Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

УЛОГА ЛОКАЛНИХ МЕДИЈА У ИНФОРМИСАЊУ ГРАЂАНА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН (2)

24.12.2019.

Проблем економскенеодрживости локалних и регионалних медија јасно је истакнут у Анализи Нацрта медијске  стратегије указује коју је урадио италијански ски експерт Др Франческо Шакитано:

„ Будући да нема довољно новца да се одржи тржиште са толико пуно канала, локални канали често пуштају ријалити програме веома ниског квалитета јер се ослањају на њихову ниску цену коштања и велику моћ да привуку гледаоце, или пак нуде простор локалним властима током политичких кампања. Заправо, многи актери се слажу да приватни канали нуде много више огласног простора Влади него што чини ЈМС”.

Нема, указије уважени експерт,  лаког решења за овај проблем: нормално, ако је понуда расположивих канала и медијских већа него потражња, многи од локалних и регионалних медија треба да нестану и једино они који обезбеђују бољи садржај треба да опстану. Међутим, јасно је да неефикасност система за мерење гледаности  тешко може да покаже разлику између канала који емитује квалитетан садржај и канала који то не чини. У сваком случају, могућност неких канала да прибегну јавним средствима и тако се одрекну своје аутономије, увек ће стварати поремећаје на тржишту.

Једино могуће решење већ је да се расподела јавних средстава обавеже принципима транспарентности, објективности, предвидивости и недискриминације.

Синдикат новинара Србије (СИНОС) је у оквиру пројекта „Улога локалних медија у информисању грађана Параћина“, финансијски подржаног од локалне самоуправе , на ову тему спровео истраживање међу колегама и грађанима те општине.

 

НЕОПХОДНА ЕДУКАЦИЈА НОВИНАРА

Борис Крстић, власник Радио „Дака“ у Ћуприји који постоји 22 године, мишљења је да се радио станице у Параћину, Ћуприји и Јагодини баве забавним, ретко информативним програмом, што је највећи недостатак кад је реч о извештавању у Поморавском округу. Његова радио станица има информативни програм у оквиру којег редовно извештава о дешавањима у Ћуприји, а емитује и сервисне информације.

          - Радио станице се суочавају с недостатком кадра, вичног да ради и да жели да се бави новинарским послом. Запошљавам седморо људи, од којих су четворо новинари. Мислим да рад локалних медија може да се унапреди, пре свега, едукацијом новинара и пријемом нових људи који ће обогатити програм, како би, с друге стране, коминтенти могли да препознају значај те радио станице. Тада ће да се оглашавају, а медији ће постати самоодрживи и независни, јер неће зависити ни од чијег буџета. Знам да многи приватници тврде да информативни програм не доноси новац. То није тачно. Он само мора да буде кратак и прецизан, како не би слушаоце и гледаоце оптерећивао сувишним информацијама. Ако је „скоцкан“ у правој мери, он итекако може да доноси зараду – каже Крстић.

 

Пројектно финансирање, према његовом мишљењу, колико је добро, толико је и лоше. Добро је, јер у датом тренутку обезбеђује приходе који могу да помогну, поготову станицама које немају други извор финансирања, а с друге стране није добро, зато што медији тако губе независност и прате само одређена дешавања. Пројекти треба да имају теме које ће да обрађују, а они који конкуришу за пројектно финансирање треба да се баве тим темама.

          - Размишљам да не конкуришем за пројектно финансирање на следећем конкурсу који распише Општина Параћин. Покушаћу да пронађем прави модус, јер се разликују политичке партије које су на власти у Ћуприји и Параћину. С друге стране, изгубићу можда суштину свог медија, а то је комерцијализација програма. Радио који ја представљам је комерцијални и забавни, делом информативни, али не и политички. Плашим се да ћу ако почнем да „покривам“ и Параћин, изгубим оно што ми је потребно за функционисање. Моја радио станица не зависи од пројектног финансирања, већ има добру маркетинг службу, добро ради, па самим тим, и сама обезбеђује све трошкове и плате запослених. Значи, седморо запослених издржава се искључиво од свог рада –закључује наш саговорник.

 

ПРИВАТИЗАЦИЈА УЗЕЛА МЕДИЈИМА СЛОБОДУ

          Милош Гајић, пензионер из Параћина, који је био медијски радник готово пола века, каже да су некадашњи медији радили много боље и слободније. На територији општине Параћин постојале су локалне новине и Радио Параћин који су много боље извештавали. Поготову Радио Параћин, који је свакодневно емитовао вести, сервисне информације, извештавао с догађаја... Садашњи општински „Билтен“ много се више бави догађајима у селима него у граду, а пошто излази на две недеље, информације су бајате, а сервисних информација нема ни на једном локалном медију.

          - Најчешће се информишемо преко РТС и новина попут „Вечерњих новости“. Рад локалних медија може да се побољша само ако се буде поново регистровао лист који би излазио на седам дана, чак и са мањим бројем страна. Само да буде слободан, па самим тим, и објективан. Потребна је и локална телевизија која би обавештавала грађане о свему што се дешава. Право да вам кажем, највише се информишем на улици, што је жалосно – огорчен је Гајић

Он додаје да није упознат ни са једним порталом који пише о дешавањима у параћинској општини, као што није ни 90 одсто мештана, поготову са села, који нити имају компјутер, ни интернет, нити умеју да прате портале чак ни преко мобилних телефона. „Народ“, каже Гајић, „воли да чита новине и да гледа телевизију, а не да по интернету тражи да би видео шта се дешава у његовој општини“.

          - Недостаје и синдикално организовање новинара. У наше време је то било много боље. Мислим да су сви запослени имали неку заштиту. И струка се много више поштовала. Новинар није могао да буде било ко – додаје Гајић.

ВРАТИТИ  ГРАЂАНИМА ЊИХОВЕ МЕДИЈЕ

          Драган Живковић, секретар општинског Фудбалског савеза, информише се преко општинског Одсека за информисање. Највећи проблем је што више не постоји Радио Параћин, који је обавештавао грађане о свему. „Билтен“ излази на 15 дана, локална телевизија је у функцији „приватног извештавања“...

          - Некада је постојао и локални лист, који није био у функцији власти, већ је био слободан. Писало се о много чему, што данас није случај. Лист је пратио дешавања без обзира на политичку припадност учесника или организатора активности. Приватизација медија највећа је грешка, јер је она одузела слободу коју су имали локални медији. Мишљења сам да би требало вратити некадашње локалне медије, јер садашњи имају превелику цензуру, али и због тога да би грађани могли од њих да добију потребне дневне информације. Што се тиче осталих медија који су добили новац преко пројектног финансирања, мислим да је промашај дати новац порталима, јер их већина грађана не прати, а многи нису ни овладали техником праћења електронских медија. Мали број људи користи и фејсбук, путем кога председник општине Саша Пауновић редовно обавештава грађане о актуелним збовањима – додаје Живковић.

          Емилија Живановић, заступник Удружења „Параћин – мали град велико срце“, оцењује да локални медији раде солидно, али да недостају сервисне информације. Поред тога, сви кабловски оператери не емитују Канал „М“, па велики део грађана због тога не може да прати локалну телевизију. Она мисли да би најбоље било када би постојали државни локални медији, као што су били пре приватизације “.

Извор СИНОС

О Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства