Koliko je moćna i jaka, pokazuje sastanak premijerke Ane Brnabić sa predstavnicima samozvanih reprezentativnih udruženja.

Naime, ta grupa je tražila da tom sastanku ne prisustvuju ministar kulture Vladan Vukosavljević i državni sekretar Aleksandar Gajović.

Već mesecima ova malobrojna neregistrovana grupa stalno i napadno traži da o medijskoj sceni odlučuje medijska koalicija, a ne oni koje su na najvažnija mesta u ovoj zemlji u oblasti informisanja izabrali Narodna skupština i Vlada.

Država i premijerka su naravno izašli u susret i ovom njihovom zahtevu jer šta je logičnije od toga da se o budućnosti medijske scene i novoj strategiji razgovara bez resornog ministra i resornog državnog sekretara?

Mesecima se pokazuje na delu da je titula “francuskog, holandskog ili nemačkog viteza“, kao i oebsovog “eksperta za samoregulaciju“ sa srednjom stručnom spremom  u Srbiji značajnija i važnija od mesta ministra kulture i informisanja ili pozicije državnog sekretara ili pomoćnika ministra?

Sramno i ponižavajuće za državu od koje su jača malobrojna lobistička udruženja za ostvarivanje ličnih i partikularnih interesa.

Iza očiju javnosti ta grupa je uz otvorenu pomoć iz pojedinih ambasada uspela da zaustavi rad na Medijskoj strategiji.

Ta neformalna grupa od 2007. godine ima ključnu ulogu u formiranju medijske scene, a njeni čelnici su odavno otuđeni od problema novinara i medijskih radnika.

Naime, ta grupa u poslednjih 10 godina ima ključnu reč u svim kadrovskim rešenjima na medijskoj sceni.

Imala je pomoćnike ministara kulture i informisanja Sašu Mirkovića (ANEM) i Dragana Janjića (NUNS), državne sekretare istog ministarstva Nina Brajovića (UNS) i Sašu Mirkovića (ANEM).

U svim telima koja su poslednjih 15 godina odlučivala o sudbini srpskih medija imali su odlučujuću i isključivu reč.

Sve koji su imali drugačije miljšenje čekala je ista sudbina, izbacivanje iz radnih grupa i komisija, medijski linč i satanizacija.

Efekat njihovog delovanja je tajkunizacija i koncentracija medijske scene, uz potpuno urušavanje javnog interesa u oblasti informisanja na regionalnom i lokalnom nivou.

Medijska koalicija (UNS, NUNS, ANEM, NDNV, LOKAL PRESS) bila je ključni zagovornik kršenja Medijske strategije iz 2011. godine koja je predviđala regionalne javne servise.

Ubrzana privatizacija medija za samo 3 meseca 2015. godine dovela je do monopolozacije regionalnih i lokalnih medija u rukama različitih Radoica i pretvaranje uglednih medija koji su postojali više decenija u partijske ili tajkunske biltene.

Projektno sufinansiranje medija čelnici medijske koalicije kreirali su tako da nema uređenog sistema već je  zamišljeno kao način na koji će samozvana reprezentativna udruženja dodeljivati novac sami sebi, svojim poslušnicima, a finansijski iscprljivati ili gasiti neposlušne medije.

Čelnici medijske koalicije sve su učinili da stave van snage i Uredbu o kontroli državne pomoći kako bi njima bliski medijski tajkuni mogli da neograničeno arče državna sredstva.

Medijska koalicija je ključno doprinela potpunom uništenju medijske scene, a nova strategija koja je izrađena u drugoj polovini 2017. i prva 3 meseca 2018. godine očekivana je kao šansa za zaokret na medijskoj sceni i promenu pogubne medijske politike koja je vođena poslednjih 15 godina.

Opstrukcije tog procesa su trajale od momenta kada je medijska koalicija izgubila mesto državnog sekretara, odnosno nakon smene Nina Brajovića.

Odjednom je novi sekretar Aleksandar Gajović postao persona non grata, iako su sa njim 2014. i 2015. godine kreirali medijske zakone u tadašnjoj radnoh grupi za uzradu seta medijskih zakona.

Gajović koji nije bio član radne grupe za izradu Medijske strategije odjednom je postao velika smetnja, odnosno izgovor za opstrukciju rada na izradi nove medijske politike.

Medijska koalicija grčevito je pokušavala da zadrži status kvo na medijskoj sceni koji jedino toj samozvanoj reprezentativnoj koaliciji i njenim medijima odgovara.

I u tome su u potpunosti uspeli.

Medijska strategija je povučena, a oni će ponovo kreirate novu u skladu sa isključivo ličnim interesima.

Nakon privatizacije 1200 medijskih radnika je ostalo bez posla i proterano je iz novinarstva.

Za većinu onih koji su želeli da rade profesionalno i u skladu sa etičkim i moralnim standardima više nije bilo mesta u privatizovanim medijima.

Jedini novinar koji je zavredeo pažnju i saosećanje medijske koalicije bila je njihova vedeta sa Studia B Predrag Sarapa.

Organizovali su čak i protest za Sarapu koga su uspeli da udome na TV Pink da na delu nastavlja da pokazuje kako oni vide medijske slobode i nezavisno novinarstvo.

Zahvaljujući medijskoj koaliciji i njihovom poimanju demokratije koje je u službi svih režima, Sarapa nastavlja da edukuje narod i pokazuje kako izgleda “nezavisno“ novinarstvo po zamisli i viziji “nezavisnih“ i “reprezentativnih“ medijskih udruženja.

Pošto su nipodaštavali i sabotirali radnu grupu koja je napisala radnu verziju medijske strategije u kojoj je bilo šest doktora nauka iz različitih oblasti koji su mesecima radili na tom dokumentu, verovatno će reprezentativni sada svog ideologa Predraga Sarapu predložiti za čelnika nove radne grupe.

Jer ko može bolje od takvog profesionalca, koji se još oseća i ugroženim što je preduslov da bude nezavisan, može da zastupa javni interes onakvim kakvim ga zamišlja medijska koalicija?

Pa nije valjda medijska koalicija bez razloga organizovala protest za zaštitu nezavisnog lika i dela svog reprezentativnog ideologa Predraga Sarape???

A ta njihova reprezentativnost se najbolje vidi na njihovim skupštinama na kojima se okupi po 2 ili 3 procenta njihovog navodnog broja članova koje su pre nekoliko godina iz medija proterali u malinjake, višnjare ili fabričke hale.