Tanja Jakobi, tadašnja članica istraživačkog tima a danas  izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika u razgovoru za SINOS  podseća:

- Naše istraživanje tada je verovatno pokazivalo dno novinarske profesije, kada govorimo o tome kako žive novinari. Verujem da kada bi danas ponovili jedno takvo istraživanje da bismo se možda i sa nostalgijom sećali tih vremena, bez obzira što su naši rezultati dobijeni anketom 1.100 novinara u tom trenutku bili porazni.

Istraživanje je, objašnjava Jakobi, uhvatilo novu dimenziju, koja nije samo loš materijalni položaj novinara i stalan zamor, zbog toga što je sve postalo nesigurno. Profesiji se dogodila – nepredvidivost:

- Mi smo tada napravili istraživanje o novinarima i nadničariima koji su imali puno  različtih osobina a realtivno malo sličnih koji se odnose na  nepredvidivost. Kako vreme prolazi mi vidimo da se novinari i nadničari i sve veći broj ljudi koji rade u sve  neformalnijim oblicima rada, nekako spajaju u jednu grupu ljudi koja ima različito obrazovanje, različite radne istorije, ali na kraju kad sve to svedemo dolazimo do toga da je takav život užasno nepredvidiv.

Naša sagovornica ukazuje da se ”istopilo” uverenje da novinari pripadju srednjem sloju društva.

- Naše istraživanje je bilo specifično po tome što je kretalo od materijalne perspektive ka cenzuri i autocenzuri za razliku od velikog broja drugih istraživanja koja su polazila od cenzure i autocnzure pa su delimično hvatala ovaj materijalni aspekt. Mi smo došli do toga da materijalni aspekt strahovito utiče na to da li je čovek sposoban da održi svoje  principe i da se za njih bori.

I kome je takav potreban, pitali smo kolegincu Jakobi: 

- To se jako lepo vidi u ovim našim istraživanjima gde autocenzura vlada, ne cenzura. I ona dolazi od tog straha bez obzira da li će otpuštanja biti ili neće biti. To je nešto što novinare kida iz njihovog korena i pravi od njih nešto što oni  nisu a potrebno je nekom drugom da bi novinari bili  eho pre svega političkih stavova u društvu koji nemaju puno veze sa realnošću i sa onim u čemu mi zaista živimo. I to je porazno. Mi nismo naišli na puno primera gde su nam ljudi rekli da se bore sa otvorenom cenzurom. Jer je strah toliko ukorenjen kod ljudi.

Cenzori i dalje aktivni

Reklo bi se, objašnjava Jakobi, da cenzor više nema nikakvog posla iako mi vidimo da se oni vema trude i da su vrlo aktivni:

- Zbog toga što su ljudi, čini mi se preplašeni. I, čini mi se, ne samo preplašeni da kažu istinu zbog samih sebe, nego i zbog ljudi u kolektivu sa kojima rade. Jer novinari su u ovom trenutku toliko ugroženi da verovatno smatraju da bi svaka reć  mogla da ugrozi ne  samo njih same, nego i njihove redakcije. Verujem da ljudi ponekad ćute zbog toga što se nadaju da će u nekom tenutku uspeti da skupe hrabrost ili da će i društvo samo uspeti da skupi hrabrost da kreria nekakvu drugu sredinu u kojoj će pravo na  slobodno mišljenje opet naći svoje mesto.

Psiholog dr Zoran  Milivojević u istraživanju SINOS objašnjava do čega, u zdravstvenom smislu može da dovede stalni osećaj novinara i medijskih radnika da su poslodavci vlasnici novinarske profesije i njihove egzistencije:

 - To je hronični stres, nezdovoljstvo, rad pod velikim pritiskom. Kad radite nešto što ne želite, ili na način na koji ne želite da radite, to dovodi do unutrašnjeg konflikta. Jer mnogi su novinarstvo upisali ili odabrali sa idejom da će doprinositi društvu, da će biti svetionik slobodnog govora koji će svima moći da kaže ono što treba da prenosi glas naroda. Ali, realnost nije takva i ljudi počnu da se troše. Čovek,  jednostavno, pukne tamo gde je najslabiji. To, onda, dovodi i do ubrzanog starenja, mnogi su neispavani, a sve do zajedno, možemo da zaključimo, je način života savremenog novinara, ustvari jedan način života koji nije dobar i koji je na neki način samodestruktivan.

Na pitanje šta je za našu psihu teže - cenzura ili autocenzura dr Milivojević kaže:

- Loše je i jedno i drugo. Kada imate nekog cenzora, nekog urednika koji ne dozvoljava da se objavi neka tema, koji izbacuje iz teksta nešto što je novinar napisao, onda ste vi u konfliktu sa tim urednikom. Znači, imate spoljašnji konflikt – između sebe i nekog drugog o kome možete misliti loše, možete razumeti, ali o sebi mislite da ste uredu. Međutim, kad je u pitanju autocenzura, onda je novinar u konfliktu sam sa sobom.  S jedne stane želi to da napiše. S druge strane imaće negativnu posledicu ako to napiše. I sada je to borba sa samim sobom. I ako cenzura prevlada, onda on neće napisati ono što je hteo da napiše.  I šta je posledica. Posledica je da on počinje loše da razmišlja o samom sebi. Oseća neku vrstu krivice, nezadovoljstvo sobom. Ali tu ima jedan fenomen. Ljudi jednostavno promene mišljenje. Počnu da misle onako kako bi cenzor, unutrašnji ili spoljašnji,  želeo da oni misle. Na taj način se oslobode unutrašnjeg konflikta i mogu bolje da misle o sebi, ali su se ustvari udaljili od svoje profesije.

 

Težak materijalni položaj novinara i medijskih radnika dobio je prostor i u Medijskoj strategiji,  koju je Vlada Srbije usvojila 2020. godine. Dokumentom je konstanovan trend smanjivanja broja zaposlenih na neodređeno vreme i rast angažovanja po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, autorskim ugovorima i ugovorima o delu.

 

Istraživanja obavljena pre 2018. godine, kada je počela izrada Medijske strategije, pokazuju da je petina novinara u statusu „frilensera” (izvan radnog odnosa), polovina radi na nesigurnim poslovima, dok stabilan radni odnos u najvećoj meri imaju stariji medijski radnici (između 50 i 60 godina). Samo 27 odsto mladih novinara ima radni odnos na neodređeno vreme. U najtežoj poziciji su novinari u onlajn medijima, gde je manje od trećine stalno zaposleno.

Radni odnos ne neodređeno vreme, saglasni su stručnjavi radnog prava, je osnovni pravni režim regulisanja odnosa zaposlenog i poslodavca i to je pravilo, a ne izuzetak. Posle privatizacije medija stanje se menja. Novi vlasnici medije uglavnom koriste za promovisanje svog a ne javnog interesa. Poslodavci sve češće angažuju novinare po osnovu kratkoročnih ugovora. Ili, ima i toga, bez ugovora.

Pravnici ukazuju da režim rada na privremenim i povremenim poslovima nije radni odnos. On je zamišljen da simulira radni odnos u pogledu obaveza i odgovornosti radnika (on se ne zove zaposleni jer Zakon o radu taj naziv rezerviše samo za lice u radnom odnosu) koji pri tom ne poseduje gotovo nijedno pravo iz radnog odnosa.

Radici angažovani na ovaj način nemaju pavo na dnevni i nedeljni odmor, uvećanu zaradu, plaćeni prekovremeni rad, plaćeni prevoz do posla, plaćenu ishranu u toku rada, plaćeno odsustvo i godšnji odmor, pravo na  članstvo u sindikatu, pravo na kolektivno pregovaranje, na njih se ne odnose prava iz kolektivnog ugovora i nemaju pravo na štrajk.

Oni čak i ne mogu da tuže poslodavca po osnovu Zakona o radu, jer nisu u radnom odnosu. U procesu harmonizacije sa pravom Evropske unije ovaj jedinstveni oblik rada koji Evropa ne poznaje mora biti ukinut (što je i potvrđeno Akcionim planom harmonizacije za Poglavlje 19).

 

Rešenje u  izmeni zaonske regulative

SINOS rešenje vidi u izmeni zakonske regulative. Dok se to ne dogodi zaštitu može da pruži granski (poseban) kolektivni ugovor koji bi regulisao prava i obaveze svih angažovanih na medijskoj sceni i koji bi imao snagu zakona. Da bi se stiglo dotle neophodno je uspostavljanje socijalnog dijaloga i kolektivno pregovaranje, ali je to u sadašnjim uslovima neostvarljivo, jer su uslovi za realizaciju nedostižni.

 

Na osnovu Zakona o radu reprezentativnim sindikatom za medijsku granu, smatra se sindikat u koji je učlanjeno najmanje 10 odsto zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u ovoj grani, odnosno 15 odsto kod poslodavca.

 

Reprezentativnim udruženjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se udruženje poslodavaca u koje je učlanjeno 10 odsto poslodavca od ukupnog broja poslodavaca u medijskoj grani pod uslovom da ti poslodavci zapošljavaju najmanje 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih u ovoj grani.

 

Ovaj procenat  poslodavci ne mogu da ostvare i to je jedan od razloga što nije osnovano udruženje poslodavaca. Drugi i verovatno dominantan razlog je što je kod njih uvreženo mišljenje da će im kolektivni ugovor nametnuti obaveze koje ne žele, što je tačno za one medije gde se ne poštuje Zakon o radu.

Da bi se cela priča konačno pokrenula sa mrtve načke, a imajući u vidu i da je Akcionim planom Medijske strategije definisano da socijalno-ekonomski dijalog u medijskoj delatnosti bude u poslednjem kvartalu ove godine  krunisan potpisivanjem nacionalnog (posebnog) kolektivnog ugovora za medijsku delatnost SINOS je predložio  da se u Zakon o javnom informisanju i medijima ugrade odredbe koje će to i da omoguće.

Ministarstvu za kulturu i medije podneli smo predlog da se smanji granica neophodna za organizovanje sindikata i poslodavaca – sa 10 (odnosno 15 odsto kod psolodavca) na 5 procenata. Alternativa je da se na nivou grane neprimenjuje utvrđivanje cenzusa za reprezentativnost.

To je prvi korak da bi se realizovao deo Medijske strategije koji se odnosi na poboljšanje materijalnog i profesionalnog položaja novinara i medijskih radnika. Granskim (posebim) kolektivnim ugovorom treba definisati položaj frilensera (honorarnih saradnika), raspored radnog vremena, pripravnost za rad, pravo na isključenje iz komunikacije.

Sindikat novinara Srbije smatra da  u novi  Zakon o javnom informisanju i medijima treba ugraditi odredbe koje će omogućiti dostojanstven položaj naših kolega. Utemeljenje za svoj predlog vidimo u pomenutoj analizi dr Marija Reljanovića koji se odnosi na Zakon o radu i povezane zakone:

 

- Zakon o radu (u daljem tekstu: ZoR) osnovni je zakonski propis kojim se reguliše rad u takozvanom opštem režimu radnog odnosa. Ovo praktično znači da ZoR postavlja osnovna pravila o načinu zapošljavanja i uslovima rada, odnosno svim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca. Ona će važiti uvek kada nekim posebnim zakonom (u slučaju novinara to je Zakon o javnom informisanju i medijima) neka situacija nije regulisana na drugačiji način. Materija opšteg režima radnog odnosa je međutim tokom vremena podeljena na još nekoliko zakona, pa se tako kao relevantni u odnosu na novinare mogu pomenuti i Zakon o štrajku, Zakon o evidencijama u oblasti rada, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o agencijskom zapošljavanju.

 

SINOS predlaže da se u Zakon o javnom informisanju i medijima ugradi odeljak koji se, zbog specifičnosti posla, odnosi na prava novinara i medijskih radnika na radu i povodom rada:

 

PRAVA NOVINARA NA RADU I POVODOM RADA

Definisati  pojam novinara i i medjskog radnika

- Novinar je osoba koja se bavi novinarstvom i koja više od polovine svih prihoda ostvaruje na taj način.

 

- Medijski radnik je lice koje u medijima učestvuje u procesu proizvodnje medijskog sadržaja i na taj način obezbeđuje zaradu.

 

Novinarski integritet

 

Novinar će voditi računa da izveštavanjem ne vrši diskriminaciju, ne širi govor mržnje, ne krši ljudska prava, da poštuje pretpostavku nevinosti i prava ličnosti na koje se informacija odnosi, ali i članova njihove porodice, da poštuje prava i interese maloletnika, autorska prava, da objavljivanjem informacija ne širi neopravdan strah ili lažnu nadu, da poštuje kulturu etike javne reči i dijaloga, da način izveštavanja ne podređuje ličnim, komercijalnim ili političkim interesima.

 

Osnivač javnog glasila je saglasan da će se uzdržavati od svakog, kako posrednog tako i neposrednog, uticaja, a naročito uticaja koji se ostvaruje zloupotrebom vlasničkih prava, na izveštavanje novinara.

 

Novinaru ne može prestati radni odnos, umanjiti se zarada, ni pogoršati položaj u redakciji zbog istinite tvrdnje objavljene u javnom glasilu u kome je zaposlen.

 

Novinaru ne može prestati radni odnos, umanjiti se zarada, ni pogoršati položaj u redakciji zbog odbijanja da izvrši nalog kojim bi kršio pravna i etička pravila novinarske profesije.

 

 

Raspored radnog vremena

 

Poslodavac je dužan da utvrdi raspored radnog vremena za sve zaposlene, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

 

Poslodavac pisanu odluku o raspored radnog vremena dostavlja zaposlenima najkasnije 48 časova ranije.

 

Izmena rasporeda radnog vremena u slučaju hitne potrebe

 

U slučaju hitne potrebe, poslodavac može izmeniti raspored radnog vremena najkasnije u toku radnog dana, za naredni radni dan.

 

Poslodavac može o izmenama rasporeda radnog vremena iz stava 1. ovog člana obavestiti zaposlenog usmenim putem, a pisanu odluku izraditi u roku od 24 časa.

 

Pod hitnom potrebom iz stava 1. ovog člana podrazumevaju se novonastale okolnosti koje stvaraju potrebu za radom zaposlenog ili nastavkom rada zaposlenog, a koje poslodavac nije objektivno mogao predvideti pre njihovog nastupanja.

 

 

Hitno uvođenje preraspodele radnog vremena

 

U slučaju hitne potrebe iz prethodnog člana, poslodavac može uvesti preraspodelu radnog vremena najkasnije u toku radnog dana, za naredni radni dan.

 

Poslodavac može o izmenama rasporeda radnog vremena iz stava 1. ovog člana obavestiti zaposlenog usmenim putem, a pisanu odluku izraditi u roku od 24 časa.

 

U toku preraspodele radnog vremena važe sva pravila o ograničenju radnog vremena regulisana zakonom kojim se uređuje rad.

 

 

Pripravnost za rad

 

Poslodavac može zaposlenom uvesti pripravnost za rad, u skladu sa zakonom kojim se reguliše rad.

 

Pripravnost za rad ne može trajati duže od četiri časa dnevno, odnosno dvanaest časova nedeljno.

 

Pripravnost za rad ne može se uvesti zaposlenom koji radi prekovremeno ili u režimu preraspodele radnog vremena.

 

Naknada za svaki radni sati proveden u režimu pripravnosti za rad iznosi 15% osnovne zarade zaposlenog. Opštim aktom poslodavca, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, može se utvrditi i viši iznos naknade.

 

 

Ograničenja pri utvrđivanju rasporeda radnog vremena

 

Prilikom utvrđivanja rasporeda i trajanja radnog vremena zaposlenih, poslodavac mora poštovati ograničenja trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena utvrđena zakonom kojim se reguliše rad.

 

Izuzetno, zaposleni može imati kraći nedeljni odmor od trajanja predviđenog zakonom kojim se reguliše rad, u slučaju hitne potrebe utvrđene u skladu sa ovim zakonom.

 

Zaposleni iz stava 2. ovog člana koristi nedeljni odmor u trajanju od 48 časova u radnoj nedelji nakon nedelje u kojoj nije ostvario pravo na pun nedeljni odmor.

 

Pravo na isključenje iz komunikacije

 

Zaposleni ima pravo da u toku nedeljnog i godišnjeg odmora, u skladu sa rasporedom radnog vremena i rasporedom korišćenja godišnjeg odmora koji donese poslodavac, ne odgovara na komunikaciju poslodavca, bez obzira na koji način je ona izvršena (telefonski poziv, elektronske poruke, i slično).

 

Zaposlenom se zbog ostvarivanja prava iz stava 1. ne može izreći disciplinska mera, niti može trpeti bilokakve druge štetne posledice.

 

Uslovi reprezentativnosti sindikata u delatnosti javnog informisanja i medijima

 

Sindikat se smatra reprezentativnim:

 

1) ako je osnovan i deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja;

 

2) ako je nezavisan od državnih organa i poslodavaca;

 

3) ako se finansira pretežno iz članarine i drugih sopstvenih izvora;

 

4) ako ima potreban broj članova na osnovu pristupnica, u skladu sa ovim zakonom;

 

5) ako je upisan u registar u skladu sa zakonom i drugim propisom.

 

Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se sindikat koji ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana i u koji je učlanjeno najmanje 5% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca.

 

Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se i sindikat u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti u koji je neposredno učlanjeno najmanje 5% zaposlenih kod tog poslodavca.

 

Reprezentativnim sindikatom za granu, grupu, podgrupu ili delatnost, smatra se sindikat koji ispunjava uslove iz ovog člana i u koji je učlanjeno najmanje 5% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti ........

 

Prilikom utvrđivanja reprezentativnosti na osnovu broja članova, prioritet ima poslednja potpisana pristupnica sindikatu.

 

 

Uslovi reprezentativnosti udruženja poslodavaca u delatnosti javnog informisanja i medijima

 

Udruženje poslodavaca smatra se reprezentativnim:

 

1) ako je upisano u registar u skladu sa zakonom;

 

2) ako ima potreban broj zaposlenih kod poslodavaca - članova udruženja poslodavaca, u skladu sa ovim zakonom.

 

Reprezentativnim udruženjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se udruženje poslodavaca u koje je učlanjeno 5% poslodavca od ukupnog broja poslodavaca u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, pod uslovom da ti poslodavci zapošljavaju najmanje 5% od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti.

 

Primena odredbi kolektivnog ugovora

 

Zaključeni kolektivni ugovor kod poslodavca primenjuje se na sve zaposlene kod tog poslodavca, kao i na sva samozaposlena lica koja su angažovana kod tog poslodavca.

 

Zaključeni kolektivni ugovor u u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti primenjuje se na sve zaposlene i na sva samozaposlena lica koja su angažovana kod poslodavaca koji su članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora. Ovo se odnosi i na poslodavce koji naknadno pristupe udruženju poslodavaca koje je učesnik kolektivnog ugovora, kao i na udruženja poslodavaca koja naknadno pristupe kolektivnom ugovoru.

 

Prošireno dejstvo kolektivnog ugovora

 

Vlada može da odluči da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora.

 

Odluku iz stava 1. ovog člana Vlada može doneti radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u Republici, u cilju obezbeđivanja jednakih uslova rada koji predstavljaju minimum prava zaposlenih, odnosno da bi se ublažile razlike u zaradama u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti koje bitno utiču na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih što ima za posledicu nelojalnu konkurenciju, pod uslovom da kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje obavezuje poslodavce koji zapošljavaju više od 20% zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti.

 

Odluku iz stava 2. ovog člana Vlada donosi na predlog jednog od učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora čije se dejstvo proširuje, ministarstva nadležnog za delatnost u kojoj je zaključen kolektivni ugovor, ili Socijalno-ekonomskog saveta.

 

Uz zahtev za proširenje dejstva kolektivnog ugovora, podnosilac je dužan da dostavi dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana.

 

Poslodavci koje obavezuje kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje i broj njihovih zaposlenih, utvrđuje se na osnovu podatka organa koji vodi registar kolektivnih ugovora, odnosno drugog nadležnog organa u skladu sa zakonom.

 

Poziv sindikatima i udruženjima

SINOS je pozvao sindikate u medijima da se udruže u mrežu medijskih sindikata kako bi ojačali poziciju za pregovore sa poslodavcima.

 

Predstavnici Sindikata novinara Srbije (SINOS), Nezavisnog strukovnog sindikata RTS-a, Novog sindikata zaposlenih Politike i Udruženja novinara Srbije (UNS) na sastanku u Domu novinara početkom decembra dogovorili su se da podrže promene Zakona o javnom informisanju kojim će se omogućiti uspostavljanje socijalnog dijaloga u medijima.Cilj dogovora je potpisivanje granskog kolektivnog ugovora koji bi obezbedio bolju zaštitu i ekonomski položaj novinara i medijskih radnika.

 

Ideja predlagača je da se u okviru budućeg granskog kolektivnog ugovora za novinare i medijske radnike sačine posebni ugovori za javne servise, štampane medije, nacionalne i lokalne elektronske medije, portale i frilensere.Predlagači na ovaj način žele da poboljšaju i zaštite već stečena prava zaposlenih u medijima, ali i da omoguće da svi novinari i medijski radnici budu obuhvaćeni pravima i obavezama iz kolektivnog ugovora.Na taj način, predlagači se zalažu da se i u Srbiji primene evropski standardi u oblasti radnih prava medijskih radnika za šta imaju podršku Evropske i Međunarodne federacije novinara.

 

Projekat “Otvorena linija: rad pod pritiskom sufinansiralo je Ministartvo kulture i informisanja. Linija će biiti otvorena i nakon realizacije projekta. SINOS poziva sve članove koji smatraju da su izloženi pritiscima da nam se obrate.

 

 Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.