Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha
Izdvajamo
laureati
02.12.2022.
      Istraživanje koje je sproveo Sindikat novinara Srbije (SINOS) pokazuje da je sve više novinara koji rade na nesigurnim radnim mestima, sa "labavim ugovorima", malim i neredovnim zaradama, često prinuđenih da uz novinarski rade i druge poslove, rekla je predsednica SINOS-a Dragana Čabarkapa u Pres centru UNS-a, na obeležavanju 20 godina postojanja ovog sindikata. Čabarkapa je pozvala Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), kao i sve sindikate u medijima, da zajedno naprave platformu za uspostavljanje socijalnog dijaloga koji će voditi do potpisivanja posebnog granskog kolektivnog ugovora.   Od ovih udruženja i medijskih sindikata članovi SINOS-a su tražili i zajednički sastanak na kojem bi dogovorili osnovni dokument za pregovore sa vlasnicima medija.   "Teško je usaglasiti se na prostoru u kome su novinari podeljeni i suprotstavljeni, gde poslodavci zabranjuju sindikalno organizovanje, a sami beže od udruživanja i pregovaranja sa predstavnicima zaposlenih, i gde država na sve to ćuti", rekla je Čabarkapa. Saradnju svih udruženja i sindikata Čabarkapa je istakla kao rođendansku želju koja bi vratila nekadašnji ugled "sedmoj sili". Važnost te saradnje naglašena je i u Proglasu koji je objavio Sindikat novinara Srbije. Predsednica podružnice SINOS-a Ivana Kovačić je, odgovarajući na pitanje novinarke Sport kluba u vezi sa stanjem u medijskoj kući u kojoj radi, ocenila situaciju u Večernjim novostima netransparentnom.   "Od juče imamo novu izvršnu direktorku, dok je bivši izvršni direktor prešao na mesto savetnika. Jedan od najboljih kolektivnih ugovora koji je potpisan 2006. godine trenutno ne važi. Poslodavac iz nekog nepoznatog razloga odlaže potpisivanje novog i ne postoji nikakva komunikacija između Sindikata i poslodavca jer se oglušavaju na svaki naš zahtev", rekla je Kovačić.   Na isto pitanje, predsednik podružnice SINOS-a u RTS-u Dušan Veličković rekao je da su plate redovne, ali da postoji disproporcija u primanjima medijskih radnika.   "Primanja se razlikuju - marginalizovani ljudi imaju minimalna primanja dok favorizovane kolege imaju ekstra primanja. Deluje preko ekrana da sve funkcioniše, da pobeđujemo na svetskim prvenstvima, pripremamo novogodišnji program, imamo sportske manifestacije zabavnog karaktera i da informativni program radi, ali nije sve savršeno. Učeni smo da donosimo vesti i da budemo tvorci i izvor tih vesti, ali i kod nas ima tog copy-paste novinarstva", istakao je Veličković.   Da plate nisu svuda redovne i da 70 odsto novinara prima plate niže od proseka u Srbiji, rekla je predsednica SINOS-a i dodala da je stanje najgore u lokalnim medijima.   "Osam sati radnog vremena - to je za njih pojam, jer rade i po deset sati dnevno. Ne rade jedan posao, već više poslova, jer ne pišu samo za štampana već i za onlajn izdanja", rekla je predsednica SINOS-a.   Zaštitu radničkih prava kao najznačajniji preduslov za slobodu medija istakla je predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) i Sindikata novinara Hrvatske Maja Sever, koja se uključila putem video-poziva.   "Samo novinarka i novinar čiji su radnički uslovi zaštićeni i koji imaju sigurnu egzistenciju, mogu sigurno pisati", rekla je.   Pomaci na nivou Srbije, Hrvatske, regiona i čitave Evrope su, kaže Sever, od izuzetnog značaja za zaštitu profesionalnih prava novinara.   Kako je istakla Sever, borba za kolektivne ugovore za sindikate koji mogu pregovarati sa poslodavcima i na taj način ojačati svoj položaj od izuzetnog je značaja. Ipak, dodala je da su Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina slabe po tom pitanju, te da je za ove države značajna međusobna saradnja kako bi se ojačala prava novinara.   I pomoćnik generalnog sekretara Međunarodne federacije novinara Džeremi Dir je, obrativši se putem video-snimka, rekao samo kolektivna moć udruženja kao što je SINOS, može pomoći novinarima da se suoče sa lošim stanjem u medijskoj sferi.   "Obeležavanje godišnjice nije moglo doći u važnije vreme za novinare i novinarstvo nego danas, kada se suočavamo sa sve učestalijim oflajn i onlajn pretnjama, dezinformacije podrivaju kvalitet u novinarstvu, a male plate čine novinare ranjivim na pritisak, korupciju i samocenzuru", rekao je Dir.   Da je mnogo problema, poteškoća i izazova koji su motivacija za sve veću borbu za prava novinara istakla je predsednica Sindikata novinara Bugarske Snežana Todorov.   Todorov je rekla da postoji višegodišnja saradnja između SINOS-a i Sindikata novinara Bugarske i da trenutno sarađuju na zajedničkom projektu, novinarima u Srbiji je poručila da uvek mogu računati na njihovu podršku. Povodom dve decenije postojanja SINOS-a, uručeno je priznanje za izuzetan doprinos za jačanje ovog sindikata novinarki RTV-a Nadi Kalkan.    Za inicijativu osnivanja sindikalne organizacija, finansijsku, logističku podršku i okupljanje članstva, zahvalnica je uručena generalnom sekretaru UNS-a Ninu Brajoviću, a on je SINOS-u poklonio "Hroniku Udruženja novinara Srbije", u kojoj je obrađen istorijat nastanka SINOS-a.   "Nakon intenzivne komunikacije sa Sindikatom novinara Hrvatske i Hrvatskim novinarskim društvom, videli smo posle 2002. godine model koji bi odgovarao i nama. Nisu prilike u Hrvatskoj i Srbiji ni slične jer ovde ima više udruženja novinara i mnogo sindikata, ali smo videli da u Hrvatskoj, gde postoji jedno udruženje, funkcioniše i sindikat sa pretežno istim članstvom. Mislili smo da je dobro da se to uradi i u Srbiji", rekao je Brajović.   Generalni sekretar UNS-a dodao je da su sindikati i novinarske organizacije u poslednjoj deceniji dvadesetog veka bili politizovani, te da je bilo neophodno osnivanje ovakvog sindikata.   "Nisu nam potrebni politizovani sindikati niti politizovana udruženja novinara već novinarska solidarnost i profesionalizam", rekao je Brajović.   Za saradnju i solidarnost zahvalnicu je dobila i Marinka Boljkovac Borković, zbog podrške za pristupanje SINOS-a EFJ-u i IFJ-u, kao i bivši predsednik EFJ-a Arni Kening.   Zahvalnica je uručena i profesoru Stanku Crnobrnji zbog podučavanja studenata o značaju jakih sindikata u odbrani radnih i profesionalnih prava medijskih radnika, kao i Tatjani Rakić za višegodišnju podršku u jačanju sindikata i uspostavljanje socijalnog dijaloga u medijskoj sferi.   Priznanja su uručena i uredniku Radio Beograda 2 Radomanu Kanjevcu , kao i uredniku onlajn izdanja dnevnog lista Danas Bojanu Cvejiću.   Iz Proglasa SINOS-a   Novinari u Srbiji danas rade u neregularnim uslovima - jedni bez ugovora o radu, drugi sa neredovnim i minimalnim zaradama, treći bez plaćenog prekovremenog rada, četvrti bez slobodnih dana i godišnjeg odmora, a peti bez zdravstvenog osiguranja.   Ako medijske gazde ne žele dijalog sa novinarima i medijskim stručnjacima i nemaju volje da postave pravila koja bi svima omogućila profesionalan angažman, povežimo se mi sa druge strane stola i dignimo glas protiv statusa nadničara, kako nas je nazvao sociolog Srećko Mihajlović, koji je istraživanjem utvrdio da su nam prava do te mere ugrožena.   Nastanak SINOS-a   Na inicijativu Udruženja novinara Srbije (UNS) i uz podršku Sindikata novinara Hrvatske, rešenjem Ministarstva za rad na današnji dan, pre 20 godina, osnovan je SINOS. Osnivači Sindikata su Nataša Lekić, Luka Mijatović, Miroslav Pušić, Žarko Simović, Smilja Radetić, Novka Ilić, Danijela Ćirović, Marica Vuković, Dragan Bogutović i Brankica Ristić.   IZVOR: UNS
24.11.2022.
Novinarski posao jedan je od najrizičnijih poslova današnjice , istakao je stručnjak za sigurnost Dejvid Bevan na treningu Safety4Journalists koji se održao u Zagrebu 22. i 23 novembra u sklopu projekta Evropske federacije novinara, skup na kojem je  ispred Sindikata novinara Srbije učestvovala Ivana Kovačić iz dnevnog  lista Večernje novosti.  Neus Vidal iz European Centre for Press and Media Freedom, institucije koja je osnovala i vodi sajt za prijavu narušene bezbednosti novinara - Media Freedom Rapid Response, rekla je da je samo u prvoj polovini ove godine na području EU i zemalja kandidatkinja zabeleženo više od 400 slučajeva napada na novinare i da vide priličan porast u broju napada. Najviše je verbalnih napada od strane pojedinaca. Zabrinjavajuće je i što su pretnja slobodi medija i ponašanje policije i sudstva u pojedinim zemljama. Pozvala je novinare i strukovne organizacije da prijavljuju napade. Prijaviti napad je važno, ali je važno i zaštiti se. Praktične savete kako to učiniti, dao je na treningu stručnjak za sigurnost Dajvid Bevan: - Po pitanju sigurnosti novinara treba biti proaktivan, a ne reaktivan. Sigurnost je najbolja kada se na njoj radi preventivno, kada se stvaraju protokoli i alati za prevenciju nebezbedne situacuje - pojasnio je Bevan dodavši da su medijske organizacije i poslodavci dužni da zaštite svoje novinarke i novinare, ali često se to u praksi ne događa. Zato je jednostavno poručio da bi trebalo sami sebi da pomognemo.  OSIGURAJTE BEZBEDNOST  Dejvid Bevan istlče da je najvažniji segment trening novinara kako da se nose s online pretnjama. Smatra da se o sigurnosti mora učiti već na fakultetima jer je važno da na početku karijere ljudi saznaju o važnosti sigurnosti. Upozorio je da je najgore freelancerima jer nemaju podršku redakcije i nemaju osiguranje. Kada je reč o online pretnjama, Bevan predlaže da se uvek razdvoji privatan i poslovni profil na društvenim mrežama jer je to jedini način da se zaštitite. - Vodite računa što objavljujete, koje fotografije, posebno ako ste na sigurnosno zahtevnim terenima gde vas fotografija lokacije, automobila može dovesti u životnu opasnost - napomenuo je Bevan.  Ovaj stručnjak predlaže i da pazite sa upotrebom mobilnih telefona, lako se može "provaliti" u njih, pa kada idete na teren očistite dragocene podatke. Činjenica je da se često sudaraju sigurnosne potrebe sa uredničkim zahtevima i željom da se izvesti s događaja, ali sigurnost bi morala da bude prioritet. Međćnarodna federacija novinara(IFJ) nudi mogućnosti osiguranja novinara kada idu na opasne terene, a Dejvid Bevan je najavio novu aplikaciju EFJ-a za sigurnost novinara koja će biti pokrenuta u februaru 2023.
04.11.2022.
Novinari u Srbiji rade u izuzetno teškim okolnostima i možda su najugroženija profesija u zemlji, koliko god ona izgledala kao elitna i uticajna.   Tim povodom, a nakon što je simboličnim okupljenjem ispred zgrade novoformiranog Ministarstva informisanja i telekomunkacija Sindikat novinara Srbije (SINOS) obeležio 5. novembar - Međunarodni dan odbrane novinarstva, delegaciju SINOS- a primio je ministar Mihailo Jovanović.   Delegacija SINOS-a koju su činili Dragana Čabarkapa, predsednica, Dejan Gligorijević, član izvršnog odbora, Dušan Veličković, predsednik podružnice Radiotelevizije Srbije i Ivana Kovačić, predsednica podrružnice u dnevnom listu Večernje novosti, upoznala je ministra sa teškim materijalnim i profesionalnim položajem novinara i medijskih radnika i ukazala na značaj da do kraja poslednjeg kvartala ove godine, kako to predviđa usvojen dokument o Medijskoj strategiji, otpočne dijalog i bude potpisan granski kolektivni ugovor kojim bi bio uveden red u ovom delu medijske grane i da odbijanjem da formiraju svoju organizaciju poslodavci u medijima pokazuju da ne žele da budu partner i adresa na koju bi sindikati bili upućeni da rešavaju radnička pitanja.   Ministar Jovanović rekao je da namerava da da podjednak značaj i informisanju iako ga mnogi prepoznaju kao čoveka iz oblasti telekomunikacija. S tim u vezi, on je istakao da je prioritet donešenje Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima.   U atmosferi otvorenog dijaloga, minstar Jovanović je rekao i da su vrata Ministarstva uvek otvorena za medije, kao i da će insistirati na dijalogu svih relevantnih činioca u sektoru informisanja i medija. Kao posebno, Jovanović je napomenuo da odlično razume zahteve sndikata jer je kao direktor „Pošta Srbije“ učestvovao u pregovorima čiji je rezultat bio donošenje za radnike najboljeg kolektivnog ugovora u ovom javnom preduzeću.     Izvor: SINOS   Beograd, 4.11.2022.
25.10.2022.
VAŠI PODACI SU ZAŠTIĆENI Na vaša pitanja odgovara advokatska kancelarija Vasojević iz Beograda. Sindikat novinara Srbije (SINOS) poziva zaposlene u medijskoj delatnosti da nam se obrate ukoliko smatraju da su njihova prava na bilo koji način ugrožena. Pitanja nam možete slati na mejl sinos@sinos.rs.     Odgovore će davati advokatska kancelarija koju je angažovao SINOS i prosleđivaćemo ih na mejl sa kojeg su upućeni.   Pitanja (i odgovore) koji su od značaja i za druge kolege objavljivaćemo na našem sajtu. Lični podaci će biti zaštićeni budući da se radi o osetljivoj tematici.   Cilj akcije je pružanje konkretne pravne pouke u pojedinačnim slučajevima, kao i analiza vrste i učestalosti ugrožavanja prava iz oblasti rada.   Na sajtu SINOS biće objavljen registar pritisaka.   Dragana Čabarkapa predsednica Sindikata novinara Srbije
21.10.2022.
Studenti prve godine Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum, danas su na času profesora Stanka Crnobrnje osim redovnog imali i predavanje o značaju sindikalnog organizoavanja.
08.10.2022.
Sindikat novinara Srbije (SINOS), Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) održali su protest u subotu 8.okotobra, zbog odluke britanskog pravosuđa da Sjedinjenim Američkim Državama izruči Džulijana Asanža. Predsednica SINOS-a Dragana Čabarkapa rekla je novinarima da su SAD i Velika Britanija deklarativno najveći borci za ljudska prava i slobodno novinarstvo, a da se u aktuelnoj situaciji "drastično gaze i ljudska prava i slobodno novinarstvo". "Kažnjavanje ovog čoveka, koji je veliki borac, koji je žrtvovao svoj život da bi se borio za istraživačko novinarstvo da bi pokazao neku istinu koju vlast te dve države želi da prikrije" je surova kazna, dodala je ona. Naglasila je da su UNS, NUNS i SINOS članovi i Evropske i Međunarodne federacije novinara, koje u isto vreme u Velikoj Britaniji prave protest ispred zgrade parlamenta istim povodom. Ona je apelovala i na vlasti u Srbiji da reaguju tim povodom, dodajući da će pismo sa istim zahtevom kao ambasadi, predati i skupštini Srbije. Član izvršnog odbora SINOS-a Dejan Gligorijević naveo je da uskoro ističe rok za odluku o žalbi na izručenje koju je Asanž podneo, navodeći i da ga u slučaju izručenja čeka oko 150 godina zatvora. "Ovo je veliki međunarodni pritisak na međunarodne vlasti koje odlučuju o tome da li će biti izručen Asanž ili ne. U svakom slučaju, akcija je dobrodošla i ako ne urodi plodom, to će biti veliki protivakt demokratskih procesa i svetskog javnog mnjenja, koje traži da se oslobodi Asanž", kazao je on. Gligorijević je izrazio nadu da će Asanž biti pušten, ali da bi njegov izlazak na slobodu mogao da bude "poziv i drugima da se bave državnim tajnama". Džulijan Asanž je osnivač medijske organizacije "Vikiliks" koja je do 2015. godine objavila bazu podataka sa više od 10 miliona poverljivih dokumenata, zbog čega je uhapšen 2019. godine u Londonu, kada mu je Ekvador ukinuo sedmogodišnji azil. Velika Britanija u junu je odobrila izručenje Asanža u SAD, na šta je on podneo žalbu. U slučaju izručenja, Asanž bi u SAD mogao da bude osuđen na oko 150 godina zatvora zbog krivičnog dela špijunaže u vezi s materijalom objavljenim na "Vikiliksu". Po završetku skupa novinari su predali pismo ambasadorki Velike Britanije u Srbiji sa sledećim sadržajem: VAŠA EKSELENCIJO, Poštovana gospođo Šon Meklaud,   Obaraćamo se Vama i Vladi Velike Britanije  u ime Udruženja novinara Srbije/UNS, Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Sindikata novinara Srbije!   DON’T EXTRADITE ASSANGE !   Novinari i medijski radnici koji su se okupili ispred ambasade Velike Britanije deo su lanca ljudi koji u ovom trenutku okružuje Britanski parlament.   Zajedno sa desetinama hijada aktivista širom sveta dižemo glas protiv zabrane slobode govora i istraživačkog novinarstva, što će  biti neminovna posledica izručenja Džulijana Asanža Sjedinjenim Američkim Državama.   Mi ovde smo podrška akciji Međunarodne/IFJ i Evropske federacije novinara EFJ koja traži da se ne kažnjavaju zatvorom novinari koji otkrivaju  kriminal i ratne zločine.   Džulijan Asanž je objavio snimak koji je napravila američka vojska o ubistvu civila u Iraku 2007. Među ubijenima su bila i 2 novinara agencije Rojters. Asanž je objavio snimke tog ratnog zločina i zbog toga je kriv. Zašto je kriv ? - Novinarstvo nije zločin.   Novinarstvo je javno dobro jer od profesionalnog novinarstva ima koristi svako društvo, svaki građanin. Ukazivanjem na probleme, na kršenje zakona, na korupciju, na izigravanje pravde daleko od očiju javnosti – novinarstvo doprinosi demokratizaciji. Zato je novinarstvo javno dobro. Vaša ekselencijo gospođo Meklaud,   Tražimo od Vas da svojoj Vladi prenesete našu poruku da će  izručenje Džulijana Asanža proizvesti dve tragične posledice : -              Prvo : Dulijana Asanža, koji je već žrvovao svoj život, ćete osuditi na smrt -              Drugo : Novinarstvo će kao profesija biti nepovratno degradirano širom sveta. Odluka Vlade Velike Britanije o izručenje Asanža stajaće kao trajna pretnja  svakom istraživačkom novinaru, svakom borcu protiv prljavih projekata, nasilja i zločina bilo da iza njih stoje države, tajkuni, interesne grupe ili pojedinci.   Završavamo pismo upućeno Vama i Vladi Velike Britanije porukom: .   DON’T EXTRADITE ASSANGE!   Udurženje novinara Srbije /UNS Nezavisno udruženje novinara Srbije / NUNS Sindikat novinara Srbije SINOS Izvor: SINOS foto: NOVA.RS i INSAJDER:NET
18.07.2022.
NOVINARI u Srbiji osim što imaju zarade koje su ispod minimalnih, često su u situaciji da su ima ugrožena radna i profesionalna prava. Da bi se to sprečilo Sindikat novinara Srbije angažovao je pravnog savetnika, advokata Borka Vasojevića iz Beograda. Evo odgovora na nekoliko najaktuelnijih pitanja sa kojima se novinari svakodnevno susreću u svom radu. U kojim situacijama novinar ima pravo da odbije radni zadatak? - Novinar ima pravo da odbije radni zadatak u slučaju da bi svojim radom sebe ili člana svoje porodice izložio krivičnom gonjenju ili velikoj materijalnoj šteti. Takođe, novinar ima pravo da odbije radni zadatak kao što je objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta, glasina kao i izmišljenih pisama ili pisama čiji autor nije poznat ili njegov identitet nije proverljiv. Novinar ne sme da prima nagradu ili da traži materijalnu ili neku drugu korist za prikupljanje, objavljivanje odlaganje ili sprečavanje prikupljanja ili objavljivanja informacija, pa u tom slučaju ukoliko je novinaru naložena takva protivpravna radnja, novinar je dužan da o tome sačini službenu belešku sa zahtevima poslodavca, a kako bi u eventualnom sudskom postupku u slučaju raskida ugovora o radu imao pravni osnov za utuženje, a u smislu da je odbio radni zadatak koji nije u skladu sa Zakonom i Kodeksom. Dakle, objektivno gledano ,novinar je dužan da postupa objektivno, nepristrasno i da izveštava samo o provernim i tačnim informacijama, bez subjektivnog stava ili mišljenja o radnom zadatku na koji je upućen. Šta u situacijama kada novinaru nadležne državne službe ne odgovaraju na pitanja, tačnije u kojim situacijama važi Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja? - Nadležen službe su dužne da u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dostave odgovore na postavljena pitanja. Javnost u skladu sa odredbama iz člana 4 navedenog Zakona ima pravo da zna informacije koje se tiču zaštite zdravlja, životne sredine ili druge informacije koje su od opšteg interesa, a ako organ smatra da ta informacija nije od opravdanog javnog interesa nadležni organ je dužan da navedeno i dokaže. Nijedan novinar ili javno glasilo ne sme da bude u povlašćenoj poziciji, dakle isključivo i neosporno važi pravilo zabrane diskriminacije i načelo jednakosti. U slučaju da organ ili služba u skladu sa navednim zakonom ne odgovori tražilac se ima obratiti Povereniku, a koji u daljem sprovodi postupak u skladu sa Zakonom. Dakle, Povereniku bi trebalo proslediti žalbu, jer se njome inicira postupak pred Poverenikom. Kako novinar može da dokaže da se urednik ili kolega ne ponaša primereno? - Za bilo kakav odnos sa urednikom ili saradnikom ili kolegom istog ili višeg ranga u radnom odnosu, zaposleni ima sva prava predviđena Zakonom o radu i Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu. Dakle,potrebno je precizirati koje aktivnosti nisu u skladu sa Zakonom pa u skladu sa tim pokrenuti odgovarajući postupak radi sprečavanja zlostavljanja na radu s tim što je potrebno napraviti jasnu razliku da li se Zakon krši ili je u pitanju samo nedostatak kulture u komunikaciji sa kolegama. Šta se smatra prekovremenim radom? - Svaki rad preko 40 časova nedeljno smatra se prekovremenim radom, te u skladu sa tim se vrši obračun i isplata prekovremenih radnih časova. Preraspodela radog vremena ne može trajati duže od 60 časova nedeljno. Časovi radnog vremena koji su po preraspodeli bili veći se obračunavaju i isplaćuju kao prekovremeni rad, a sve u skladu sa članom 57 Zakona o radu, stav 5 u vezi stav 2 u vezi stav.1,  s tim što preraspodela radnog vremena se vrši tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. U skladu sa članom 53 Zakona o radu prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 časova nedeljno, a u skladu sa stavom 3 zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. IZVOR: SINOS