Plate uslovljene lojalnošću
Rad u medijskom sektoru prate slabe plate, nizak stepen profesionalizma, opadanje novinarske etike, nizak društveni ugled i status profesije, tehnička zastarelost opreme za rad, neodgovarajuće obrazovanje novinara, samovolja vlasnika i neregulisani radni odnosi.
Istovremeno, novinari i medijski profesionalci izloženi su kontinuiranim pritiscima, na delu je odsustvo medijske autonomije, senzacionalizam, tabloidizacija i nepoštovanje etičkih standarda profesije.
Ovo je potvrdilo istraživanje Sindikata novinara Srbije (SINOS) sprovedeno u okviru projekta sufinansiranog sredstvima grada Begrada. Podaci su prikupljani u periodu od dva meseca slanjem upitnika imejlom, telefonskim razgovorom ili neposrednim razgovorima na uzorku od 100 koleginica i kolega.
Primanja novinara uglavnom nisu dovoljna za normalan život. Dve trećine novinarki i novinara u prestonici prima platu izmedju 45.000 i 75.000 dinara, a jedna četvrtina ispitanika navela je da su im mesečna primanja niža od 45.000 dinara. Trećina ispitanika navela je da su prinuđeni da uz redovni obavljaju povremeno i dodatni posao.
Većina redakcija je politički svrstana, pa su primanja novinara zaposlenih u njima uslovljena lojalnošću, a ne profesionalizmom. Ekonomska kriza u svetu i tehnološki razvoj medija doveli su do potrebe smanjenja broja novinara, posebno u štampanim medijima zbog čega mnoge kolege strahuju od gubitka posla, što utiče na profesionalizam u medijima.
Evidentno je i nepostojanje sindikata u većini medija. Jake sindikalne organizacije zadržale su se u javnim medijskim servisima dok u privatnim medijskim kućama sindikati uglavnom ne postoje. Sa druge strane poslodavci u medijima ne žele da osnuju poslodavačku organizaciju tako da socijalnog dijaloga u medijskoj sferi, nema.
Više posla, manje plate
o Sa kojim pritiscima su suočeni, pitamo naše kolege. Izdvajamo najšećeče odgovore:
- Poslodavac od nedavno zahteva da uz redovne obaveze koje imamo za novinu, izveštaje i vesti direktno objavljujemo i na sajtu. To zahteva dosta vremena, dobar internet, računar ili telefon. Dakle, veći je obim posla a plate ist ili čak manje, pri tome nismo ni prošli obuku za tu vrstu angažovanja niti smo dobili odgovarajuću tehničku opremu. Često na poslu ostajemo i duže od 10 sati, umorni smo, iscrpljeni i u stalnom strahu da ćemo ostati bez posla jer se stalno govori da nas ima previše i da se spremaju liste novih tehnoloških viškova.
- Socioekonomski polozaj je više nego ugrožen, srozani su
novinari na dno. Ako hoće da prežive radeći u branši, naročito ako imaju
porodicu, moraju da tezgare, da se razapinju na više strana, ili rade
dodatne poslove koji su van novinarstva. jer kad energiju trošiš na drugoj strani, ne možeš na ovoj. Imam utisak da se to danas i ne traži, novinarstvo je postala, čast izuzecima, copy paste tehnika, sto se može raditi i u stanju enormnog umora. To je zacžčarani krug, jer što se viče angažuju na drugoj strani, gde idu trbuhom za kruhom, novinari su sve manje zainteresovani, silom prilika, dakle, nije to njihov izbor, da svoje tekstove oplemene pisanjem van obrazaca.
Uz ekonomske dominantni su i profesionalni pritisci. Iako je Zakonom o javnom informisanju i medijima garantovana sloboda medija u praksi se vrlo dobro zna koja je uređivačka koncpcija medija. I ona se mora poštovati. Spona izmedju poslodavca (centara moći) i novinara od kojih se očekuje da profesionalno rade svoj posao su urednici, vrlo često u ulozi - cenzora.
- Pritisci su veći ili manji, u zavisnosti od sektora koji se prati, a
svakako najveći i najteži za podnošenje u sferi dnevno političkog
novinarstva. Jer, dok na Zapadu, mejn strim mediji, to jest, njihovi
urednici, diktiraju političarima, u Srbiji ce jos dugo biti suprotno. Ti
pritisci su najteži, a pokušaji da se izbegnu, osudjeni na propast. Na
kraju ostaje sumorna činjenica da smo prinudjeni da trpimo bilo kakve
uticaje, zarad egzistencije. Mobing, naročito seksualne prirode, ne bih
uključila, mislim da je to jedino što ne smemo nikada da budemo
prinudjeni da trpimo, dakle to je neka donja crta.
o Kao obaviti redakcijski zadatak ako je on u sukobu sa etičkim standardima? Izbegavju se, najčešći je odgovor, teme i pristup koji ih može dovesti na udar političkog a onda i ekonomskog pritiska.
o Kako se pritisci odražavaju na profesionalni rad:
-Odražavaju se, značajno. Posebno je kritično jačanje instituta autocenzure. To je ona glavna opasnost, a ne možemo jedino novinare da
optužimo.To je, prema mom mišljenju, neminovna posledica višegodisnjih pritisaka, posebno u slučajevima gde od plate zavisi da li će nam deca biti gladna ili sita, tu skoro svaki razlog za trpljenje postaje opravdan.
o Kako se izboriti sa cenzurom i autocenzurom?
-- Teško da možemo biti u potpunosti svesni i priznati javno da smo pod
uticajem autocenzure a tu lezi glavni problem. Sto se cenzure
tiče, odavno se dozivljava kao viša sila, nešto iznad svih nas, pa i
poslenika reći. Na to nije bilo teško pristati, jer svakako lakše se
podnose stege, kad se ne mogu izbeđi. Od svakog novinara, preko
redakcijskog vrha, do zemlje u celini, opravdanje je u slucaju Srbije
isto.
o Da li su poslodavci spremni za dijalog?
- Ne, kategorične su kolege. Deklarativno možda, suštinski nisu.
o Koliko su novinari solidarni u odbrani svojih prava? Odgovor je i tu jednoglasan : Nisu!
- Postoji samo u slučajevima kada mediji, zavisno od svoje orijentacije i vlasništva, brane svoj interes kroz "solidarnost", u profesionalnom smislu te solidarnosti gotovo da uopšte nema.
Istraživanje je poazalo i da su novinari veoma skeptični kad je reč o promeni i unaprenju stanja u medijskoj sferi ( Promene idu u smislu nazadovanja) nisu mnogo upoznati o predstojećim promenama medijskih zakona a nemaju dovoljno saznanja ni o iskustvima kolega iz Evropsje i Međunarodne federacije novinara
Feudalci i rasipnici u medijima
Stanje na medijskoj sceni Srbije analizirali sa Stankom Crnobrnjom, profesorom Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum.
Mediji u Srbiji nisu slobodni, smatra naš sagovornik i objašnjava:
– Svi zavise od nekoga, a onaj koji je zavisan ne može da bude slobodan.
o Da li su novinari izloženi pritiscima i ako jesu, čijim?
– Novinare pritiskaju oni koji imaju uslove i moć da ih pritiskaju. To sigurno nisu obični građani već lobisti, interesne grupe, organizacije, režimi, partije i moćni pojedinci.
o Da li su zarade novinara odgovarajuće poslu koji obavljaju?
– U proseku nisu. Najveći deo novinara spada u proletere, a to su ljudi koji svoj rad prodaju na tržištu. Tržište je prezasićeno pa je cena rada manja nego ikada. Osim u posebnim slučajevima, pogotovo u javnom servisu, gde neki privilegovani novinari ostvaruju prihode daleko veće od svojih kolega. Novinari koji su se uključili u medije koji su paradržavni/parapartijski isisavaju velike sume novca, nesrazmerno velike, u odnosu na kvalitet rada.
o Kako ocenjujete uslove rada u medijima?
– U privatnim medijima na snazi je feudalni poredak. U javnim servisima je alajbegova slama, što znači da se troši novac pretplatnika, budžeta i marketinga, bez ikakve odgovornosti prema ikome. Postoji samo strah da se tako nestvarno privilegovana, a rasipnička pozicija, iznenada ne ukine.
o Da li novinarska i medijska udruženja u Srbiji profesionalno obavljaju svoj posao, ako ne, šta bi trebalo menjati u njihovom radu?
– Udruženja, kao i partije, su liderske organizacije u kojima lider, sa svojom ekipom vlada, samo formalno demokratski, ali u stvari diktira. Članstvo je samo dekor. Daleko je to od profesionalizma. Udruženja, zajedno sa sindikatima treba da se bespoštedno bore za svoje članstvo, najviše po pitanju cene rada i zaštite novinara od ekstremne eksploatacije.
o Jesu li su novinari u Srbiji bezbedni?
– U Srbiji niko nije bezbedan, pogotovo u smislu da može sigurno da računa na pravni poredak i pravosudni sistem.
Profesor Crnobrnja smatra da se bez obzira na porast broja medija i srazmernom padu kvaliteta u obavljanju novinarskog posla, novinarska profesija i dalje može smatrati intelektualnom.
Izvor: SINOS
Tekst je deo projekta koji je sufinansirao Grad Beograd. Stavovi izneti u tekstu nužno ne iražavaju stavove Grada Beograda
