SINDIKALNO MAPIRANJE II
Solidarnost je ključna reč za sindikate. Uz nju ide masovnost, borbenost, hrabrost. To je ono što ih čini snažnim.
Sindkat novinara Srbije (SINOS) osnovan je na inicijativu grupe novinara, uz snažnu podršku tadašnjeg predsednika Udruženja novinara Srbije (UNS) Nina Brajovića. Registrovan je u Ministarstvu rada decembra 2002. Osnivačka skupština održana je 22. februara 2003. Prisustvovali su gosti iz Sindikata novinara Hrvatske (SNH) koji su u SINOS-u videli partnera u regionu.
Osnvni cilj SINOS-a bio je (i ostao) uspostavljanje socijalnog dijaloga u medijma, potpisivanje kolektivnih ugovora kod poslodavaca i potpisivanje granskog (krovnog) KU koji treba da bude medijski ustav za zaposlene u ovoj delatnosti.
Nezainteresovani novinari
U vreme osnivanja SINOS-a postojala su dva reprezentativna sindikata: Samostlni sindikat zaposlenih u grafičkoj, izdavačkoj, informativnoj delatnosti i kinematografiji Srbije – u sastavu Saveza samostalnog sindikata Srbije(SSSS) i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija (deluje u okviru Ujedinjenog granskog sindikata UGS Nezavisnost.
U Hronici „Udruženje novinara Srbije 1941 – 2006. autor Mile Nedeljković, novinar, etnolog i književnik, zabeležio je da ideja o osnivanju Sindikata novinara nije naišla na puno razumevanje među samim novinarima.
Prilikom osnivanja Sindikat novinara je imao 350 članova okupljenih u 14 podružnica. Tih prvih godina učestvovao je u potpisivanju nekoliko kolektivnih ugovora ( Večernje novosti, Radio Televizja Srbije, NIN, RTV Knjaževac. Na Kongresu Svetske federecije novinara (IFJ) u Sidneju 2005. godine, na predlog Jasmine Popović, tadašnje predsednice Sindikata novinara Hrvatske i članice Izvršnog odbora IFJ, Sindikat novinara Srbije primljen je u ovu organizaciju. UGS Nezavisnost bio je protiv i nezadovoljan ishodom glasanja, istupio iz IFJ.
Nedeljković je to ovako zabeležio:
-Na žalost, umesto saradnje otpočetka su bila velika ometanja Sindikata novinara od Sindikata „Nezavisnost“. Ipak, potpisivanjem Protokala o saradnji sa Savezom samostalnih sindikata Srbije u junu 2004. godine je Sindkat novinara Srbije stekao pravo da pregovara sa Vladom o Granskom kolektivnom ugovoru.
U to vreme postojao je Opšti kolektivni ugovor koji je prestao da važi 17. maja 2011. godine.
Najbolja rešenja
Odmah po osnivanju Sindikat novinara Srbije pripremio je nacrt granskog kolektivnog ugovora. Osnova je bio predlog granskog kolektivnog ugovora Sindikata novinara Hrvatske, koji je najbolja rešenja preuzeo iz kolektivnog ugovora nemačkih novinara.
Sindikat novinara Srbije pokušao je da pokrene kolege u Srbiji da se udruže u poslodavačku organizaciju i za tu inicijativu imao je podršku tadašnjeg ministra kulture i informisanja Dragana Kojadinovića. Poslovna udruženja ANEM i Lokal press nisu bila zainteresovana za saradnju. Asocijacija mediija (AS – medija) prihvatila je poziv predstavnika Sindikata novinara Srbije i Samostlnog sindikata zaposlenih u grafičkoj, izdavačkoj, informativnoj delatnosti i kinematografiji Srbije da razgovaraju o „mogućim razgovorima dve strane“.
Prvi i jedini sastanak održan je juna 2006. godine u tadašnjim prostorijama As -medija na Senjaku. Tadašnji čelnici As - medija Manojlo Vukotić, predsednik i Zoran Papić, direktor, konstatovali su da ova asocijacija ne može učestovati u pregovorima sa sindikatima – jer nema reprezentativnost.
Moguće rešenje SINOS je video u stvaranju koalicije između AS - medija i javnog servisa i za tu ideju zainteresovao tadašnjeg prvog čoveka RTS Aleksandra Tijanića. Ta priča stala je posle iznenadne Tijanićeve smrti .
Dok je pokušavao da obezbedi sagovornike sa druge strane pregovaračkog stola, Sindikat novinara Srbije gubio je članstvo u dva kruga privatizacije medija – prvoj „pljačkaškoj“ koja se desila u periodu između 2003. i 2008. godini i drugoj, za vreme „medijske reforme“ koja je počela donošenjem seta medijskih zakona 2.avgusta 2014. godine.
Od elite do nadničara
SINOS je od osnivanja imao reprezentativne podružnice, ne računajući prestonicu, u više od 50 javnih medijskih preduzeća: u Bujanovcu, Vranju, Vladičinom Hanu, Leskovcu, Beloj Palanci, Pirotu, Dimitrovgradu, Babušnici, Brusu, Trsteniku, Nišu, Kruševcu, Kragujevcu, Aleksincu, Aranđelovcu, Smederevu, Jagodini, Paraćinu, Ćupriji, Požarevcu, Boru, Soko Banji, Majdanpeku, Knjaževcu, Negotinu, Šapcu, Mladenovcu, Gornjem Milanovuc, Čačku, Požegi, Užicu, Priboju, Šidu, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Novom Sadu…
Privatizacija medija, sprovedena uz podršku medijskih udruženja i pojedinih sindikata, razorila je novinarstvo u Srbiji. Sumnjivim novcem kupovane su zgrade na atraktivnim lokacijama, kroz „podmlađivanje kadrova“ otpušteni su obrazovani novinari i zabranjeno sindikalno organizovanje. Ugašeni su brojni mediji. Nekada elitna profesija vrlo brzo je svedena na uplašene i siromašne izvršioce, sa malim i neredovnim platama, neoverenim zdravstvenim knjižicama, podložnim cenzuri i autocenzuri. Kako je urušavano novinarstvo u Srbiji pokozalo je istraživanje Centra za sindikalizam iz 2015. „Od novinara do nadničara, prekarizacija rada i života“:
„Strah od gubitka posla je gori od samog gubitka posla. Strah od gubitka posla je kao da svake sekunde gubite posao i onda ponovo, i ponovo i ponovo… Kada se sve skupi ti vidiš da ti više nisi ti. Sa promenom rada, tog temelja na kojem si gradio svoj identitet, promenilo se sve. Toliko si se promenio da si sada neko drugi. Da si toliko toga izgubio da i sam osećaš kako postaješ gubitnik. I bićeš sve što drugi hoće! Baš takav si im potreban!“
Vreme za sindikate
SINOS je ukazivao da će izlazak države iz medija i odustajanje od regionalnih i lokalnih javnih servisa ugasiti sindikate i rad i život medijskih radnika učiniti nesigurnim.
Izveštaj istraživačkog centra Evropskog parlamenta 2017. godine upozorio je da sloboda medija na Zapadnom Balkanu nije potpuna, da se zemlje u ovom regionu suočavaju sa politizacijom, problemima u sprovođenju zakona i zastrašivanjem novinara, uz porast autocenzure: "Mešavina niskih primanja koja se isplaćuju kasno, slaba sigurnost posla, rad bez ugovora ili sa lako raskidivim ugovorima predstavlja direktan oblik pritiska koji podstiče širenje autocenzure, otežava nezavisnost, kvalitetno novinarstvo i favorizuje 'tabloidizaciju'. Sindikati novinara i zakoni o radu su od ključnog značaja za ublažavanje ovih problema", navedeno je u izveštaju EP.
Da li će se novinari i medijski radnici u Srbiji konačno organizovati na način kako to čine kolege u Evropi? Uporište imaju u Medijskoj strategiji u kojoj je kao jedn od ciljeva za bolji socio-ekonomski i profesionalni položaj novinara i medijskih radnika, definisano uspostavljanje socijalnog dijaloga i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora. Deklarativno, medijska udruženja podržavaju sindikate. U prkasi to baš nije tako, budući da su predsednici novinarskih i medijskih udruženja uglavom vlasnici medija kojima nije u interesu da „u svojoj kući“ imaju sindikalce.
SINOS predlaže sastanak svih sindikalnih organizacija u medijskoj delatnosti i osnivanje unije sindikata u kojoj bi se svi saglasili oko jednog pitanja – potpisivanja granskog kolektivnog ugovora za novinare i medijske radnike. Da se, za početak, prebrojimo i vidimo koliko smo stvarno snažni i – solidarni.
Izvor SINOS
Tekst je napisan u okviru projekta koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja, a izneti stavovi nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
U izveštaju istraživačkog centra Evropskog parlamenta 2017. godine upozoreno je da sloboda medija na Zapadnom Balkanu nije potpuna, da se zemlje u tom regionu suočavaju sa politizacijom, problemima u sprovođenju zakona i zastrašivanjem novinara, uz porast autocenzure: "Mešavina niskih primanja koja se isplaćuju kasno, slaba sigurnost posla, rad bez ugovora ili sa lako raskidivim ugovorima predstavlja direktan oblik pritiska koji podstiče širenje autocenzure, otežava nezavisnost, kvalitetno novinarstvo i favorizuje 'tabloidizaciju'. Sindikati novinara i zakoni o radu su od ključnog značaja za ublažavanje ovih problema", navodi se u izveštaju EP.
Vreme za sindikate: medijska strategija i platfrma.
Poziv sindikatima da se udruže u Uniju – rešenje
U izveštaju istraživačkog centra Evropskog parlamenta 2017. godine upozoreno je da sloboda medija na Zapadnom Balkanu nije potpuna, da se zemlje u tom regionu suočavaju sa politizacijom, problemima u sprovođenju zakona i zastrašivanjem novinara, uz porast autocenzure: "Mešavina niskih primanja koja se isplaćuju kasno, slaba sigurnost posla, rad bez ugovora ili sa lako raskidivim ugovorima predstavlja direktan oblik pritiska koji podstiče širenje autocenzure, otežava nezavisnost, kvalitetno novinarstvo i favorizuje 'tabloidizaciju'. Sindikati novinara i zakoni o radu su od ključnog značaja za ublažavanje ovih problema", navodi se u izveštaju EP.
Vreme za sindikate: medijska strategija i platfrma.
Poziv sindikatima da se udruže u Uniju – rešenje
U izveštaju istraživačkog centra Evropskog parlamenta 2017. godine upozoreno je da sloboda medija na Zapadnom Balkanu nije potpuna, da se zemlje u tom regionu suočavaju sa politizacijom, problemima u sprovođenju zakona i zastrašivanjem novinara, uz porast autocenzure: "Mešavina niskih primanja koja se isplaćuju kasno, slaba sigurnost posla, rad bez ugovora ili sa lako raskidivim ugovorima predstavlja direktan oblik pritiska koji podstiče širenje autocenzure, otežava nezavisnost, kvalitetno novinarstvo i favorizuje 'tabloidizaciju'. Sindikati novinara i zakoni o radu su od ključnog značaja za ublažavanje ovih problema", navodi se u izveštaju EP.
IZVOR: SINOS