Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Stanko Crnobrnja: Slobodari hoće da rasture Radnu grupu da bi prikrili pustoš koju su napravili na medijskoj sceni

Ironično je da grupa koja tvrdi da se bori “za slobodu medija” zahteva da se mediji gase i to hitnim postupkom.

On smatra da se bombastično skrivanje iza reči ’za slobodu medija’ krije diktatorsko i samoživo uverenje da samo, od njih odabrani, mogu i smeju da razmišljaju i govore o sudbini medija u Srbiji.
,,Ta vrsta lažnog elitizma i sebičnog shvatanja medija i jeste dovela do 1000 novinara bez posla, gašenja brojnih lokalnih medija, do zastrašujuće koncentracije vlasništva, do protivzakonitog prekograničnog emitovanja, do nevidljivih vlasnika medija koji se kriju po ’rajskim ostrvima’, do osiromašenja novinara i poniženja novinarske profesije. I sada ti isti elitisti zahtevaju da se oformi nova radna grupa koju treba da čine ’eminentni stručnjaci za medije’, za koje, nema sumnje, smatraju upravo sebe”, objašnjava on.
Strategiju sada zahtevaju da pišu oni koji bi da, po hitnom postupku, ukidaju medije, da zabranjuju radne grupe, da propisuju ko je podoban da radi u njima a ko ne, da razrezuju obavezne dažbine, oni koji terajući svoje interese i interese svojih ’gazda’ teraju državu iz medija, ne mareći što tako ukidaju mesta na kojima može i treba da se iskazuje prvenstveno javni interes, tvrdi Crnobrnja.
,,To su ’stručnjaci’ koji bi da sastavljaju upravu regulatorne agencije, a ne da menjaju njene katastrofalne učinke. To su borci za slobodu koji motkama, noću, teraju sindikat novinara iz njihovog malog sobička, to su borci koji mirno gledaju kako novinari u ’privatnim’ medijima ne smeju ni da pitaju kolika im je plata, i kada će da bude. A kamoli da traže osnovna zakonom zagarantovana prava. To su ’slobodari’ koji su naučili jednu mantru i slepo je ponavljaju dok bezobzirno gaze po ruinama savremenog srpskog novinarstva. Ruinama, koje su i sami, u velikoj meri, stvorili” tvrdi profesor.
On smatra da se bombastično skrivanje iza reči ’za slobodu medija’ krije diktatorsko i samoživo uverenje da samo, od njih odabrani, mogu i smeju da razmišljaju i govore o sudbini medija u Srbiji.
,,Ta vrsta lažnog elitizma i sebičnog shvatanja medija i jeste dovela do 1000 novinara bez posla, gašenja brojnih lokalnih medija, do zastrašujuće koncentracije vlasništva, do protivzakonitog prekograničnog emitovanja, do nevidljivih vlasnika medija koji se kriju po ’rajskim ostrvima’, do osiromašenja novinara i poniženja novinarske profesije. I sada ti isti elitisti zahtevaju da se oformi nova radna grupa koju treba da čine ’eminentni stručnjaci za medije’, za koje, nema sumnje, smatraju upravo sebe”, objašnjava on.
Strategiju sada zahtevaju da pišu oni koji bi da, po hitnom postupku, ukidaju medije, da zabranjuju radne grupe, da propisuju ko je podoban da radi u njima a ko ne, da razrezuju obavezne dažbine, oni koji terajući svoje interese i interese svojih ’gazda’ teraju državu iz medija, ne mareći što tako ukidaju mesta na kojima može i treba da se iskazuje prvenstveno javni interes, tvrdi Crnobrnja.
,,To su ’stručnjaci’ koji bi da sastavljaju upravu regulatorne agencije, a ne da menjaju njene katastrofalne učinke. To su borci za slobodu koji motkama, noću, teraju sindikat novinara iz njihovog malog sobička, to su borci koji mirno gledaju kako novinari u ’privatnim’ medijima ne smeju ni da pitaju kolika im je plata, i kada će da bude. A kamoli da traže osnovna zakonom zagarantovana prava. To su ’slobodari’ koji su naučili jednu mantru i slepo je ponavljaju dok bezobzirno gaze po ruinama savremenog srpskog novinarstva. Ruinama, koje su i sami, u velikoj meri, stvorili” tvrdi profesor.

IZVOR: Glas zapadne Srbije