Sindikat novinara Srbije

Prdstavnici Sindikata novinara Srbije na današnjem sastanku sa generalnim direktorom Radio-televizije Vojvodina Goranom Karadžićem zahtevali su od poslodavca da se hitno reši status novinara i medijskih radnika koji godinama i decenijama rade na ugovorima o privremno-povremnim poslovima, po osnovu honorara ili na odredjeno vreme.

Plate niže i od minimalca, rad bez ugovora, bez povišica i bez plaćanja prekovremenog i rada vikendom – novinari i novinarke u Nišu susreću se sa egzistencijalnim problemima, pokazuje istraživanje Media i reform centra Niš. U istraživanju je učestvovalo skoro 60 medijskih radnika, a više od 70% njih smatra da bi novinari trebalo da budu mnogo bolje plaćeni.

Socioekonomski položaj novinara je veoma loš, a posebno je to slučaj kada je Jug Srbije u pitanju. Oni su zainteresovani da se sindikalno organizuju, ali ipak to ne čine. Oni rade za malu platu, posao im je nesiguran, nemaju ugovore na neodređeno. Ipak i dalje ćute.

Posle mnogo buke, odlaganja, formiranja i rasformiranja radnih grupa i kretanja ispočetka, usvojen je novi Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM). Zbog mnogo dobrih razloga kritikovan i loš, taj zakon neće biti upamćen kao neka kvalitetna prekretnica u medijskom pravu Srbije. Međutim, on sadrži veoma važne – da ne kažemo predsednikovim jezikom „istorijske“ – odredbe o radu novinara. I njima bi trebalo posvetiti malo pažnje, jer iako se nalaze u op&sc

  Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija “Lokal Pres” i Slavko Ćuruvija Fondacija objavili su publikaciju pod nazivom “Strategija razvoja medijskog sistema Srbije (2020-2025) i njena implementacija: Saznanja, stavovi i predlozi medijskih radnika” koja je nastala u okviru projekta “Jačanje kapaciteta medija za reformu medijskog sektora u Srbiji” koji je podržala Evropska komisija. Cilj projekta je bio prikupljanje podataka kroz upitnike, fokus-grupe i dubinske intervjue, te njihovo kvantitativno i kvalitativno istraživanje radi boljeg razumevanja stavova medijskih radnika Srbije prema sadržaju aktuelne Medijske strategije i procesu njene implementacije. Rezultati istraživanja: Na osnovu odgovora u anketama, može se zaključiti da medijski radnici u Srbiji nisu previše zainteresovani za Medijsku strategiju, proces sprovođenja i njene moguće implikacije, bez obzira na to što ovaj dokument, bar teorijski, može da utiče na njihovu profesiju, radni status i društveni položaj. Na osnovu komentara, može se zaključiti da je njihova nedovoljna zainteresovanost bar delom vezana za uverenje da će ovaj dokument ostati samo “mrtvo slovo na papiru”. Medijska strategija konstatuje nepovoljan socio-ekonomski položaj novinara i medijskih radnika u Srbiji, koji često nemaju adekvatan ugovor o radu. Plate novinara su niske, čak i ispod republičkog proseka, isplate su često neredovne, dok veliki broj novinara radi prekovremeno. Sve to utiče na degradaciju profesije, a novinare i medijske radnike stavlja u prekarni položaj, zbog čega veliki broj njih želi da napusti profesiju. Mešavina niskih primanja koja se isplaćuju kasno, nedovoljna sigurnost posla, rad bez ugovora ili sa lako raskidivim ugovorom predstavlja oblik pritiska koji podstiče širenje autocenzure, otežava nezavisnost, kvalitetno novinarstvo i favorizuje „tabloidizaciju”. I pored ovih konstatacija, medijski profesionalci Srbije procenjuju da dobro, odnosno uglavnom dobro poznaju svoja radna prava. Jedan od glavnih ciljeva Medijske strategije jeste uspostavljanje funkcionalnog, održivog i fer medijskog tržišta oslobođenog od političkog uticaja. Proces konkursnog sufinansiranja javnog interesa u sferi javnog informisanja koliko-toliko transparentan, pa se osnovne informacije o njemu mogu dobiti i pristupom Registru medija, i na portalima nezavisnih istraživačkih centara, kao i (uglavnom) na stranicama organa vlasti – druga državna davanja u medijsku sferu potpuno se nevidljiva i građanima i istraživačima, a izuzetno su važna kako bi se razumela i medijska scena i pojave na njoj, ali i kako bi se učinio prvi korak ka željenom fer i nediskriminatornom medijskom tržištu. Jedna od mera u okviru sprovođenja Medijske strategije jeste unošenje u Registar medija svih relevantnih informacija koje se odnose na dodelu državnog novca izdavačima medija. Medijski radnici su dosadašnju praksu konkursnog sufinansiranja ocenili veoma niskom ocenom – 1,48. Nešto manje od 85% njih ustvrdilo je da je dosadašnja praksa ili potpuno nezadovoljavajuća (bezmalo 58%) ili uglavnom nezadovoljavajuća (oko 27%). U komentarima ističu da su ključni problemi: način izbora konkursnih komisija i netransparentan proces u kojem odluke donose organi vlasti, a ne komisije, kao i činjenica da – i pored toga što je poštovanje etičkih standarda jedan od glavnih propisanih kriterijuma za dodelu sredstava – državnu pomoć dobijaju mediji poznati po redovnom kršenju Novinarskog kodeksa Srbije14. Konstatuje se da u ovom procesu postoje “katastrofalne zloupotrebe” i “izuzetno visok politički uticaj”. Ističe se da je situacija na lokalu posebno loša. Istraživanje je pokazalo da medijski radnici Srbije, većinom, imaju veoma nisko poverenje u institucije i mogućnost da se strateškim dokumentima i izmenama zakona i podzakonskih akata – može značajno izmeniti medijski sistem i praksa u zemlji. Sa druge strane, podržavaju i uglavnom visoko vrednuju rešenja koja se nalaze u Medijskoj strategiji, uz sumnju da ona mogu, onako kako su zamišljena, da se ostvare u stvarnosti i da imaju predviđene efekte. Veruju da politika u potpunosti određuje medijsku scenu, i da se ona tog uticaja neće, bar ne zadugo, odreći. Stoga posebno smatraju važnim one mere iz strateškog dokumenta koje pripadaju polju samoregulative, shvaćene u najširem smislu, dakle one aktivnosti koje mogu unaprediti kvalitet medijske ponude bez učešća ili sa minimalnim učešćem državnih organa. U to spadaju i razni oblici edukacije. Jedan od posebnih ciljeva Strategije jeste uspostavljenje okruženja u kojem će dominirati kvalitetni, pluralni i raznovrsni medijski sadržaji koji zadovoljavaju potrebe najrazličitijih društvenih grupa. Jedna od mera koja treba da doprinese navedenom cilju jeste snažnija uloga Saveta za štampu, odnosno samoregulacije u procesu konkursnog sufinansiranja. Naime, štampani i onlajn mediji su dužni, ukoliko žele da konkurišu za državni novac, da prihvate nadležnost ovog tela. Ispitanici se u ogromnoj većini (89,5%) u potpunosti slažu da mediji koji redovno krše Kodeks novinara Srbije ne bi smeli da dobijaju novac građana koji se putem konkursa dodeljuje za javni interes u medijskoj sferi.  Izvor: NUNS  

Pismo prenosimo u celosti:

Tekst pisma prenosimo u celini:

Na poziv Sindikata novinara Srbije, ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović posetio je Radio-televiziju Vojvodine i sa predstavnicima tog sindikata i rukovodstva razgovarao o problemima u Javnom medijskom servisu Vojvodine

Medjunarodna federacija novinara (IFJ) objavila je na svom sajtu informaciju o aktivnostima Sindikata novinara Srbije u nastojanju da se reši status novinara i medijskih radnika koji godinama, neki i decenijama rade na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima.