Kako građani Kragujevca ocenjuju informisanje u svom gradu - da li smatraju da mediji ostvaruju svoju osnovnu ulogu u zaštiti javnog interesa a to je pravovremeno, sveobuhvatno i objektivno informisanje, da li novinari profesionalno obavljaju svoj posao, da li i od koga trpe pritiske i da li u dovoljnoj meri obrađuju i prezentuju teme koje su od značaja za građane.

Pitali smo Kragujevčane kako se informišu, da li javni medijski servisi i mediji sa nacionalnom frekvencijom dovoljno izveštavaju o  temama iz njihovog grada, da li imaju dovoljno informacija o radu lokalne samouorave ali i životu običnih ljudi, kako unaprediti informisanje u gradu sa 200.000 stanovnika i da li im je potreban regionalni javni servis.

Odgovore na ova pitanja Sindikat novinara Srbije (SINOS) obradio je u okviru projekta “Novinarstvo po meri Kragujevčana”  koji je sufinansirala lokalna samouprava. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od sto ispitanika a podaci su prikupljeni slanjem upitnika, imejlom, telefonskim razgovorom ili neposrednim razgovorom sa ispitanicima.

o Da novinari profesionalno rade svoj posao smatra 41 ispitanik, 18 kaže ne, dok odgovori ostalih ispitanika idu od ocene da neki rade dobro, neki ne, da im treba dati slabu trojku do onih koji tvrde da rade kako im se kaže, da ima mnogo priučenih, te da zato nisu ni u mogućnosti da ozbiljno izveštavaju. Izdvajamo sledeće odgovore:

- Novinarstvo u Kragujevcu je palo na najniže grane. Kavi su režimski, takvi su i opozicioni novinari. Svi su tu samo zbog para;

- Ne postoje relevantna istraživanja javnog mnjenja o poverenju građana u medije i tome kako percipiraju njihovu profesionalnost. U okolnostima niskog nivoa medijske pismenosti i skormne ponude kvalitetnih medijskih sadržaja, diskutabilno je koliko bi građani uopšte mogli da procene rad novinara. Nije fer to ni očekivati od Kragujevčana i Kragujevčanki kada ni mnogi zaposleni u medijima ne razumeju i ne primenjuju profesionalne i etičke principe novinarstva;   

- Rad novinara zavisi od medija u kojem rade koji naginju na jednu ili na drugu stranu, u zavisnosti od bliskosti poslodavca sa vlašću ili opozicijom; 

-Mišljenja sam da je previše priučenih novinara koji ne znaju osnove novinarstva i nisu profesionalni. Često se dešava da nisu adekvatno pripremljeni i obavešteni o temi koju obradjuju.

o Novinari u dovoljnoj meri obrađuju teme koje su od značaja za građane smatra 34 ispiatnika, 45 smatra da to rade nedovoljno, dok ostali nisu mogli da se opredele. Izdvajamo:

- Obrađuju teme o kojima je dozvoljeno da se piše;

- Mnoge teme o kojima se diskutuje na  internet portalima ne mogu da nadju mesto u lokalnim medijima;

- Tek ponekad nešto bitno, uglavnom kozmetika i propaganda;

- Servisnih informacija ima dovoljno, ostalih ne;

- Nekada su to radili bolje;

- Mediji ne samo da ne obrađuju profesionalno teme nego se i ne trude da saznaju šta je bitno građanima.

- Izveštavanje se uglavnom svodi ili na „biltensko“ prenošenje aktivnosti lokalne vlasti ili, suprotno od toga, na isključivu kritiku vlasti. Suštinski, nijedan medij se ne bavi sveobuhvatno temama bitnim za građane.

o Građani imaju dovoljno informacija o radu lokalne samouorave, smatra 29 ispitanika. Uglavnom , jedan je od odgovora, dosadnih.

Nemaju, tvrdi 51 ispitanik. Ostali su podeljeni, od onih koji misle  da nema dovoljno do onih koji veruju da,  ima previše. Izdvajamo:

- Građani imaju informacije koje lokalne samouprave žele da se čuju. Mnogo važnije su one koje se kriju;

- Građani su prezasićeni informacijama o radu lokalne samouprave pošto sve redakcije objavljuju saopštenja gradske PR službe bez intervencije, ali im nedostaju jednostavna objašnjenja šta je urađeno ili kakve su posledice odluka o kojima su samo površno obavešteni.

o Samo 14 ispitanika ocenjuje da u javnm servisima  i medijima sa nacionalnim frekvencijama ima  odovoljno informacija iz Kragujevca.

Gotovo četiri puta je više onih koji su se izjasnili, negativno. Najviše prostora temama iz Kragujevca , opšta je ocena, daju lokalni mediji a među njima prednjače, portali. Izdvajamo:

-Građani su prezasićeni informacijama o radu lokalne samouprave pošto sve redakcije objavljuju saopštenja gradske PR službe bez intervencije, ali im nedostaju jednostavna objašnjenja šta je urađeno ili kakve su posledice odluka o kojima su samo površno obavešteni;

- Svi gradovi u Srbiji, pa tako i Kragujevac, u drugom su planu u odnosu na informacije iz glavnog grada - Beograda. Čini se da u toku celog jednog meseca, iz svih ostalih gradova nema toliko informacija koliko ih se samo u jednom danu objavi o Beogradu, recimo, u Beogradskoj hronici na Javnom servisu. Postojanje same takve emisije na Javnom servisu RTS, sa prefiksom “Beogradska”, koji treba da bude u službi svih građana Srbije, svedoči o nakaradnosti izveštavanja.   

o Lokalni mediji, dominantno portali, glavni su izvor informisanja većine Kragujevčana. Tri četvrtine ispitanika ukazuje da u medijima iz kojih se informišu nisu dovoljno zastupljene reportaže  o životu običnih ljudi:

- Redakcije su bez dovoljno kapaciteta ili bez interesovanja da se bave svakodnevnim životom Kragujevčana i Kragujevčanki, jedan je od odgovora.

o Većina Kragujevčana smatra da je informisanje loše jer su  novinari stalno izloženi pritiscima i da nemaju snage da se odupru. Samo osam ispitanika  smatra da novinari  nisu izloženi pritiscima, 28  nema odgovor na ovo pitanje. Ostali veruju da  novinari trpe uglavnom političke ali često i pritiske vlasnika. Izdvajamo sledeće odgovore:

-To se vidi tako što nedostaje druga strana. Ili, ako postoje dve strane, za jednu se očigledno navija. Sa te strane, za koju se navija, stižu pritisci;

- Novinari koji pišu protiv vlasti trpe pritiske, ali su i oni zaštićeni kao beli medvedi. Slobodnih novinara u Srbiji skoro i da nema;

- Novinari su izloženi pritisku urednika, bahatih funkcionera i službenika, kao i vlasnika medija. Najpogudbniji je pritisak koji dolazi „iznutra“, odnosno autocenzura i stalni strah da se ne zamere onima kojih ih direktno ili indirektno plaćaju;

-Pristisci stižu i sa jedne i sa druge strane. U medijima pod patronatom države (grada) forsiraju se priče sa hvalospevima vlasti, dok u „opozicionim“ medijima zahtevaju isključivo teme koje su otvorena kritika vlasti;

- Pod pritiskom su i to se primecuje kod novinara koji rade kako u nacionalnim, tako i u privatnim medijima. Misljenja sam da o tome vodi racuna urednicka politika svakog medija. 

o Kako unaprediti novinarstvo, učiniti ga profesionalnijim, pitali smo Kragujevčane. Najčešći odgovor je otvaranjem medija uz poboljšanje uslova rada novinara.

-Kroz nezavisno, objektivno i profesionalno izveštavanje medija o svim temama i problemima u gradu;

-Tako što će ista pravila (zakon) da se primenjuje na sve medije u Kragujevcu, a regulatorna i nadzorna tela profesionalno postupati. Na čelu medija moraju biti osobe sa obrazovanjem i iskustvom, ali i ličnim i profesionalnim integritetom. Novinari svih generacija moraju stalno da uče i usavršavaju se i shvate da ne rade za “onog ko ih plaća” već da su u službi građana i građanki Kragujevca;

- Postojanjem medija koji će se baviti isključivo lokalnim temama, a ne pričama iz domena “visoke politike” (to je u domenu televizija sa nacionalnom frekvencijom). Pritom, obrađivanje takvih tema mora da bude sveobuhvatno - da prikaže i dobre i loše strane jednog događaja (teme). Ne može sve da bude ili “crno” ili samo “belo”;

- Kvalitet bi mogao da se poboljsa zapošljavanjem školovanog kadra sa diplomom iz struke novinarstva, ali i zapošljavanjem školovanih spikera, kako bi ispravno čitali vesti.

o Istraživanje je pokazalo da su Kragujevčani bar po jednom pitanju uglavnom saglasni a to je da je neophodno da četvrti grad po veličini u Srbiji ima regionalni javni servis.Smo četvoro ispitanika je dalo negativan odgovor. Izdvajamo jedan:

- U aktuelnom društvenom i političkom kontekstu u kojem se svakodnevno krše ljudska prava, ugrožava sloboda govora, gde ne postoje demokratska podela i kontrola vlasti, ne može se očekivati da institucije obezbede funkcionisanje nepristrasnog i profesionalnohg medija u službi građana. Bez vladavine prava svaka dobra ideja se korumpira, zloupotrebljava i pretvara u svoju suprotnost, a to bi se dogodilo i sa regionalnim javnim servisima.

Istraživanje je predstavljeno na sastanju u Kragujevcu gde je konstatovano da su slobodni mediji uslov slobodnog, demokratskog društva, omogućavaju stvaranje informisanog građanina koji je sposoban da samostalno donosi sudove o društvenim zbivanjima i akterima.Građani Kragujevca imaju pravo na pravovremeno, sveobuhvatno i nepristrasno novinarstvo.

Sindikat novinara Srbije se zalaže za dostojanstvene uslove rada I profesionalno novinarstvo koje će štititi javni a ne privatni interes.

SINOS smatra da da bi dostojanstven rad i profesionalno novinarstvo u službi javnog informisanja bilo moguće osnivanjem regionalnog javnog servisa Šumadija.

Izvor SINOS

Projekat “Novinarstvo po meri Kragujevčana” sufinansiran je  sredstvima grada Kragujevca. Stavovi izneti u projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je sufinansirao projekat.