Uloga lokalnih medija u informisanju građana Novog Sada 

U društvima stabilne demokratije lokalni i regionalni mediji opstaju i jačaju uprkos savremenim izazovima koji dolaze iz sfere politike, biznisa ili tehnologije. Lokalni mediji trebalo bi da budu okosnica profesionalnog i nezavisnog novinarstva. Istraživanja pokazuju da je sloboda medija u padu širom Evrope ali je situacija na Balkanu teža nego u drugim evropskim regionima. Prema podacima iz Izveštaja Reortera bez granica zemlje zapadnog Balkana su pozicionirane na najnižim mestima u odnosu na druge evropske zemlje.

Кod nas lokalni mediji nalaze se u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji. Posluju na malim, siromašnim ekonomskim tržištima i vrlo malo prihoduju od oglašavanja. Usled izostanka adekvatnog tržišta na lokalnom i regionalnom nivou, ovi mediji su upućeni da izvore finansiranja traže na konkursima i javnim nabavkama, koji se u jednom delu lokalnih samouprava sprovode na neadekvatan način ili se uopšte ne sprovode. U  nedostatku stabilnih prihoda uredjivačka politika brojnih medija prilagodjava se dominantnoj političkoj opciji. U takvim uslovima na gubitku su svi -  javni interes, korisnici medija, ali i oni koji u njima rade.

Male plate, nesigura posao

Istraživanje koje je Sindikt novinara i medijskih radnika (SINOS) sproveo u medijima u Novom Sadu potvrdilo je da novinari i medijski radnici uglavnom  dele sudbinu kolega iz cele Srbije.

Novinari i medijski radnici u Republici Srbiji rade u teškim uslovima, često bez adekvatnog ugovora o radu. Opšti trend je smanjivanje broja zaposlenih. Rraste angažovanje po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, autorskim ugovorima i ugovorima o delu. 

 Petina  novinara u statusu „frilensera” (izvan radnog odnosa), polovina radi na nesigurnim poslovima, dok stabilan radni odnos u najvećoj meri imaju stariji medijski radnici (između 50 i 60 godina). Samo trećina mladih novinara ima radni odnos na neodređeno vreme. U najtežoj poziciji su novinari u onlajn medijima, gde je manje od trećine stalno zaposleno.

 Plate novinara su niske, čak i ispod republičkog proseka, isplate su često neredovne, dok veliki broj novinara radi prekovremeno. Sve to utiče na degradaciju profesije, a novinare i medijske radnike stavlja u prekarni položaj, zbog čega veliki broj njih želi da napusti profesiju.

 Mešavina niskih primanja koja se isplaćuju kasno, nedovoljna sigurnost posla, rad bez ugovora ili sa lako raskidivim ugovorom predstavlja oblik pritiska koji podstiče širenje autocenzure, otežava nezavisnost, kvalitetno novinarstvo i favorizuje „tabloidizaciju”. 

 Rešenje je u uspostavljanju socijalnog dijaloga i potpisivanju granskog kolektivnog ugovora, ali je to u sadašnjim uslovima neostvarljivo, jer su sindikati slabi, a organizacija poslodavaca nije formirana. Dodatni problem predstavlja nepostojanje baze podataka o broju novinara i medijskih radnika.

Vlast i novinarska udruženja na istoj strani

 Skupština Srbije usvojila je 2. avgusta 2014. godine set medijskih zakona koji je definisao potpuno povlačenje države iz vlasništva medija. Izmena medijske scene otvorila je niz pitanja: da li privatno vlasništvo, u do sada budžetskim medijima, znači manje ili više slobode u izveštavanju? Da li se će se ugasiti mediji na lokalu? Čeka li medijsku scenu još jača tabloidizacija i tajkunizacija? Kako će izgledati projektno sufinansiranje? I zašto u Zakonu o javnom informisanju i medijima iz 2014. godine nema šest javnih servisa, predviđenih Medijskom strategijom iz 2011. godine?

U Ministarstvu kulture i informisanja isticali su da je prednost privatizacije „u smanjenju uticaja na uređivački koncept putem direktnih državnih subvencija na svim nivoima vlasti“:

- U Srbiji ima 1.447 javnih glasila i privatizacija od 74 medija nikako ne može uticati na dostignuti nivo slobode izražavanja u Srbiji. Javni interes biće sačuvan projektnim sufinansiranjem – mediji i nezavisne produkcije moći će da konkurišu za razne projekte i da dobiju do 80 odsto potrebnih sredstava - tvrdili su iz Ministarstva informisaja i kulture

U istraživanju  iz 2014. (Privatizacija – slučaj Srbije master javne uprave, lokalne samouprave i javnih politika Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu Predmet – Civilno društvo i sindikat mentor – dr. Stojiljković Zoran) navodi se sledeće:

- Dosadašnji efekti privatizacije su uglavnom skromni. Dok su negativni efekti u velikoj meri došli do izražaja. Planovi i ciljevi koji su se želeli postići privatizacijom nisu ni približno ispunjeni. Ono što se može shvatiti kao greška je to što se privatizacija često posmatra kao isključivo ekonomska stvar, a zanemrauje se njena socio- politička dimenzija. Do određenih novih zapošljavanja je došlo ali je na celokupnom planu broj zaposlenih smanjen. Negativni efekti privatizacije u Srbiji proističu iz njegovog dugog trajanja koje je „umanjilo pozitivne razvojno-ekonomske i uvećalo, otežalo njene dominantno negativne efekte po zaposlenost i prava i zarade zaposlenih.”

Ovim  radom obuhvaćena je i uloga sindikata u privatizaciji:

- Sindikati imaju ključnu ulogu u zastupanju interesa radnika. Zbog toga bi sindikati trebalo da imaju bitnu ulogu u procesu privatizacije. Međutim u velikom broju slučajeva predstavnici sindikata nisu bili uključeni u proces privatizacije. Poslodavci su uglavnom opstrurirali učešće sindikata ili su izbegavali njihovo uključivanje. A s druge strane ni sindikati nisu bili dovoljno ažurni u nametanju svojih zahteva. Pored svega toga sindikati nemaju dovoljno uticaja da realizuju svoje odluke jer su građani nepoverljivi prema sindikatima. Kada imamo situaciju u kojoj radnici ne veruju sindikatima, a političke elite pokušavaju da umanje uticaj sindikata postaje jasno zbog čega je uloga sindikata u procesu privatizacije izuzetno mala. Zbog toga i ne iznenađuje činjenica da se radnička prava sve manje poštuju, i da je korupcija u velikoj meri prisutna.

Dr Šakitano: Ugroženo informisanje na lokalu

SINOS JE  učestvovao je pisanju Medijske strategiji koju je Vlada Srbije usvojila početkom 2020. godinee. SINOS je podneo Aneks u kojem je tražio da se izmenom medijskih zakona omogući formiranje regionalnih i lokalnih javnih servisa što bi značajno doprinelo proizvodnji kvalitetnijih medijskih sadržaja i  boljem informisanju na lokalnom nivou.

Prema ovom predlogu trebalo bi zakonom obezbediti  iz  budžeta lokalnih zajednica 2 posto za finansiranje medija i to:

    a)  1posto za lokalne i regionalne javne servise ;

   b)  1 posto za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja

SINOS je ukazao da su pokazatelji na nivou mere:

- Afirmacija i podsticanje proizvodnje kvalitenih medijskih sadržaja;

- Unapređeno informisanje na lokalnom nivou, veći broj informativnih i servisnih medijskih sadržaja.

Predlog SINOS dobio je podršku medijskog eskperta dr Freančeska Šakitana koji je uradio stručnu analizu Medijske strategije:

- U Aneksu SINOS navedeno je da je izlazak države iz medija bio predviđen prethodnom medijskom strategijom ali uz formiranje šest regionalnih javnih servisa kako bi se očuvao javni interes u oblasti informisanja na lokalnom nivou. Ova odredba nije ugrađena u set medijskih zakona koji su usvojeni 2014. godine, što ima za posledicu da su različiti delovi Republike Srbije u različitim situacijama u pogledu ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Jedan broj lokalnih zajednica nema nijedan elektronski pristup važnim informacijama o značaja za lokal, što dodatno dovodi u pitanje čitav koncept privatizacije”. Shodno tome, predlaže se da se „izmenom medijskih zakona, predvidi uspostavljanje regionalnih i lokalnih javnih  medijskih  servisa”- navodi se u Analizi dr Šakitana.

Rešenja iz Aneksa SINOS nisu se našla u Medijskoj strategiji  ni u novom Zakonu o javnom informisanju i medijima jer su protiv toga bili i vlast i predstavnici svih novinarskih i medijskih udruženja koji su imali predstavnike u Radnoj grupi za pisanje Medijske strategije: UNS, NUNS, NDNV, ANEM, Lokal press, Asocijacija medija, AOM i RAB. 

Zašto su  potrebni regionalni javni medijski servisi

 Nakon donošenja “reformskih” zakona brojni lokalni mediji koji su profesionalno obavljali svoj posao našli su se u vlasništvu lokalnih moćnika. Kupili su ih, državnim novcem, dobijenim na konkursima za projektno sufinansiranje, u kojima su odlučivali predstavnici medijske koalicije.

Danas je opšta ocena da ti mediji ne štite javni, već interese svojih vlasnika i njihovih nalogodavaca. U istraživanju Koalicije za slobodu medija ( NUNS, NDNV, Asocijacija medija, Lokal press, Asocijacija onlajn medija AOM ) navodi se da je “privatizacija rezultirala novim oblicima medijske koncentracije i stvaranjem konglomerata bliskih političkim partijama na vlasti”.

Problem lokalnog informisanja, prema njihovom mišljenu, ima širi karakter:

- Brojna istraživanja ukazuju na ozbiljnu krizu lokalnog informisanja na globalnom nivou. Postoje sve više oblasti u kojima se identifikuje nedostatak medijskog pluralizma na lokalu. Radi se sveobuhvatno istraživanje na temu identifikovanja “medijskih pustinja” u članicama Evropske unije, koje posmatra ovaj fenomen ne samo kroz prizmu manjeg broja lokalnih, regionalnih medija i medija civilnog društva već kroz faktore tržišne, bezbednosne, društvene povezanosti i političke nezavisnosti.

Profesor Rade Veljanovski kaže da je koncept konkursnog sufinansiranja smišljen pre svega kao vid podrške medijima i sadržajima na lokalnom nivou, pa čak i kada je reč o dodeli sredstava na državnom nivou. Praksa, međutim, pokazuje da nacionalni mediji, među njima i oni koji kontinuirano krše Kodeks novinara Srbije, dobijaju značajna sredstva i na lokalnom nivou, bez obzira što često u tim sredinama nemaju nijednog dopisnika. Ova koalicija nije podnela, prema oceni SINOS, adekvatan predlog rešenja. Predložene korekcije svode se na izbor članova konkursnih komisija u kojima bi većinu činili članovi upravo ove koalicije.

Stav SINOS-a je da su lokalni mediji u Srbiji uništeni posle dva kruga privatizacije i rešenje vidi u formiranju regonalnih javnih servisa. Postoji ustavna mogućnost da se takvi mediji osnuju ali ne postoji politička, niti volja novinarskih i medijskih udruženja i asocijacija.

Rava: Novinari izloženi autocenzuri i pritiscima

 O ulozi i problemima sa kojima se suočavaju lokalni mediji u Novom Sadu razgovarali smo sa Predragom  Ravom  predsednikom Društva novinara Vojvodine – Udruženja novinara Srbije (DNV-UNS)

o Da li lokalni mediji u Novom Sadu ostvaruju javni interes i da li objavljuju sveobuhvatne, istinite i pravovremene informacije?

- Medijska scena u Vojvodini je skoro potpuno devastirana i veoma je malo nezavisnih medija. U celini, javni interes se delimično ostvaruje i mali je postoji prostor za jačanje uredničke nezavisnosti i ulaganje u istraživačko novinarstvo. Postoje redakcije koje profesionalno i odgovorno prate lokalne teme, ali na žalost više je onih koji su izrazito zavisni od projektnog finansiranja, oglašivača ili političkih struktura, što utiče na obuhvatnost i objektivnost izveštavanja. Društvene mreže donekle imaju primat kad je informisanje u pitanju, ali to je već determinisano globalnim tehnološkim inovacijama.

o Da li je vlasništvo u medijima transparentno i da li se zna ko su pravi vlasnici?

- Formalno, podaci o vlasništvu medija postoje u registrima i javno su dostupni. Međutim, problem nastaje kod stvarnih, krajnjih vlasnika i uticaja lica koja se ne pojavljuju u registrima, ali imaju odlučujuću ulogu u uređivačkoj politici. Postoji određeni nivo prikrivenog vlasništva, najčešće kroz povezana pravna lica koje utiču na uređivanje sadržaja. Kroz istraživanje projektnog sufinansiranja relativno lako se otkrije vlasnička veza medija, udruženja i nekog trećeg pravnog subjekta, koja onda razotkrije i razloge prikravanja informacija o vlasništvu.  

o Kakav je profesionalni i radno-pravni status novinara u lokalnim medijima?

- Novinari u lokalnim medijima najčešće su angažovani preko ugovora o delu, privremenih ugovora, što utiče na njihovu profesionalnu sigurnost. Plate su ispod republičkog proseka.  Većina novinara preuzima dodatne poslove bez povećanja plate, rade na više tema paralelno, kratki rokovi postaju pravilo, a ,,sagorevanje” na poslu i onlajn pretnje su sve češći. Uz sve to, mislim da je radno opterećenje još veće, a novinari su izloženi autocenzuri i pritiscima, jer osećaju da bi insistiranje na temama od javnog značaja moglo ugroziti njihov radni status.

o Da li postoje sindikati i kolektivni ugovori u lokalnim medijima?

- U velikom broju manjih medija sindikalno organizovanje je slabo ili nepostojeće, što dodatno otežava pregovaračku poziciju novinara. Kolektivni ugovori su retkost u lokalnim redakcijama, a mnogi poslodavci izbegavaju njihovo uvođenje. Sindikatima je teško da prodru u privatne medije. Jasno da je privatizacija medija u Srbiji urađena očajno. Nakon privatizacije, većina medija koji su opstali ne vrše svoju glavnu funkciju. Pre svih, lokalni mediji nemaju više ulogu koju su ranije imali. Kulturna hegemonija sada doživljava svoj vrhunac. Granski kolektivni ugovor bi uredio radon-pravne odnose. Privatni poslodavci će izbegavati razgovor na ovu temu do momenta kada ljudi više ne budu želeli da rade za novac koji dobijaju. Neće se više lako naći jeftina radna snaga koja će dovoljno dobro obavljati posao novinara.

o SINOS se zalaže za koncept regionalnih i lokalnih javnih servisa. Kakav je Vaš stav o tome?

- se govori o javnim servisima mnogi smatraju da je on prevaziđen, finansiski neopravdan, ted a treba pomoći lokalnim medijima i sl. Zaboravlja se da je, na primer, u vanrednim situacijama (poplave, epidemije, požari, hitna upozorenja) javni servis taj koji ima obavezu da brzo i tačno obaveštava stanovništvo, čak i kada je to ekonomski neisplativo. Dalje, javni servis proizvodi nekomercijalne programe za različite uzraste: školski program, dokumentarne filmove, kulturne emisije, programe o nauci, istoriji, zdravlju itd. Komercijalni mediji zavise od reklama, klikova i profita, što može dovesti do senzacionalizma ili zanemarivanja tema koje nisu „atraktivne“. Javni servis se finansira stabilnim javnim sredstvima, pa može da izveštava i o temama koje nisu profitabilne, ali jesu važne za društvo. Može da podigne standarde novinarstva u lokalnim sredinama, a u idealnim uslovima, ima jasne mehanizme koji ga štite od političkog uticaja. Posebno je važno da, u trenutku kada smo kao društvo veoma podeljeni po mnogim pitanjima, doživimo medije kao javno dobro, a mislim da je model javnog servisa najbliži tome. Uostalom, dovoljno je samo pogledati najbolje primere javnih servisa u Evropi i prepozaćemo da su to neki od najboljih medija uopšte.

o Kako komentarišete nedavnu objavu EFJ–a o tome da su se i poslodavci uključili u apel za borbu protiv nesigurnog položaja novinara?

- Iz objave Evropske federacije novinara smo saznali da je Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESC) sa rezultatom glasanja (209 glasova za, 4 protiv i 11 uzdržanih) usvojio dokument o radnim uslovima novinara i tako poslao poruku da loši radni uslovi više nisu samo stvar medija, već pitanje od šireg društvenog značaja. Mislim da je možda i presedan to što radni uslovi novinara postaju tema na najvišem evropskom nivou, a bar kako se navodi u Izveštaju i poslodavci po prvi put preuzimaju deo odgovornosti.

Izveštaj pokazuje situaciju gde su tri ključna aktera — sindikati, poslodavci i civilno društvo — zajednički ukazali na to da je nesiguran položaj novinara pretnja javnom interesu, ali i samoj demokratiji. Borba za radna prava je sindikalna tema, ali sada vidimo da i poslodavci priznaju da problemi postoje.

U tom izveštaju su navedeni prekarnost, privremeni ugovori, nepostojanje kolektivnih ugovora, rad frilensera, mentalno zdravlje, što su sve dobro poznati problemi sa kojima se suočavaju novinari u Srbiji. Ističe se da i to da u EU postoji samo 14 zemalja gde su javni servisi zaista nezavisni po upravljanju. Ostale trpe političke pritiske, restrukturiranje i nestabilno finansiranje.

Upadljiv je detalj koji naglašava da američke velike onlajn platform, dakle Gugl, Meta itd. - uzimaju čak 80 posto celokupnog digitalnog oglašivačkog tržišta u EU. Ovo znači da evropski mediji, posebno mali i lokalni, više nemaju stabilan izvor prihoda. Takođe, nije očekivana informacija da će EU finansijski uskočiti nakon što je SAD smanjio finansiranje. Ovo je važno jer je plasman nezavisnih informacija na autokratskim područjima prepoznat kao evropski interes.

EESC predlaže da EU i države članice uvedu posebne programe finansijske podrške medijima koji bi bili potpuno nezavisni od vlasti. Konkretno, predlaže se smanjenje PDV-a za medije.

Dalje, borba protiv lažnog samozapošljavanja (,,bogus self-employment”) jedna je od najvažnijih tačaka. U Srbiji se mnoge redakcije upravo oslanjaju na honorarce bez prava. Termin ,,uberizacija mladih novinara” koji se u Izveštaju pojavljuje odlično prikazuje položaj onih koji tek ulaze u novinarstvo.

Preporuke koje se navode u Izveštaju jesu relevantne i za Srbiju, ali deluje nerealno da se realizuju sa obzirom na male demokratske kapacitete u našem društvu. Loše novinarstvo jednako je loše informisan građanin, što dalje dovodi do slabije demokratije. Međutim, ako Srbija bude pratila evropsku pravnu i profesionalnu praksu, moraće se i ovi zahtevi uzeti u obzir. Poruka da radni uslovi nisu ,,trošak”, nego uslov za demokratiju, je veoma važna.

o  Kako unaprediti informisanje na lokalu?

- Smatram da nam ne treba neka nova strategije, nego da je dovoljno za početak da se izborimo za stabilnije i pravednije finansiranje lokalnih medija kroz projektno sufinansiranje, uz transparentne kriterijume i kontrolu uticaja lokalne politike. Jačanje profesionalnih standarda putem obuka, razmene znanja i saradnje između redakcija već postoji, ali tu se opet vraćamo na uslove u kojima novinari rade, jer teško je i neprijatno očekivati od nekog ko ne može ni da živi od svoje plate, da radi na sebi, da ide na radionice i seminare, da se usavršava i bude bolji. Ne može se očekivati nezavisno novinarstvo od ljudi čiji su ugovori loši, čija su primanja neredovna i čije je mentalno zdravlje narušeno različitim pritiscima.

Preporuke

- U skladu sa Akcionim planom Medijske strategije uspostaviti socijalni dijalog u medijskoj delatnosti radi potpisivanja Posebnog (granskog) kolektivnog ugovora za novinare i medijske radnike. Na taj način bili bi poboljšani  sigurnost posla i radni uslovi zaposlenih, a stalnim honorarnim saradnicima,  koji su kod poslodavca angažovani duže od dve godine, obezbeđena prava iz radnog odnosa; 

- Zakonom o radu smanjiti cenzus za utvrđivanje reprezentativnosti sindikalnih i poslodavačkih organizacija na svim nivoima kako bi se podstakao dijalog u medijskoj delatnosti;  

- Osnovati regionalne javne medijske servise u skladu sa Medijskom studijom iz 2010. godine i Medijskom strategijom iz 2011. godine, jer je to najbolji način da građani na lokalu dobiju kompletne, pravovremene i istinite informacije važne za život u njihovoj sredini. Istovremeno, to je najkomforniji ambijent za profesionalni rad novinara i medijskih radnika jer se u privatnim medijima  nedozvoljava sindikalno organizovanje;

- Reformisati  projektno sufinansiranje. To znači da vlasnici medija, urednici i novinari, članovi novinarskih i medijskih udruženja, zbog mogućeg sukoba interesa, ne mogu biti članovi konkursnih komisija. Članove komisija  treba birati među javnim ličnostima, posebno edukovanim za ovaj posao;

- Zakonom  o javnom informisanju i medijima Srbije treba  definisati pojam novinara i medijskog radnika. Neophodno je novinarima dati status službenog lica i na taj način ih zaštiti od svake vrsta napada. To ne bi uticalo na umanjenje njihove novinarske slobode ali bi zahtevalo veću odgovornost u profesionalnom radu.

- Osnivati Regulatora za štampane medje i portale, po istom modelu kako je osnovan REM.  

IZVOR: SINOS

Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva