Novinari u Srbiji rade u izuzetno teškim okolnostima i možda su najugroženija profesija, koliko god to izgledalo elitno i uticajno. Nesigurni su za svoj status, egzistenciju i karijeru, nad njima visi senka zastrašenosti i zato kod njih postoji velika doza autocenzure.

Većina novinara nije dovoljno plaćena - plate su im manje od prosečne (75.000 dinara) a često i na nivou minimalne zrade (35.000 dinara). Uz redovne poslove, novinarima se dodaju obaveze na novim platformama, za koje nisu edukovani niti imaju odgovarajuću opremu. Vreme provedeno na poslu se uvećava dok zarade ostaju iste ili se  umanjuju. Zbog malih i neredovnih primanja mnoge kolege su primorane da rade i po dva posla.

 Povećava se broj novinara koji rade sa “labavim” ugovorima (na određeno vreme, ugovorima o delu, autorskom radu,  privremenim i povremenim poslovima), čak i bez ugovora. Istraživanja pokazuju da je petina novinara u statusu „frilensera” (izvan radnog odnosa), polovina radi na nesigurnim poslovima dok stabilan radni odnos u najvećoj meri imaju stariji medijski radnici (između 50 i 60 godina). Samo 27 posto mladih novinara ima radni odnos na neodređeno vreme. U najtežoj poziciji su novinari u onlajn medijima gde je manje od trećine stalno zaposleno.

Prekarizacija sprečava kritiku vlasti

 Suočeni sa neprijatejskim odnosom poslodavca prema sindikatima, mnoge kolege ne usudjuju se da se sindikalno organizuju. Mogu li oni koji ne mogu da se izbore za svoj profesionalni i lični integritet da brane svoj integritet.

Odgovor na ovo pitanje SINOS je pokušao da dobije u okviru istraživanja  da li mediji ostvaruju javni interes u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima koji je sufinansirala opština Kladovo.

Pitali smo građane kako ocenjuju informisanje i da li smatraju da mediji ostvaruju svoju osnovnu ulogu  u zaštiti javnog interesanja. Istraživanje je sprovedeno na slučajnom  uzorku od 100 građana. Podaci su prikupljani slanjem upitnika imejlom, telefonskim razgovorom il neposrednim razgovorom sa ispitanicima. Istovremeno obavljeni su i dubinski intervjui.

Polovina anketiranih smatra da mediji u Srbiji nisu slobodni i da su za takvo stanje odgovorni svi akteri na medijskoj sceni: novinari, političari i vlasnici medija.

Da su novinari izloženi  pritiscima političara i vlasnika medija veruje 52 dok 56 posto ispitanika smatra da  se novinari samocenzurišu, odnosno izveštavaju  onako kako misle da se od njih očekuje.

Novinari u Srbiji nisu bezbedni, smatra 59 posto građana. Da mediji ostvaruju svoju osnovnu ulogu  u zaštiti javnog interesanja navodi 43 posto ispitanika a samo trećina veruje da će novi medijski zakoni - Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima nešto promeniti.

Čak tri četvrtine ispitanika smatra da nesigurni uslovi rada utiču na profesionalanost novinara u Srbiji, da je strah od gubitka posla najveći cenzor  i da je  prekarizacija najpogubnija upravo u medijskoj sferi jer neposredno utiče na slobodu izražavanja misli, sprečava javnu kritiku vlasti  i kritičku analizu društva, bez čega nema  društvenog napretka.

Mediji duboko polarizovani

Javni interes mogu da štite samo profesionalni novinari, saglasni su  sagovonici SINOS.

- Mislim da mediji u Srbiji ne ostvaruju javni interes u skladu sa Zakonom jer su duboko polarizovani i ne objektivno se svrstavaju na jednu ili drugu stranu, kada je o političkim strankama reč - kaže za SINOS Nada Kalkan, dugogodišnja novinarka i urednica Radio-televizije Vojvodina.

Naša sagovornica smatra da ni u svetu nije mnogo bolja situacija, jer i u najrazvijenijim zemljama, koje se diče demokratijom, mediji se otvoreno ili skriveno, svrstavaju uz određene interesne grupe ili uz vlast:

-Da bismo unapredili novinarstvo trebalo bi uvesti mnogo strožije kriterijume prilikom zapošlavanja novinara. Trebalo bi za tako odgovoran posao svaki medij da sprovodi testiranje, (kao što je to nekada bilo) i da se provere, na samo profesionalne, već i psihološke sposobnosti kandidata.

Na pitanje da li mediji u Srbiji ostvaruju javni interes u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima Rade Brajović, novinar, glavni  i odgovorni urednik i direktor Večernjih Novosti odgovara:

-Ja sam od onih novinara koji ulogu i razvoj novinarstva nije prilagođavao zakonima ili bilo koje institucije. Ponašanje novinarstva određuje novinarstvo. Njegov statut, njegovi kriterijumi, sposobnost da izdrži i da pokaže istinitu informaciju - smisao svakog događaja  kojim se bavi. Tu ne pomažu zakoni države, što ne znači da ih ne treba imati, jer oni su korisni da pokažu ko u novinarstvu nije novinar.

Brajović ukazuje da brojni promašaji u novinarskom zaključivanju najviše pokazuju upravo takvi novinari koji su ušli u novinarstvo da bi pomogli nekima - političarima, organizacijama, partijama i svima onima koji ostvaruju svoj interes a da ga nisu zaslužili.

 - Nažalost, takvi novinari zauzimaju u mnogim državama, pa i u našoj , važne društvene položaje i negativno utiču na mlade ljude koji žele da postanu novinari. Naravno, to podrazumeva velika znanja, dosadašnja i buduća, jer novinarstvo nije improvizacija. Moraju da se savladaju najveća i najraznovrsnija znanja ali i kriterijumi novinarstva.

Jasno definisati javni interes

Novinar, profesor, istraživač medija i komunikacija i osnivač Vosoke škole za komunikaciju Boban Tomić kaže da ima i dobre i loše prakse u ostvarivanju javnog interesa u medijima onako kako ga je Zakon definisao.

- Svi smo svedoci velikog dijapazona u kvalitetu i profesionalizmu medijskih praksi u našoj zemlji. Svakodnevno možemo primati sadržaje od onih koji su krajnje neprofesionalni do onih koji su sjajni u profesionalnom smislu. Ovde moramo napomenuti i jednu problematičnu situaciju a to je da i sam Zakon nije baš precizno definisao šta je to „javni interes“ u medijima i to moramo da razumemo. Jer definisanje javnog interesa nije baš lako ni u kojoj oblasti društvene prakse pa ni u medijima. Postoje mnogi problemi, ne samo u Srbiji već i u razvijenijim društvima, oko toga da se efikasno i precizno definiše neka vrsta javnog interesa za pojedince oblasti. Zbog svega toga mislim da je i sam pojam javnog interesa, pa i javnog interesa u medijima, prilično rastegljiv pa ga je moguće koristiti i tumačiti na različite načine. Ali, jedno je sigurno – ono što ne služi značajnom delu neke javnosti ne može biti ni njen interes.

 O tome kako  prevazići (političku) polarazicu medija u Srbiji kaže:

- Mislim da ona nikada neće biti prevaziđena, ali treba da se borimo da ona bude manjeg intenziteta i obuhvata. Dakle, polarizacija treba da postoji ali polovi ne treba da budu ovoliko udaljeni a intenzitet njihovih neslaganja treba da bude blaži. Jednostavno rečeno, akteri u medijsko-političkoj areni treba da ohlade glave, resetuju razmišljanja i redefinišu svoje ciljeve i pristupe. Ne treba nam ovoliko galame, govora mržnje, vulgarnog jezika, netrpljivosti i raznih drugih negativnih emocija u javnom govoru i medijskom diskursu. To nikuda ne vodi i samo unosi konfuziju, povećava očaj i beznađe medijske publike i građana. A to nije misija ni novinarstva ni politike. Zato verujem da samo promena paradigme u glavama glavnih aktera može da iznedri promenu.

Profersor Tomić ukazuje da se novinarstvo u Srbiji može unaprediti isključivo kroz obrazovanje i podizanje nivoa profesionalizma pripadnika naše profesije:

-To je ono što možemo sami da uradimo, jer niko ne može da nam zabrani da učimo i obrazujemo se. Na drugoj strani moramo biti više i bolje organizovani i udruženi da zaštitimo zajednička prava i efikasnije ostvarimo ciljeve. To ne vidim kao lak i jednokratan posao, već kao stalnost i kontinuitet uvek u budućnosti. Politiku i ekonomiju zemlje moramo tretirati kao partnere, iz uskustava širom sveta treba da učimo, ali uvek sami svoje odluke da donosimo. Naravno za odluke koje donesemo moramo biti sami odgovorni i ne smemo kritikovati druge za naše loše izbore. U učenju, upornom radu i solidarnosti je uvek ključ za svaki kolektivni uspeh pa tako verujem i uspeh naše profesije u ovom istorijskom i civilizacijskom trenutku.

Opšti iznad ličnog interesa

Sloboda medija u Srbiji je na najnižim granama, računajući višedecenijski period - tvrdi  Rade Veljanovski, dugogodišnji novinar-urednik, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i politički aktivista. -To je u potpunoj suprotnosti sa našim medijskim zakonima, koji nisu idealni, ali sadrže odredbe i opredeljenja demokratskog sveta. Još gore, to je u suprotnosti sa potrebama društva koje želi da se razvija i koje načelno izražava naklonost ka evropskim standardima i iskustvu. Početkom tranzicije, mi smo krenuli napred, ali su se naše unutrašnje dileme, nespremnosti, nedoslednosti, partikularni interesi, ubrzo isprečili i zaustavili demokratski razvoj medijskog sistema i medijskih, a u stvari, građanskih sloboda. 

Novinari, smatra prof. Veljanovski,  ne smeju ni jednog trenutka da zaborave da rade za opšti interes. Dakle ne za sebe, svoj medij, vlasnika medija ili za vlast, stranku ili neku drugu interesnu grupu.

Кada se tako ponašaju i kada su spremni da tragaju za istinom po poznatim pravilima novinarstva, da se uvek čuju obe strane, a i ona treća, neutralna, kompetentna, stručna, da se objektivnost ne sme podrediti nacionalnim, političkim ili interesima profita, biće na pravom putu verodostojnosti i dostojanstva - kaže prof. Veljanovski.

Dejan Gligorijević, novinar, član LAREG / EFJ  Ekspertske grupe Evropske federacije novinara za medijsko radno zakonodavstvo ukazuje da u mediji, slika društva:

- Naše društvo je iz godine u godinu sve više podeljeno, što je očigledno i kod medija. U jednoj rečenici podsetnik – mediji su na osnovu Zakona o informisanja i Zakona o javnim medijskim servisima, donetim 2014. godine, dužni da blagovremeno obaveštavaju javnost o pitanjima od javnog značaja radi omogućavanja građanima da formiraju svoje mišljenje o pojavama, ličnostima , što se postiže raznovrsnim medijskim informacijama i sadržajima (čl. 5. Zakona o javnom informisanju i medijima).

A toga, precizira Gligorijević, ima vrlo malo u medijima:

- I prosečnom gledaocu je jasno da se celodnevnim sterilnim praćenjem aktivnosti parlamenta, predsednika države, premijera i mnogih drugih državnih službenika ne ostvaruje javni interes građana, jer to se postiže traženjem boljih rešenja od postojećih u mnogim oblastima života. Osim izbora tema kojima se mediji bave, a drugi beže od njih, za opšti interes je važniji način obrade činjenica.

 Objektivno novinarstvo, smatra Glihgorijević, nije utopija i postoji tamo gde su laž i istina odvojene kategorije a društvo sposobno da zaštiti novinara i čitaoca/gledaoca efikasnim pravosudnim sistemom:

 - Objavite neistinu, uvredite nekog, prećutite bitne elemente vesti – u normalnim državama će vas izbaciti iz udruženja i sindikata novinara, platićete kaznu na sudu ili robijati. Objektivno novinarstvo nije moguće tamo gde ne postoji briga o zaštiti osnovnih prava građana. Najlakša ilustracija neobjektivnosti u Srbiji je nekoliko TV stanica, koje kreiraju paralelnu stvarnost. 

- Iako registrovani kao komercijalni mediji zabavne orijentacije, oni svakodnevno emituju političke poruke kroz informativne programe i emisije u koje dovode prvoborce odbrane vladajuće garniture. Tu nema nikakvog javnog interesa jer je upravo on prepreka da se opravdaju „donacije“ države za vernost medija. Vređaju se protivnici, diskredituju stručnjaci ukoliko misle drukčije od svakodnevnih poruka najmoćnijih političara.

Na državi, Ministarstvu kulture i informisanja je odgovornost da što pre stvori ambijent u kojem će mediji biti osnovno sredstvo demokratizacije društva a ne puki razglas državnih organa – zaključuje Gligorijević

 IZVOR: SINOS

Tekst je deo projekta koji je sufinansirala opština Kladovo. Stavovi izneti u tekstu nužno ne iražavaju stavove opštine Kladovo