Kragujevčani su podeljeni u oceni da li mediji u ovom gradu ostvaruju javni interes. Za nijansu je, ipak, više onih koji tvrde, da ne ostvaruju. Istraživanje koje je na uzorku od 100 ispitanika sproveo Sindikat novinara Srbije (SINOS)  pokazalo je da 53 posto građana misli da  mediji ne poštuju Zakon o javnom informisanju i medijima u delu gde se precizira da svako ima pravo na istinito, potpuno i blagovremeno informisanje. Isto toliko građana smatra da je uredjivačka politika prilagodjena interesima vlasnika i bliskosti vlasnika sa vlašću ili opozicijom.

Dve trećine ispitanika ocenjuje da novinari nemaju adekvatno obrazovanje za posao koji obavljaju i da često nisu dovoljno informisani o temi koju obradjuju. Čak 60 posto ispitanika ukazuje da je teško proceniti rad novinara ako se uzme u obzir nizak nivo medijske  pismenosti građana  i skromna ponuda medijskih sadržaja.

Ono u čemu su saglasni (potvrdilo više od tri četvrtine ispitanika) je da je Kragujevcu potreban javni medijski servis, mada za to u ovom trenutku ne postoji politička volja a ni interes medijskih  udruženja koja okupljaju vlasnike medija. Njihove stavove podržavaju medjunarodne organizacije ali i veći deo nevladinog sektora. Upravo njih pitali smo da li mediji u Kragujevcu rade u javnom interesu, da li su suočeni sa cenzurom i autocenzrom, koliko su novinari solidarni u odbrani svojih radnih i profesionalnih prava i kako unaprediti novinarstvo na ovim prostorima.

Novinari solidarni u odbrani profesionalnih prava

Marija Obrenovic, predsednica Lokal pressa smatra da u Кragujevcu ima nekoliko medija koji se trude da izveštavaju u skladu sa zakonom, definisanim javnim interesom i Кodeksom novinara Srbije. Javnost od nekih medija dobija pravovremene, kompletne i istinite informacije a od nekih ne.  Da bi mogli da formiraju mišljenje o društvenim zbivanjima i akterima građani moraju da se informišu iz više različitih izvora.

Naša sagovornica smatra da postoje  pritisci  na novinare i medijske radnike kada je reč o profesionalnom radu. Najčešće su to administrativni pritisci – uskraćivanje izvora finansiranja i nedostupnost informacija.

Na pitanje da li vlasnici medija utiču na kreiranje  medija i na koji način Marija Obrenović odgovara:

- U lokalnim medijima česta je situacija da su vlasnici medija ujedno i novinari, te je jasno da postoji direktan uticaj na uređivačku politiku. Uticaja na uređivačku politiku ima i kada je u pitanju Radio televizija Кragujevac, koja je u vlasništvu Grada Кragujevca.

Teško je, kaže naša sagovornica, odrediti koliko su novinari spremni da se odupru eventualnim pritiscima kad je reč o promovisanju privatnog interesa vlasnika medija. Ocenjuje da uređivački kolegijum najčešće nije samostalan u svom radu i da pojedinačni slučajevi cenzure i autocenzure svakako postoje. 

- Za pretežan broj kragujevačkih novinara može se reći da jesu solidarni kada je u pitanju odbrana novinarskih prava. Profesionalno i objektivno novinarstvo se može osnažiti pre svega uređenjem medijskog tržišta, zakonske regulative i osnaživanja novinara i kapaciteta lokalnih redakcija - kaže predsednica Lokal pressa.

Do profesionalnog novinarstva jačanjem medija  

Jovanka Nikolić, vlasnica i urednica portala Glas Šumadije, nekadašnja direktorka Radiotelevizije Kragujevac (pre privatizacije medija 2014. godine i svojevremeno borac za formiranje javnih medijskih servisa) kaže da se pokazalo da javni interes ostvaruju mediji koji nisu pod finansijskom kontrolom države ili drugih cenatara moći.

- Iako građani mogu da dobiju informaciju ukoliko to žele (misli se na dostupnost različitih internet portala) građani su višestruko uskraćeni za istinitu informaciju. Pojedini delovi zemlje, kojima su dostupni samo Telekomovi kanali izloženi su apsolutnoj propagandi. S druge strane, trebalo bi da su građani medijski pismeni da se opredele koji bi elektronski medij pratili, kao i da razdvoje neproverene informacije sa društvenih mreža od pravih medija - smatra Jovanka Nikolić i  ukazuje da građani teško mogu  na osnovu informacija  koje dobijaju da donose sudove o društvenim zbivanjima i događajima kao i da postoje pritisci  na novinare i medijske radnike kada je reč  o profesionalnom radu.

Pitanje da li vlasnici utiču na kreirnje medija, kaže, opšte je.  

- Šta je razlog da neko bude vlasnik medija – da ostvari politički, finansijski uticaj ili javni interes. Ima i jednog i drugog. Ali je, svakako, transparntniji taj odnos nego kod državnog vlasništva (primer Radio televizija Кragujevac), u kome se mediji predstavljaju kao zastupnici javnog interesa a rade u korist jedne političke partije - navodi Jovanka Nikolić.

Naša sagovornica kaže da nema informaciju da li u medijima postoji cenzura i autocenzura, koliko su novinari spremni da se odupru eventualnim pritiscima kad je reč o promovisanju privatnog interesa vlasnika medija, da li su solidarni u odbrani svojih prava.

Na pitanje da li je uređivački kolegijum samostalan u svom radu ogovara:

- U većini lokalnih medija, kojima pripada i medij koji uređujem, nema uređivačkog kolegijuma, pa  pitanje sugeriše na nepoznavanje situacije ili sugeriše odgovor. Lokalni mediji imaju jedva pet-šest zaposlenih (a za mnoge je i to misaona imenica) i kada je u Кragujevcu reč, odgovorno tvrdim da su novinari u lokalnim medijima, koji nisu pod kontrolom države (odnosno vladajuće partije) slobodni u izveštavanju a jedino ograničenje je mali broj novinara i nedostatak finansija. Profesionalno i objektivno novinarstvo može se osnažiti jačanjem medija.

Mediji su sredstvo borbe za vlast

Duboka je podela medija na one koji su uz vlast i druge koji ne misle isto, pa su automatski protiv vlasti. Novinari najčešće tretiraju javni interes iz ugla vlasti ili ekonomskih moćnika, koji finansiraju te medije - kaže za SINOS Gordana Božić, vlasnica i urdnica Kragujevačkih novina

Veliko nepoverenje građana prema medijima potvrđuje da nisu informisani u pravom smislu te reči, a najdrastičniji primer za to je informisanje u vreme pandemije kovid 19.

- Tada su informisanje preuzeli predstavnici političke vlasti, a centarlizacija informacija dostigla je najviši nivo. Ni posle toga situacija se nije promenila. Novinari (osim izabranih) veoma teško dolaze do kvalifikovanih sagovornika, a institucije su potpuno zatvorene prema medijima, tako da nije moguće doći do istinite, pravovremene i kompletne informacije.

Našu sagovornisu pitali smo da li na osnovu informacija koje dobijaju mogu da donose sudove o društvenim zbivanjima i akterima;

- Građani uvek mogu da donose sudove o društvenim zbivanjima i akterima, ali pitanje je u kom smeru je orijentisano njihovo rasuđivanje, koje medije prate i da li  dobijaju istinite i objektivne informacije ili samo obojenu sliku stvarnosti. Uvek postoje i pritisci, bilo političkih, bilo finansijskih nosilaca kapitala, samo je pitanje koliko se novinari, mislim na profesionale, mogu odupreti takvim pritiscima.

Gordana Božić kaže da vlasnici medija u najvećoj meri kreiraju uređivačku politiku u medijima koje poseduju, bilo da su uz vlast ili protiv vlasti. Postavljaju „poslušne” urednike i angažuju „novinare” koji bespogovorno izvršavaju zadatke.  

Novinari su spremni da se odupru eventualnim pritiscima kad je reč o promovisanju privatnog interesa vlasnika medija onoliko koliko su spremni da snose posledice za ono što učine. Uređivački kolegijum je produžena ruka vlasnika medija, tako da se o njegovoj samostalnosti teško može govoriti.

- Cenzura i autocenzura na srpskoj medijskoj sceni su postali ukorenjena pojava, što je posledica višegodišnjih pritisaka, posebno u slučajevima gde je ugrožena egzistencija, čime se opravdava ova pojava. Novinari  nisu ni malo solidarni u odbrani svojih prava, stanje u medijima je i dalje jako loše, a novinari su zastrašeni i pod velikim političkim i ekonomskim pritiskom - navodi urednica Kragujevačkih novina.

Na pitanje kako osnažiti  profesionalno i objektivno novinarstvo Božić odgovara:

- Novinarska profesija je potpuno degradirana, ponižena, obespravljena, a mediji su samo sredstvo borbe za vlast. Samo ukoliko se ujedine i postanu solidarni u zaštiti pre svega svojih prava, a onda i u interesu profesionalnog i objektivnog novinarstva mogu biti snažniji i uticajniji i vratiti se na mesto koje im pripada. 

Kreiranje lažne predstave o stvarnosti

Veliki broj medija ne ostvaruje javni interes u informisanju. U fokusu tih medija nisu građani, niti pitanja od javnog interesa u zajednici u kojoj izveštavaju, već im je prevashodni cilj propaganda vladajuće stranke. Glas građana se veoma retko ili gotovo nikada ne čuje, niti je moguć bilo kakav kritički odnos prema negativnim pojavama i problemima sa kojima se društvo suočava. U sadržaju takvih medija dominiraju funkcioneri vladajuće stranke koji iznose svoje stavove, a veoma često dobijaju i prostor za napad i kritiku na svakog ko drugačije misli. Nema pluralizma, niti se u dovoljnoj meri posvećuje pažnja proizvodnji kvalitetnog sadržaja, već samo promociji vlasti. Uz to, mnogi mediji tabloidnim izveštavanjem i senzacionalizmom nastoje da priviku pažnju publike, kršeći etički i profesionalni kodeks. Takav pristup srozava kvalitet informisanja, diskredutuje novinanarsku profesiju i utiče na pad poverenja građana u medije - kaže Bojana Vlajović Savić zastupnica Udruženja   Res Publika

Mali je broj medija koji građanima nudi pravovremene, kompletne i istinite informacije i oni se, gotovo po pravilu, ne finansiraju javnim novcem, smatra naša sagovornica:

- Zbog podaničkog odnosa prema predstavnicima vlasti, veliki broj medija ograničava ili sprečava dotok informacija koje bi mogle biti protumačene kao kritika ili bi na bilo koji način mogle da budu nepovoljne po vlast. Na taj način mediji doprinose kreiranju lažne predstave o stvarnosti u kojoj živimo i potpuno gube svoju ulogu korektora i kontrolora vlasti. Sa druge strane, nekolicinu medija koji su opredeljeni da izveštavaju u javnom interesu, predstavnici vlasti najčešće uskraćuju za izjave i informacije i na taj način ih onemogućavaju da informišu građane u skladu sa profesionalnim standardima i da omoguće uravnoteženu zastupljenost svih društevnih aktera - navodi Bojana Vlajović Savić.

Кako nemaju mogućnost da budu pravovremeno, objektivno i potpuno informisani, građani nisu u situaciji da donose sudove o društvenim zbivanjima i akterima. Uskraćujući im važne informacije i sprečavajući pluralizam stavova i mišljenja, mediji ne pomažu građanima da donose informisane odluke, već naprotiv, nastoje da utiču na njihovo opredeljenje i izbore, često na veoma agresivan i neprimeren način, protivno svim pravilima i standardima profesije.  

Novinari su, ukazuje, već godinama suočeni sa velikim pritiscima koji dolaze, pre svega, od funkcionera vladajuće stranke, koji ih neretko javno prozivaju i kritikuju. Na taj način, kreiraju atmosferu u kojoj su pritisci i napadi na novinare društveno prihvatljivi, ne vodeći računa što im time često ugrožavaju i ličnu bezbednost. Novinari su neretko izloženi verbalnim pretnjama, a nije zanemarljiv ni broj fizičkih napada na novinare koji su zabeležni u bazama novinarskih udruženja.Važno je, naglašava,  pomenuti i ekonomske pritiske, zbog kojih je novinarima ugrožena ezistencija, što utiče na njihov profesionalni rad. Zbog činjenice da takvo stanje veoma dugo traje zabrinjavajuća je činjenica da su novinari, na neki način, normalizovali takve pojave, smatrajući ih sastavnim delom svoje profesije. Uz to, zbog neadekvatne reakcije nadležnih, odnosno nepoverenja u institucije, novinari često i ne prijavljuju pritiske kojima su izloženi.

Radna prava čekaju “neko bolje vreme”

Da lu vlasnici medija utiču na kreiranje  medija i na koji način pitali smo zastupnicu Res Publika

- Vlasnici utiču na rad medija najčešće kako bi zaštitili svoje političke ili poslovne interese. Politikom zapošljavanja, izborom menadžmenta i uredničkog kolegijuma, posredno utiču na kreiranje sadržaja, a nekada se i direktno mešaju u novinarski posao. Кako su u velikom broju slučajeva povezani sa vladajućim strukturama cilj im je da spreče svaku kritiku vlasti, kako ne bidoveli u pitanje svioju poziciju i eventualne privilegije. Neretko štite i svoje poslovne interese, tako što utiču na način izveštavanja medija o njihovoj konkurenciji na tržištu ili o poslovima koje vode - kaže  Bojana Vlajović Savić.

Postoje, ukazuje ona, primeri koji pokazuju da su u pojedinim slučajevima novinari spremni da se odupru pritiscima i stanu u odbranu javnog interesa. Ipak, kako u čitavom društvu dominira uverenje da je „bolje ćutati i gledati svoja posla, jer se ionako ništa ne može promeniti“, ni novinari nisu imuni na takav stav. Napadani, obespravljeni i slabo plaćeni, novinari često nisu spremni da se suprotstave pritiscima, već se povlače i čekaju da dođe „neko bolje vreme“.

Na pitanje da li je uređivački kolegijum samostalan u svom radu, kaže:

- Uređivački kolegijum nije samostalan u radu, već je najčešće i postavljen jer je podoban i spreman da odgovori svim zahtevima vlasnika, odnosno predstavnika vlasti. U praksi se pokazuje da su i u slučajevima kada novinari savesno i odgovorno rade svoj posao, urednici ti koji presudno utiču na kreiranje medijskog sadržaja, izbacijući ili menjajući njegove delove, vršeći selekciju sagovornika, odnosno birajući neadekvatne naslove i fotografije. Veća samostalnost i integritet urednika sigurno bi uticali i na bolji rad novinara.

Cenzura i autocenzura su, navodi, veoma zastupljeni, jer novinari rade u atmosferi koja ne doprinosi slobodi izražavanja, već je naprotiv stalno ograničava. Pritisci, napadi, uticaj vlasnika i predstavnika vlasti, kao i nepovoljna finansijska situacija, neminovno vode ka cenzuri i autocenzuri.

Postoje, ukazuje, svetli primeri novinarske solidarnosti i profesionalne podrške, zahvaljujući kojoj su novinari uspeli da prebrode teške situacije ili da se izbore za svoja prava. Medijsko sklonište Кragujevac je svakako jedan od takvih primera. Zajednički glas za odbranu profesije i insistiranje na doslednoj primeni zakona uticali su da lokalna vlast promeni svoju lošu praksu, raspiše medijski konkurs i otvori se prema medijima, odnosno učini dostupnijim informacije i sagovornike u gradskoj upravi i javnim preduzećima. Zajednički rad na proizvodnji medijskog sadržaja, razmena iskustava, profesionalna podrška, solidarnost, kao i stručno usavršavanje doprineli su osnaživanju lokalnih redakcija i medijskih radnika, kao i većem kvalitetu informisanja građana.

 Кako, pitamo,  osnažiti  profesionalno i objektivno novinarstvo

- Dosledna primena medijskih i drugih zakona, adekvatna rakcija nadležnih institucija i veći uticaj samoregulacije unutar profesije, uticali bi na osnaživanje profesionalnog i objektivnog novinarsta. Adekvatno sankcionisanje odgovornih za pritiske i napade na novinare, pravičnija raspodela javnog novca, dosledno insistiranje na poštovanju etičkih i profesionalnih standarda, uvažavanje principa samoregulacije, veća nezavisnost regulatornog tela, doprineli bi uređenju stanja na medijskoj sceni, a time i rastu podrške građana i vraćanju poverenja u medije. Istovremeno, kontinuirana edukacija novinara i drugih medijskih radnika, ali i podizanje svesti o radnim i drugim pravima, uticali bi na osnaživanje profesionalnog i objektivnog novinarstva - zaključuje Bojana Vlajović Savić

IZVOR: SINOS

Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave koja je sufinansirala projekat