava se broj novinara - nadničara. To su kolege koje rade na privremenim i povremenim poslovima. Oni nemaju pavo na dnevni i nedeljni odmor, uvećanu zaradu, plaćeni prekovremeni rad, plaćeni prevoz do posla, plaćenu ishranu u toku rada, plaćeno odsustvo i godšnji odmor, pravo na  članstvo u sindikatu, pravo na kolektivno pregovaranje, na njih se ne odnose prava iz kolektivnog ugovora i nemaju pravo na štrajk. Oni ne mogu da tuže poslodavca po osnovu Zakona o radu, jer nisu u radnom odnosu. Pod okriljem sprovođenja "uređivačke politike" mnogi novinari više nisu novinari i rade u medijima koji nisu mediji nego zagađivači  za okršaj sa neistomišljenicima i  političkim protivnicimane. Najbolji dokaz za to je poslednji izveštaj Saveta za štampu koji beleži 2.715 prekršaja Kodeksa novinara za samo 4 meseca (oktobar ’22. – januar’23). Najviše je bilo: povrede pretpostavke nevinosti; povrede istinitosti izražavanja; kršenje prava na privatnost; objavljivanje neprimerenog i pornografskog sadržaja. Veliku odgovornost za takvo stanje u medijima snosi država koja, paradoksalno, finansira te medije novcem građana – „u interesu građana“? Time, preko republičkih, gradskih i lokalnih medijskih konkursa država u velikoj meri neguju govor mržnje, neistinito izveštavanje i prostakluk.  Srbija izdvaja značajna sredstava za projektno sufinasiranje koje ne služi javnom već privatnom interesu, bogaćenju  lokalnih “medijskih šerifa” i siromašenju novinara i medijskih radnika.Najviše para dobijaju mediji koji ne isplaćuju redovno novinarima zarade i zabranjuju sindikalno organizovanje.   U takvim uslovima nema slobode medija. SINOS poziva kompletnu medijsku zajednicu da podrži naše zahteve za dostojanstvene uslove rada u medijima i odgovorno novinarstvo, za dijalog sindikata i poslodavaca uz podršku države i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora. Iskustvo naših kolega iz Evropske i Međunarodne federacije novinara (EFJ i IFJ) potvrđuje da je to jedini način da se izborimo za intrgritet naših kolega i  profesionalno novinarstvo . IZVOR:SINOS

Povodom 1. maja, Međunarodnog praznika rada, Sindikat novinara Srbije još jednom upozorava da novinari i medijski radnici u Srbiji rade u gotovo robovskim uslovima i da je za takav njihov položaj najodgovornija takozvana medijska elita. Nesigurni za svoj status i egzistenciju, pod stalnim pritiskom i u hroničnom stresu, novinari u Srbiji ne mogu da zaštite profesionalni integritet. Umesto javnog, prinudjeni su da brane interes svojih vlasnika ili njihovih donatora.SINOS predlaž

Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara Srbije (SINOS) i Nada Кalkan, predsednica (SINOS) u Radio Televiziji Vojvodine, posetile su redakciju Somborskih novina, nedeljnog lista koji u Somboru neprekidno izlazi već 69 godina.