Čabarkapa je podsetila da veliki broj novinara u Srbiji radi bez ugovora, sa malim platama, zbog čega nemaju nikakvu sigurnost. U takvim uslovima, poslodavac može svakog momenta da vas otpusti ako mu se ne dopadne vaš tekst, upozorila je ona.

“Važno je ko je direktor, ko urednik, ko vlasnik medija, i šta se od vas očekuje. Znamo šta je profesionalno novinarstvo, ali često smo suočeni sa očekivanjima poslodavca, i to je autocenzura. Novinar zna šta ne sme - ako to uradi, dobiće otkaz”, objasnila je predsednica Sindikata novinara Srbije.

Zato je Sindikat novinara Srbije uputio proglas u kojem od države traže da se pokrene socijalni dijalog kako bi se do kraja godine došlo do granskog kolektivnog ugovora za novinare i zaposlene u medijima.

Čabarkapa objašnjava da se od države zahteva da se u roku od četiri meseca formira poslodavačka organizacija, kako bi se u septembru započeli razgovori sindikata i vlasnika medija. Ukoliko ti razgovori do kraja godine ne rezultiraju granskim kolektivnim ugovorom, sindikati će zatražiti da se ostvari prošireno dejstvo kolektivnih ugovora, odnosno da se kolektivni ugovori koji već postoje u pojedinim velikim medijima, poput RTS-a ili “Večernjih novosti”, uzmu kao osnova za donošenje granskog.

Predsednica Sindikata novinara Srbije uverena je da bi se ti zahtevi daleko lakše ostvarili kada bi bilo kolegijalne solidarnosti. Medijska udruženja se, kako kaže, bore za mesta u komisijama i radnim grupama, a da su se istom energijom borili za radnička prava novinara, danas bi medijska slika u Srbiji, uverena je, bila mnogo bolja.

“Nema solidarnosti, a tamo gde nema solidarnosti, svako gleda svoj interes. U uslovima straha, korupcije i siromaštva, nema slobode novinarstva (…) Svaka vlast hoće da kontroliše medije. Hoće li uspeti zavisi od nas. Ovde uspeva”, konstatovala je Čabarkapa i ukazala na primer Danske gde su svi novinari u jednom sindikatu, i gde država ne sme ništa loše da uradi, jer bi odmah sve medijske radnike imala na ulicama.

Ona je, međutim, konstatovala da pojedinim članovima Medijske koalicije ne odgovara granski kolektivni ugovor, jer u svojim medijima ne mogu da ispune standarde koje bi taj dokument propisivao. “Ako se potpišu standardi za celu zemlju i ne ispoštuju ih, oni će propasti. Taoci smo njihove želje da oni postoje”, tvrdi Čabarkapa.

Medijska udruženja su praktično vlast

Čabarkapa je u Novom danu iznela i oštre kritike na račun članica Medijske koalicije (UNS, NUNS, NDNV, Lokal pres i ANEM). Kaže da je upravo Medijska koalicija svojevremeno insistirala da država izaće iz medija, iako je medijska studija koju je finansirala EU, predviđala 10 do 15 regionalnih i lokalnih servisa u Srbiji.

Na kraju su lokalne medije kupili lokalni tajkuni, i to državnim parama koje su im dodelile komisiije, što je na kraju dovelo do svega onoga na šta je Sindikat novinara upozoravao – tajkunizacije, tabloidizacije i zatvaranja sindikata u tim medijima, istakla je Čabarkapa.

Upitala je i da li je normalno da se povuče medijska strategija, a da niko ne zna šta je napisano, ocenjujući da su medijska udruženja sve vreme opstruisala donošenje tog dokumenta. Tvrdi da UNS samo želi da dobije mesto državnog sekretara u Ministarstvu kulture, dok NUNS-u, kako kaže, ne odgovara da se promene trenutne okolnost, jer su oni pisali prethodnu medijskui strategiju.

Tvdi i da su medijska udruženja u Srbiji praktično vlast i podseća da je potpredsednik NUNS-a bio pomoćnik ministra u Vladi Vojislava Koštunice, da je Saša Mirković iz ANEM-a bio državni sekretar u vreme kada je Ivan Tasovac vodio Ministarstvo kulture, kao i da je na to mesto, posle njega, došao Nino Brajović iz UNS-a.

“Oni shvataju medije kao svoj plen. Napravili su veliku štetu insistiranjem izlaska države iz medija, mislili su da će se smanjiti broj medija, da će oni biti u komisijama i deliti pare. Sve je to trgovina”, tvrdi Čabarkapa.

Zato joj je, kako kaže, drago što Sindikatu nije dozvoljeno da ima svoje predstavnike u radnim grupama koje odlučuju o sufinansiranju medijskog sadržaja, kako ne bi učestvovali “u ovom cirkusu”.

Sindikat je, dodaje Čabarkapa, od početka upozoravao da će projektno finansiranje legalizovati korupciju, jer su svi danas naučili da pišu projekte, i svako će sebi bliskim medijima dodeljivati novac.