Na osnovu Zakona o informisanju i medijima, mediji su dužni da blagovremeno obaveštavaju javnost o pitanjima od javnog značaja radi omogućavanja građanima da formiraju svoje mišljenje o pojavama, ličnostima, što se postiže raznovrsnim medijskim informacijama i sadržajima.

Sindikat novinara Srbije u okviru projekta “Da li mediji u Beogradu ostvaruju javni interes u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima” koji je sufinansiran sredstvima grada Beograda, istraživao je uticaj medija na mentalno zdravlje sugrađana, ulogu formiranja lokalnih javnih servisa na veću profesionalnost izveštavanja i koliko nesiguran položaj novinara i medijskih radnika utiče na kvalitet informisanja u prestonici.

o Pozitivan uticaj odmerenih medija

Milan Milić, psihijatar ukazuje da od načina na koji mediji izveštavaju zavisi i mentalno zdravlje nacije

- Uticaj koji na formiranje i stavove čoveka ima porodica, škola, fakultet i institucija u kojoj radi, u gotovo istoj meri imaju i mediji - kaže Milan Milić, psihijatar. - Shodno tome, može da se kaže da način rada medija utiče na društvo u celini i na mentalno zdravlje ljudi. Što je medij odmereniji, odnosno profesionalniji u svom radu, njegov uticaj na sredinu je pozitivniji. Posao medija je da utiču na formiranje stavova šta je dobro i prihvatljivo, a definitivno nije dobro ako se nešto loše relativizuje.

Psihijatar Milić, kaže da nije normalno da vesti o zločinima zalaze u detalje, zato što crna hronika sama po sebi donosi visok stepen pozornosti. Dakle, nije potrebno tu „dodavati „ili „začinjavati „ da bi se postigla čitanost ili gledanost. Priroda čoveka je takva da sve što je u vezi sa seksualnošću, nasiljem ili agresijom proizvodi pozornost, ali mediji to ne bi trebalo da zloupotrebljavaju, a posebno da relativizuju loše stvari i negativne pojave.

- Što je takvo informisanje odmerenije smatarmo da je medij kritičniji, odgovorniji i da pristupa svojoj ulozi da štiti javni interes - kaže Milić. - Sve drugo je žuta štampa. - Nema sumnje da je važna poruka da pobeđuju dobri momci. Time se učvršćuje humani deo u čoveku, jer mi svi imamo dobre i loše strane. Zato je važno da razlikujemo dobro i loše. Činjenica je da nema oštre podele na bele i crne, ali ne možemo ići u veliku relativizaciju. Dakle svi smo mi sivi, ali onaj ko počini zločin je loš i tu nema dileme. U suprotnom, ajde neka nas je baš briga. Puštaćemo deci po ceo dan da gledaju filmove za odrasle i da ne idu u školu, pa ćemo da vidimo šta je rezultat. Nikako, cilj nije da ostanemo kod očiju slepi, o svemu bi trebalo izveštavati, ali bitan je i način na koji se informacije prezentuju i čemu se daje i koliki značaj.

Кada je o ukazivanju na mediji koji odmereno i kritički radi svoj posao, dakle poštuje svoju osnovnu namenu da samo informiše, psihijatar Milić kaže da je to RTS.

- Činjenica je da pomalo baguju kada je o političkim temamam reč, ali u svemu ostalom su profesionalni. Takođe, smatram bitnim da novinari budu cenjeni i poštovani . Jer, oni su posebno osetljiva kategorija profesionalaca, jer su oni medijatori zbivanja između vlasti i građana i kao takvi ne bi trebalo da budu ucenjivani malim ili velikim platama. Za njih su neophodni dobri radni uslovi, jer oni ne mogu da budu i ne smeju da budu slepe sluge.

o Mediji preuzeli ulogu političkih partija

Zoran Panović, novinar i programski direktor Demostata smatra da je teško razdvojiti šta je propaganda, a šta informisanje

- Teško je odgovoriti na pitanje da li mediji u Srbiji rade u javnom interesu, jer nije objektivno da se svi posmatraju zbirno. Ono što je činjenica je da ima ekstremnosti u načinu rada pojedinih medija, i ta ekstremnost je politički propagandno obojena i tu naravno prednjači vlast pošto ima najjače medijske resurse. Dakle, ono što je problem medija u Srbiji je da je teško podvući razliku između propagande i informisanja. Paradoks je da mi danas imamo partije koje stoje iza određenih medija, a ne medije koje stoje iza političkih partija. Zato u šali volim da kažem da bi najbolji izbori u Srbiji bili oni kada bi se biralo između lista koje čine N1, Nova sa jedne strane i Pink i Happy sa druge.

Naš sagovornik kaže da kada je o radu nacionalnog javnog servisa reč, odnosno RTS-a, kvalitet njegovog programa u celini trpi jer imaju ozbiljan deficit u informativnom programu, i zbog toga kvalitetni sadržaji i teme koje rade padaju u drugi plan.

Na pitanje SINOS-a da li bi i istok, jug i zapad Srbije trebalo da imaju javni servis kao što to ima Vojvodina na severu zemlje Panović kaže:

- Dovoljna nam je Radiotelevizija Srbije, jer naša zemlja je prilično mala. To što postoiji RTV je pohvalno, jer oni su u Evropi jedinstvena televizija koja toliko programa pravi na jezicima manjina.

Кada je o izlasku države iz vlasnuištva u medijima reč, a što je omogućio Zakon o javnom informisanju i medijima 2014. godine, za koji su glasali i vlast i opozicija, Panović kaže da je njegova najlošija strana ta što je dozvolio da se uruše lokalni mediji koji su imali dobru struktuuru i kadrove, ali su uništeni jer su ih privatnici kupovali zbog dobrih poslovnih prostora. Te lokalne medije je zakonom trebalo zaštititi i prevesti u javne servise.

- Primera radi susedna Hrvatska ima jake lokalne medije, na primer Slobodnu Dalmaciju ili Riječki novi list - navodi Panović i kaže da Srbija ne može da se pohvali nijednim lokalnim medijom ni u printu ni u televijziji ili radiju.

Izlazak države iz vlasništva u medijima je za Panovića obična prvobitna akumulacija kapitala koja je morala da se desi sa napuštanjem socijalizma. Od novog Zakona o o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima ne očekuje previše, jer kako objašnjava nije ljubitelj velikih medijskih strategija i pravila.

- Mi imamo dobre zakone i sada, ali je problem što se oni ne poštuju - kaže Panović.

Za novinare ističe da su bili veća gospoda u socijalizmu, a čak nisu se previše borili za pluralizam u društvu. Sada novinari, kaže, nisu više ni proleterijat, već prekarijat. Jedino dobro je što još uvek ima puno medija, pa ima dosta i radnih mesta.

o Vesti zvuče kao da su ih pravili roboti

Da u državnim medijima postoji veća sigurnost za zaposlene tvrdi Feđa Dimović, frontmen grupe Beogradski sindikat i advokat

- Mediji svuda u svetu rade u interesu svojih vlasnika, a javni interes je u drugom planu - kaže Feđa Dimović, frontmen grupe Beogradski sindikat i advokat. - Zato mislim da su sindikati važna institucija u zaštiti prava radnika, ali su u novije vreme, na žalost, izgubili svoju snagu.

Naš sagovornik objašnjava da su za naziv grupe izabrali reč sindikat u želji da simbolizuju zajedništvo članova grupe i zajedništvo koje su želeli da promovišu u celokupnom narodu.

Na konstataciju SINOS-a da je činjenica da samo u medijima koji su još u vlasništvu države postoje sindikati, dok kod privatnika ne postoji ni inicijativa za njihovo osnivanje, naš sagovornik kaže:

- Strah od otkaza i gubitka novaca je veliki. Država nema mehanizme da obuzda samovolju privatnog vlasnika, pogotovo ako su u pitanju stranci. U državnim preduzećima još uvek postoji, koliko toliko, neka sigurnost za zaposlene. Što se tiče uređivačke politike, tu svako gura svoju priču. Odavno ne verujem medijima zdravo za gotovo, već pokušavam da sam donesem neke zaključke iz onoga što nam se servira.

Dimović je uveren da novinar u Srbiji koji ima platu daleko nižu od republičkog proseka ne može da bude branilac javnog interesa.

- Svaki čovek koji nema ekonomsku nezavisnost ne može biti slobodan - precizira. - Ipak, čiinjenica je i da može da ima veliku platu, a da bude zavisan od onoga koji mu tu platu daje.

Na pitanje SINOS-a kako vidi ulogu veštačke inteligencije u medijima, Feđa Dimović kaže da vesti odavno zvuče kao da su ih formulisali roboti.

- Što se tiče sve više rastućeg broja civilnih novinara koji svoje utiske i izveštaje objavljuju na društvenim mrežama smatram da je to mač s dve oštrice. S jedne strane imaju slobodu da kažu šta hoće, a s druge strane otvaraju prostor za razne manipulacije - zaključio je naš sagovornik.

IZVOR: SINOS

Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave koja je sufinansirala projekat