Pravovremeno, sveobuhvatno i nepristrasno informisanje jedan je od uslova  slobodnog, demokratskog društva. Da li mediji u Srbiji obavljaju svoju funkciju i koliko su novinari spremni da štite javni interes?

Odgovore na ova pitanja pokušali smo da dobijemo u okviru projekta „Solidarno do profesionalnog novinarstva“ koje je finansijski podržao Grad Novi Sad.

Tabloidizacija portala

Mnogi novinari koji pišu za novosadske portale, kažu da se i na vodećim portalima sadržaj “tabloidizuje” do mere koja kod zahtevnijeg čitaoca izaziva gađenje, dok oni radijski smatraju da je Srpskoj Atini neophodno više radio stanica sa ozbiljnijim sadržajem. Dopisnici novosadskih listova, reporteri televizija, premda gotovo listom zadovoljni DOSTUPNOŠĆU gradskih funkcionera, istovremeno se žale na njihovu OTVORENOST.

 Jednostavno, kažu, da iako ih se otvoreno ne sprečava da rade i postavljaju pitanja, “svi znaju” da postoje teme o kojima je bolje ne postavljati ih. Autocenzura je, smatraju, sveprisutna  jer novinari koji su pod bilo kakvim ugovorom negde zaposleni, već unapred znaju koje teme “ne prolaze” kod urednika. Ili još gore, kod samih vlasnika, čiji su urednici izvršioci.

Kreiranje medijskog mraka

Saša Pribićević već deset godina vodi portal i Društvo za borbu protiv prevare,i sa preko 1.700 objavljenih tekstova na sajtu verovatno je prvi u svetu po broju objavljenih prevara.

-Bilo da saznajemo sami bilo da nam ljudi javljaju, sve detaljno dokumentujemo. Ja sam nekada pisao i za Građanski list koji više ne postoji, a danas sam uveren da novinarstvo nikad nije bilo na nižim granama. Lično se informišem skoro isključivo na internetu jer je kompletan aktuelni sistem i novinarstvo kakvo on neguje - prepisani Gebels. Kao da

sve i rade po njegovim uputstvima. Ovakvo novinarstvo i nije informisanje već kreiranje medijskog mraka, sivila i otupljenosti, uz malo zabave za široke narodne mase... Radio sam.u svetu gde su sindikati bili pretnja gazdama, ali u Novom Sadu pa ni u Srbiji trenutno ne vidim sindikalno udruženje koje nekom ne polaže račune iako verujem da ključ jeste u udruživanju.

Evropski put

Za medije u Srbiji nema drugih putokaza nego uspešna evropska praksa primene dogovorenih uslova za rad kroz kolektivne ugovore smatra Dejan Gligorijević, član Izvršnog odbora Sindikata novinara Srbije I predstavnikov organizacije u Evopskoj I Svetskoj federaciji novinara.

Zašto medijski vlasnici, pa i medijska uduženja kod nas ne žele kolektivne ugovore, nije teško odgonetnuti: veliki broj medija u Srbiji nije u stanju da plaća minimalnu cenu rada za novinare i na njihove plate obavezne doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje. Кolektivni ugovori bi za njih bili presuda o zatvaranju. Njihova demagogija – bolje da rade na crno, nego da su na ulici, prećutno prihvata i država jer ne sprovodi efikasne inspekcijske kontrole rada kojim bi sprečila takvu praksu.

 Na  Vladi Srbije je da konačno prihvati deo odgovornosti za loše stanje u medijskoj sferi i omogući ambijent za donošenje granskog kolektivnog ugovora, a na novinarskim i medijski sindikatima da definišu minimum zajedničkih tačaka i sednu prekoputa poslodavaca.

Stavovi izneti u tekstu nužno ne predstavljaju stavove lokalne samouprave.

Izvor: SINOS