Banje Čačka, turistički i privredni potencijal grada 

 

Banje su budućnost domaćeg turizma. Najčešće su smeštene u kotlinama i dolinama reka, kao i na obroncima brda i planina, a uvek okružene zelenilom koje priziva goste da u njemu provedu nekoliko nezaboravnih dana.

 

Nekada pretežno korišćene za rehabilitaciju, danas su banje u Srbiji turistički centri prilagođeni potrebama svih generacija. U njima osim uživanja u darovima prirode postoje raznovrsni sadržaji koje ih čine privlačnim tokom cele godine.

 

Da bi ste posetili banju, ne morate imati zdravstveni problem. Možete otići ako vam je potreban odmor za telo i um, rekreacija, zabava, dobar provod. Banje u Srbiji sve češće nude usluge kao što su welness i Spa, kao i mogućnosti uživanja u najraznovrsnijim sportovima i isprobavanja novih stvari. U banjama se organizuju simpozijumi, festivali, takmičenja, novogodišnje proslave.

 

Čačak je poznata turistička destinacija. Smešten između planina Jelice na jugu, Ovčara i Кablara na zapadu i Vujna na severu, okružen  je netaknutim bogatstvima flore i faune. U blizini grada nalaze se tri banje: Atomska banja Gornja Trepča, Ovčar banja i Slatinska banja.

 

Svaka banja priča svoju priču, nudeći posetiocima uz zdravstvene benefite, upoznavanje sa kulturnim i istorijskim nasleđem ovog kraja.  Sindikat novinara Srbije (SINOS) je u okviru projekta “Banje Čačka, turistički i privredni potencijal grada”,  koji je sufinansiran sredstvima lokalne samouprave, istraživao kako ova prirodna lečilišta učiniti turistički atraktivnim destinacijama od kojih će dobrobit imati svi - posetioci, meštani i lokalna samouprava.

 

Atomska banja Gornja Trepča 

Na 140 kilometara od Beograda nalazi se banja Gornja Trepča.

Smeštena je na  padinama planina Bukovik i Vujan, na nadmorskoj visini od 460 metra, u trouglu je između Čačka, Gornjeg Milanovca i Kraljeva.

Prostire se na vulkanskim stenama koje daju prirodno magnetno polje, što je izuzetno značajno za terapiju kod pacijenata obolelih od neuroloških bolesti. 

 

Jedna je od malobrojnih banja sa radioaktivnim izvorima i zbog toga je dobila naziv Atomska banja. Britanski Gardijan je uvrstio među 10 najboljih banja Istočne Evrope. Temperatura lekovite vode kreće se od 27 do 31 stepena Celzijusa. U javnosti Banja je prepoznata po sloganu “Ovde izvire zdravlje”. Zbog odličnih rezultata u lećenju u u centru banje postavljena je ploča sa natpisom “ovde počiva multipleskleroza”.

 

Za lekovito svojstvo ovih izvora, veruje se, znali su Rimljani. Prema legendi ranjeni vojnici su vraćajući se iz Kosovkog boja vidali  rane na izvorima u Gornjoj Trepči. Jedan srpski vojnik ostavio je svog bolesnog, iznemoglog konja da ugine pored vode. Nakon nekoliko dana konja su, oporavljenog, našli kaludjeri obližnjeg manastira Vujan. Vremenom se pročuo glas o lekovitoj vodi.  Kaluđeri su podigli dve brvnare da u njima borave i leče obolele od kostobolje i srdobolje.

Krajem XIX veka meštanin Tanasije Nikitović na jednom od izvora izgradio je prvi bazen za kupanje čime i započinje razvoj banjskog lečenja. Bazen je bio ozidan od kamena, dužine 2 m, visine 0,5 m, bez krova. 

Uprava manastira Vujan, na čijem se imanju nalazila lekovita voda, 1934.godine gradi kupatila, objekat sa deset soba i jednu kafanu. Ovom manastiru Banja je pripadala sve do oslobođenja 1945.godine, kada je Zakonom o Agrarnoj reformi oduzeta zemlja na kojoj su se lekoviti izvori nalazili i preneta u vlasništvo Zemljoradničke zadruge iz Donje Trepče. Od 1955.godine 17 hektara zemljišta i izvori predati su Narodnom kupatilu “Gornja Trepča”(sadašnje prirodno lečilište “Gornja Trepča).

Zabeleženo je da je prvi autobus u banju stigao 1968.godine. Dve godine kasnije,  posle fizičko-hemijskih analiza termomineralne vode Balneološkog instituta u Beogradu, Gornja Trepča je i zvanično uvrštena u red prirodnih lečilišta Srbije. Početkom 70-ih postavljeno je 50 novih kamp - kućica sa čajnom kuhinjom i terasom, prošireni su kupališni kapaciteti za 12 kada ( ukupno 22 kade) i dva bazena za po 24 kupača, a izgrađeni su restorani, prodavnice i kiosci. U roku od tri godine, u privatnom smeštaju, ponuda se sa 300 povećala na 3000 postelja. 

Banja je 2008. godine privatizovana i nakon toga je u potpunosti rekonstruisana a uslovi rehabilitacije i boravka u banji dovedeni su, navodi se na zvaničnom sajtu Banje, na evropski nivo. Početkom 2012. završen je objekat „Vujan“, koji je dao novu dimenziju u rehabilitaciji i smeštaju posetilaca. U Atomskoj banji je 2010. godine osnovana i Specijalna bolnica za rehabilitaciju obolelih od reumatskih i neuroloških bolesti.

 

Tihi raj 

Atomska Banja Gornja Trepča mnogo je više od lečilišta, ona je spoj prirodne lepote, duhovnosti i zdravlja ukazuje Nenad Mladenović, direktor marketinga Specijalne bolnice za rehabilitaciju Gornja Trepča.

 

- Njena voda i tišina planine čine je pravim rajem za sve one koji traže mir i ozdravljenje. Naši gosti ovde uživaju u raznim stazama zdravlja. Putem ka planini Vujan vodi i staza Patrijarha Pavla, kojom se od Gornje Trepče, za nekih šest i po kilometara, može stići do manastira na samom vrhu planine. Na kraju same Banje nalazi se i crkva posvećena Presvetoj Bogorodici, koja je metoh manastira Vujan. Zanimljivo je da se upravo u manastiru Vujan izlečio blaženo počivši patrijarh Pavle od tuberkuloze, a kasnije se zamonašio u manastiru u Ovčaru - kaže  Mladenović.

 

Banja ima svoje probleme a glavni su nezavršena kanalizacija, rekonstukcija puta od skretanja sa magistrale do centra Banje i nedostatak turističkih sadržaja, pre svega otvorenog bazena za građane. Banjske strukture godinama o tome upozoravaju i traže pomoć grada Čačka.

 

Gradonačelnik Čačka Milun Todorović sa saradnicima posetio je početkom septembra 2022. godine Banju Gornja Trepča. Povod je bio preuređen parking od oko 1.000 kvadratnih metara sa 38 parking mesta, a najavljena su i dalja ulaganja.

 

- Ovaj parking veoma je znači i žiteljima, ali i pacijentima koji ovde dolaze, pogotovo na jedan dan. Njagova vrednost je nešto manje od sedam miliona dinara, a sredstva su obezbeđena od Vlade Republike Srbije preko JP „Putevi Srbije“. Takođe, završeno je i dečije igralište, investicija vredna oko 1,2 miliona dinara, finansirana iz budžeta Grada. Ono što je najbitnije za naše sugrađane u ovom kraju, jeste da je Grad ugovorio projektovanje nedostajućeg dela kanalizacione infrastrukture, kao i projekat za prečišćavanje voda, a tome je prethodilo usvajanje urbanističkih planova. Ukupna vrednost ovih radova je nešto manje od 40 miliona dinara, koji su već opredeljeni iz budžeta Grada – rekao je tada Todorović.

 

Prvi čovek Čačka podsetio je i na izuzetan turistički potencijal Banje, gde se svake godine beleži najviše noćenja na teritoriji grada Čačka. Кako je istakao, lokalna vlast radi na tome da se u svakom segmentu, koliko je moguće, Gornja Trepča infrastrukturno uređuje iz godine u godinu.

 

- Proteklih nekoliko godina se intenzivno radilo na putnoj infrastrukturi, a kada rešimo imovinsko-pravne odnose, u planu nam je da u Gornjoj Trepči napravimo otvorni bazen – rekao je Todorović.

 

Budući da je sve ostalo samo na obećanjima, dopis - Inicijativu za uređenje puta u Gornjoj Trepči kao i za rešavanje problema predstavnici Banje uputili su avgusta 2023. godine Vladi Srbije.

 

Uz podsećanje da je Atomska banja Gornja Trepča poznata širom sveta po lečenju reumatskih i neuroloških oboljenja i da se jedina lekovita voda slična po sastavu ovoj nalazi  je u Japanu,  navodi se da je Specijalna bolnica uvrštena u listu ustanova za rehabilitaciju korisnika koje upućuje Fond PIO i ima zaključene ugovore sa RZZO Republike Srpske, Brčko Distrikta, Sogaz osiguranja iz Rusije.  U promociju ovog jedinstvenog resursa, svake godine ulažu se velika sredstva, ali je potrebna i pomoć države.

 

Prvi prioritet - kanalizacija 

Kao gorući problem navodi se nezavršena kanalizacija. Uradjeno je 4,5 kilometara 2012. godine iz sopstvenih sredstava a da bi bila kompletna i u fukciji nedostaje još 900 metara, kao i prečistač. Jednako je važno uređenje pristupnog puta  i putne mreže untar Banje. Atomska banja Gornja Trepča, pored Specijalne bolnice za rehabilitaciju “ Gornja Trepča ” ima preko 1.700 ležajeva u privatnom smeštaju i  godišnje je poseti više od 15.000  domaćih i stranih gostiju. Uredjenje puta bi znatno olakšalo kretanje pacijentima i povećalo broj turista, a time bi doprinelo i povećanju prihoda grada Čačka - navodi se u dopisu Vladi Srbije.

 

U medjuvremenu asfaltiran je deo puta od parkinga ka Livadicama, popularnog Beogradskog naselja. I, tu se stalo.

 

SINOS je želeo da čuje mišljenje meštana i posetioca banje. Saglasni su da je prioritet izgradnja kanaizacije, ali je važno rešavanje putne mreže ali i razvijanje turističkih sadržaja, izgradnja otvorenog bazena, sportskih terena.

 

Meštani predlažu izgradnju svetskog sela, koje bi internacionalizovalo priču o lekovitosti Banje ali istovremeno bila i šansa za upošljavanje mladih koji bi rado ostali u svojim domovima. Kažu i da se posle privatizacije osećaju kao na tudjem posedu. Ranije su imali neke pogodnosti - povremene beslatne preglede, kupanja. Toga više nema. Imaju brojne predloge: od bolje rasvete, češćeg odnošenja smeća, postavljanja različitih putokoza, česmi, javnih toaleta, organizovanja različitih aktivnosti u kojima bi pre svega bili angažovani mladi i deca, uspostavljanju autobuske linije do Gornjeg Milanovca udaljenog svega 9 kilometara. Ali nemaju  kome da kažu. Vlasnci se ne pojavljuju, predsednik Mesne zajednice ne odgovara na telefonske pozive.

 

Beograđanin Novica Andrić, novinar u penziji,  izneo je za SINOS svoje viđenje:

 

- Banju posećujem od sedamdesetih godina prošlog veka kao zet pčelara počivšeg Milorada Đorđevića, koji je kod „Orasa“ imao kuću. Od osamdesetih godina sa suprugom Nadom i svastikom i njenim mužem korisitim kuću u naselju Livadice  (Beogradsko naselje) koju je kupio moj tast. Naravno da se Banja delimično promenila u pozitivnom smislu kada je reč o osnovnim infrastrukturnim objektima, ali je i dalje nerešeno ključno pitanje - kanalizacija. Do pre par decenija septičke jame u naselju Livadice, bile su dovoljne, međutim, uvođenjem vode u svaku kuću, pitanje kanalizacije postalo je presudno za normalan život Samo mali broj „vikendaša“ danas redovno prazni septičke jame, dok ostali za svoje otpadne vodode koriste „slobodan pad“ kroz postojeće otvorene kanale namenjene odvođenju kišnice i bujičnih voda.

 

Naš sagovornik ukazuje da je izgradnjom novih objekata u okviru kompleksa „Vujan“ (stacionar, bazen… ) i više pansiona problem kanalizacije i otpadnih voda posto je još ozbiljniji.

 

- Nije mi poznato gde se sva ta otpadna voda izliva, jer kolektor ne postoji, ali je činjenica da se u poslednjih par godina, posebno leti,  banjom širio smrdljiv vazduh upravo kao posledica izlivanja otpadnih voda…  Laički postavljam pitanje kada će otpadne vode, koje se slivaju iz Beogradskog naselja i okolnih naselja, doći do podzemnog izvorišta, i zagaditi lekovitu vodu. Predsednik opštine g Todorović je prilikom posete Banji obećao rešavanje ovog gorućeg problema, ne samo za Banju već i za okolna sela (Donja Trepča, Кonjevići…) Tužno je da u Banji u kasnu jesen nema prodavnice, pošta i apoteke rade po posebnom radnom vremena, tako da po mom skromnom mišljenju Banja polako ali suigurno odumire - zaključuje Novica Andrić.

 

Pošta radi radnim danom u prepodevnoj smeni, apoteka dva puta nedeljno, takodje, samo pre podne. Banja nema zelenu pijacu. Ima samo jednu prodavnicu i pekaru. Nema primarnu zdravstvenu ustanovu pa se za sve zdravstvene intervencije građani upućuju u Čačak.

 

Specijalna bolnica ne radi od kraja decembra do prve polovine januara kada zaposleni koriste kolektivi godišnji odmor. Kod domaćih  ugostitelja sezona uglavnom traje od polovine aprila do polovine novembra. U tom periodu centar Banje ispunjen je tezgama uličnih prodavaca koji svoje “dućane” zatvaraju u popodnevnim satima.

 

Banjski restoran koji je pre privatizacije bio mesto okupljanja mladih, sada se zatvara u 20 časova jer zaposleni žure na poslednji dnevni autobuski polazak za Čačak u 20,15. Uveče muzika dopire iz dva- tri obližnja ugostiteljska objekta u kojima, mahom penzioneri, željni druženja i provoda, organizuju svoje večeri. Centar banje, koji je nekad “živeo” do duboko u noć, sada je sa prvim mrakom potpuno prazan. I tu se završava svaka priča o banjskom turizmu, a Banja svodi na Specijalnu bolnicu.

 

 

Spa centar i za turiste 

Svoj interes vlasnici banje ostvaruju u okviru Secijalne bolnice koja po opštem mišljenju posao obavlja na profesionalnom nivou, uz odgovarajuće cene.

 

SINOS je pokušao da kontaktira Ostoju Mijailovića, jednog od vlasnika banje i Dejana Mijailovića (njegovog rođaka), predsednika Mesne zajednice Gornja Trepča, kako bi smo čuli njihove komentare ali na naše pozive i poruke, nisu odgovarali.

 

Meštani ali i vlasnici vikendica, sa velikim očekivanjima su pre par godina gledali na ulazak Ostoje Mijailovića u vlasničku strukturu Banje. Nadali su se da će, kao komšija iz obližnje Prislonice gde ima svoju ergelu, biti zainteresovan za razvoj Banje.

 

Većinski vlasnik banje Zoran Mitrović dostavio nam je pisani odgovor o planovima za modernizaciju i prilagođavanje banje savremenim turističkim trendovima:

 

U planu je izgradnja potpuno novog medicinskog-rehabilitacionog bloka koji će se nalaziti na levoj strani ulaska u kompleks Banje na potezu današnjeg restorana.U sklopu ovog bloka nalaziće se i bazen kao i spa cenatar, teretana namenjena kako za pacijente tako i za zdrave goste Banje.

 

- Hotel Vujan će se proširiti i u sklopu hotela biće potpuno nov restoran. Кonceptualno rešenje smo usvojili i u toku je razrada istog i izrada projekata u skladu sa konceptom.  Nadamo se da ćemo u narednih 6 meseci završiti pripreme i ishodovati neophodne dozvole do kraja godine i doći u poziciju da možemo otpočeti radove. Sami znate da tokom pune sezone ne možemo izvoditi radove tako da će biti veoma zahtevno ne prekidati rad Banje i uporedo izvoditi radove. Realan početak radova je početkom sledeće godine i trajaće sigurno 2 godine. Sto se tiče sastanka  i razgovora sa mestanima mi smo i do sada uvek bili spremni za saradnju i odrzžavamo veoma dobre odnose sa većinom meštana iz Banje.

 

Odgovore na naša pitanja o prioritetnim ulaganjima u Banju Gorju Trepču u pisanoj formi dostavio nam je zamenik gradonačelnika Čačka Vladan Milić:

 

- Primarna zdravstvena zaštita na ovom području postoji. Ambulanta radi dva dana nedeljno u Gornjoj Trepči i dva dana nedeljno u Ostri. U oblasti komunalne infrastrukture, Grad je opredelio sredstva za završetak izgradnje kanalizacione mreže. Trenutno je u toku postupak pribavljanja građevinske dozvole, a plan je da se tokom ove godine započne realizacija radova. Projektom je predviđena izgradnja 900 metara nedostajućih kanalizacionih cevi, kao i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, čime će biti obuhvaćeni Gornja Trepča i banjski deo naselja.

 

Asfaltom i iz Mojsinja 

Što se tiče putne infrastrukture, ona je, smatra Milić,  u najvećem delu zadovoljavajuća.

 

- Mali je broj deonica koje nisu asfaltirane. Nakon zimskog perioda došlo je do oštećenja na glavnom putu ka banji, te će njegova sanacija biti među prioritetima čim počne sezona asfaltiranja i rad asfaltnih baza. U narednom periodu planirano je i asfaltiranje puta Mojsinje – Orlovak – Gornja Trepča, koji predstavlja alternativnu saobraćajnicu paralelnu sa glavnim putem. Za realizaciju ovog projekta Grad planira da konkuriše za sredstva kod nadležnih državnih institucija.

 

Razvoj seoskog turizma takođe je jedan od prioriteta u radu Gradske uprave za lokalni ekonomski razvoj - navodi Milić.

 

- Pre tri godine uvedene su subvencije namenjene domaćinstvima na ruralnom području koja žele da se bave seoskim turizmom, čime nastojimo da smanjimo početne troškove i podstaknemo razvoj ove delatnosti. Zahvaljujući tim merama, u poslednjih nekoliko godina povećan je broj domaćinstava koja pružaju usluge smeštaja i turističke ponude u ovom kraju. Imaju već tri poznata etno domćinstva. Gornja Trepča i Atomska banja imaju značajan turistički potencijal, a interesovanje za razvoj smeštajnih i turističkih sadržaja postoji, kako u privatnom sektoru, tako i kroz razvoj seoskog turizma. Prema našim saznanjima, vlasnici banje planiraju i dodatna ulaganja, uključujući izgradnju novih smeštajnih kapaciteta i bazenskih sadržaja.

 

U Banji Gornja Trepča urađena je gasifikacija, vodovodna mreža, postavljen optički kabl, a lokalna samouprava, ističe Milić, nastavlja da ulaže u infrastrukturu i projekte koji doprinose unapređenju turističke ponude i daljem razvoju ovog banjskog područja.

 

Sagovorik SINOS-a podseća da Atomska Banja Gornja Trepča unazad nekoliko godina, na domaćim i međunarodnim sajmovima turizma nastupa zajedno sa Tiurističkom organizacijom Čačka, kojoj je Grad osnivač.

 

 

Ovčar Banja 

 

TAMO gde se spajaju lekovita voda, vertikale stena i mir deset manastira „Srpske svete gore”, priroda je stvorila remek-delo. Ovčarsko-kablarska klisura, udaljena svega 18 kilometara od Čačka, više nije samo usputna stanica na putu ka moru, već destinacija koja doživljava svoju najveću transformaciju u istoriji.

Smeštena na 279 metara nadmorske visine, podno moćnih vrhova Ovčara (985 m) i Кablara (890 m), ova banja je decenijama bila nepravedno zapostavljena. Lekari ističu da je njena termalna, oligomineralna voda (36–38°C) idealna za ljudski organizam.

 

Na ovoj temperaturi razmena minerala je najbrža, a voda se pokazala kao spasonosna za: degenerativni i zapaljenski reumatizam (u mirnoj fazi), posttraumatska stanja i oporavak mekih tkiva, blage poremećaje sistema za varenje.

 

Dok hotel „Кablar” nudi luksuzne spa tretmane i finsku saunu, privatni smeštaj kod ljubaznih domaćina i dalje čuva duh stare banje, a čitav predeo krase čak 38 izvora čiste pijaće vode.

 

U poslednjih nekoliko godina, Ovčar Banja je postala prioritetni projekat Vlade Srbije. Zahvaljujući radu Međuresorne radne grupe, uložena su ogromna sredstva u infrastrukturu koja je decenijama čuvana samo u planovima.

 

Izgrađen je novi amfiteatar, moderni trg i park, čime je banja dobila autentično „srce” za kulturne manifestacije. Izgrađen je novi pešački most preko Zapadne Morave, koji je zamenio stari i nebezbedni, a asfaltirani su kilometri puteva koji vode do skrivenih manastira.

 

Stara škola je pretvorena u moderan muzej i edukativni centar, čime je obogaćena turistička ponuda tokom čitave godine.

 

Fokus je na čišćenju jezera Međuvršje i trajnom rešavanju problema otpadnih voda, kako bi se zaštitilo ovo prirodno dobro prve kategorije.

 

Najveća atrakcija i simbol modernog razvoja klisure je prvi stakleni vidikovac (Skywalk) u Srbiji, izgrađen na samom vrhu Кablara. Ova inženjerska atrakcija nudi neverovatan pogled na meandre Zapadne Morave sa visine od skoro 900 metara.

Iako je projekat izazvao diskusije u javnosti, on će postati, predviđaju u lokalnoj samouprai, glavni magnet za turiste iz celog sveta. Izgrađen od specijalnog višeslojnog stakla i čelika, vidikovac, koji bi trebalo da bude otvoren za posetioce ovog proleća, omogućiće turistima da doslovno „lebde” iznad ambisa, pružajući vizuru koja se može meriti sa najlepšim svetskim kanjonima.

 

Usvojeni Plan generalne regulacije (PGR) za Ovčar Banju predstavlja temelj za buduće investicije, ali je otvorio i pitanje balansa. Dok grad Čačak teži modernizaciji i evropskim standardima banjskog turizma, Srpska pravoslavna crkva (SPC), koja poseduje značajan deo zemljišta, insistira na očuvanju ambijentalne celine.

 

Za Crkvu, prioritet je verski turizam i mir manastira, dok investitori traže nove kapacitete, jer trenutnih 200 ležajeva nije ni blizu dovoljno da zadovolji potrebe mNakon završetka prve faze radova (trg, amfiteatar, Naturalni centar), gradonačelnik Milun Todorović i resorni funkcioneri najavili su sledeće korake:

 

RH centar i nova kupatila: Najavljena je izgradnja savremenog rehabilitacionog centra koji će raditi pod okriljem države. Cilj je da se pacijentima omogući medicinski nadzor tokom korišćenja termalne vode.

 

Ekološka sanacija jezera: Jedna od najznačajnijih najava tiče se izmulanja jezera Međuvršje (uz pomoć partnera iz Mađarske), što je preduslov za razvoj nautičkog turizma u samoj banji.

 

Proširenje smeštaja: Funkcioneri su potvrdili da su u toku pregovori sa nekoliko investitora za izgradnju hotela visoke kategorije, jer trenutni kapaciteti ne mogu da isprate popularnost staklenog vidikovca na Кablaru.odernih putnika koji dolaze iz Beograda, Novog Sada i inostranstva.

 

Bez obzira na buduće građevinske poduhvate, jedno je sigurno: Ovčar Banja je konačno „prodisala”, a sinergija države, prirode i tradicije pretvara ovaj predeo u najvažniju tačku na turističkoj mapi zapadne Srbije.

 

 

 

Slatinska banja 

 

-DOК su obližnja Ovčar Banja i Atomska Banja Gornja Trepča već postale regionalni turistički centri, na padinama planine Jelice, samo 17 kilometara od Čačka, leži Slatinska Banja. Iako poseduje jednu od najlekovitijih voda u Evropi, ovaj biser prirode godinama je bio na margini, ali interesovanje posetilaca i novi planovi polako menjaju njenu sudbinu.

 

Glavno obeležje Slatinske Banje je njena mineralna voda koja se ubraja u red hladnih sumporovitih voda. Specifičan miris „pokvarenih jaja”, koji potiče od vodonika -sulfida, prva je stvar koju posetioci osete, ali upravo u tom mirisu leži tajna izlečenja.

Lekari i balneolozi ističu da je voda u Slatini izuzetno bogata sumporom i drugim mineralima, što je čini idealnom za: kožna oboljenja (ekcemi, psorijaza i hronični dermatitisi se ovde uspešno tretiraju decenijama), reumatizam (hronična reumatska oboljenja zglobova i mišića), posttraumatska stanja (oporavak nakon preloma i operacija na koštano-zglobnom sistemu, ginekološke probleme (voda se tradicionalno koristi i za lečenje određenih steriliteta), dok priroda i mir čine ovo mesti idealno za „digitalni detoks”.

 

Smeštena u pitomom selu Slatina, banja nudi nešto što moderni turistički centri polako gube – apsolutni mir. Ovde nema buke, gužve ni komercijalnih sadržaja koji opterećuju. Okružena je gustom šumom i proplancima Jelice, što je čini savršenim mestom za šetnje i beg od gradskog asfalta.

 

Za razliku od drugih banja, Slatinska Banja još čeka ozbiljnije investicije u smeštajne kapacitete. Trenutno se posetioci oslanjaju na staro banjsko kupatilo - objekat koji decenijama služi svrsi, ali vapi za modernizacijom, kao i na gostoljubive meštane Slatine, koji nude sobe i apartmane po veoma pristupačnim cenama.

 

Zbog blizine Čačka, najveći broj posetilaca dolazi na jednodnevne izlete, koristeći blagodeti vode i svežeg vazduha.

 

Slatina nije samo banja, to je i bogat poljoprivredni kraj. Budućnost ovog mesta vidi se u razvoju agro-turizma, gde bi gosti mogli da konzumiraju organsku hranu sa obližnjih farmi uz korišćenje lekovitih tretmana vodom. Grad Čačak je u proteklom periodu najavljivao planove za detaljnu regulaciju ovog područja, što bi trebalo da otvori vrata novim investitorima koji bi izgradili savremeni hotel ili rehabilitacioni centar.

 

Grad Čačak i država prepoznali su Slatinsku Banju kao „treći banjski stub“ Čačka (uz Gornju Trepču i Ovčar Banju). Prema najnovijim planovima, u fokusu je eksproprijacija zemljišta i javni interes. Naime, Vlada Srbije je krajem 2024. godine utvrdila javni interes za pribavljanje objekata i zemljišta u Slatinskoj Banji. Ovo je bio ključni pravni korak koji omogućava Gradu da postane vlasnik celokupnog banjskog kompleksa i krene u renoviranje. U planu investicija za 2026. godinu predviđeno je da se jedan od otkupljenih objekata adaptira u ambulantu, čime bi Banja konačno ispunila standarde zdravstvene zaštite za posetioce. Predviđena su sredstva iz budžeta za nastavak uređenja prilaza Banji i dalju regulaciju korita reke Daćinac, koja protiče kroz samu termalnu zonu.

 

Izvor: SINOS

 

Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave koja je sufinansirala projekat