Sindikat novinara Srbije (SINOS) uz podršku Evropske federacije novinara (EFJ) traži hitan prijem i razgovor sa premijerom Aleksandrom Vučićem povodom planiranog usvajanja seta medijskih zakona o javnom informisanju, o elektronskim medijima i o javnim servisima, zaključeno je na seminaru „Medijske reforme i zaštita novinarske profesije".

     „Nema nikakve potrebe da država izađe iz vlasništva nad državnim medijima, te da se nastavi divlja privatizacija koja se pokazala kao neuspešna u 56 slučajeva", ističe Dragana Čabarkapa, predsednica SINOS-a.

     Po ocenama Renate Šreder, direktorke EFJ, medijska situacija u Srbiji je „prava sramota", jer se ne poštuje ni minimum normativa EU, a to je medijski pluralizam, ravnopravnost i zastupljenost javnih i privatnih kanala infromisanja, nema transparentnosti vlasništva i poslovanja, a izostala je i regulativa i kontrola medijske scene, što upućuje na princip „džungle".

     Učesnici dvodnevnog skupa u organizaciji SINOS-a dobili su informaciju da će se paket medijskih zakona naći će pred Vladom Srbije na sutrašnjoj sednici i odmah će biti prosleđen parlamentu. Reč je o zakonima o javnom informisanju i o elektronskim medijima. Na sednici se neće naći treći propis iz tog paketa zakon o javnom servisu.          "Mi sada ne znamo kako izgledaju ti nacrti zakona. Bili smo potpuno isključeni iz celog toka izrade medijskih zakona. Nadam se da će Udruženje novinara Srbije (UNS) ostati pri onome što smo zajedno potpisali 17. septembra 2013. godine", rekao je koordinator za medijsku reformu u SINOS-u Milan Petković.

    Kako je objasnio, u tom zajedničkom dokumentu od Ministarstva je zahtevano, kao minimum zajedničkog interesa medijskih organizacija koje okupljaju 95 odsto medijskih radnika u Srbiji, „da medijski zakoni idu u paketu, a ne parcijalno, kao što se dešava" i da u Zakonu o javnom informisanju bude propisano da „opštine i gradovi iz svojih budžeta izdvajaju najmanje dva procenta godišnje".

    On očekuje da će kroz samu proceduru, amandmanski predlog biti promenjen i da zakon neće biti usvojen u sadašnjem obliku jer „u suprotnom sledi gašenje velikog broja medija u vrlo kratkom roku".

    Kako se čulo na skupu, novinari su očekivali demokratizaciju i decentralizaciju srpske medijske scene. Ali, kako je dodao Petković, usledila je diskriminacija od samog početka tog procesa, pa niko iz Koalicije zaposlenih u medijima (Koalicija ZUM), niti novinarskog sindikata nije pozvan na skupove posvećene ovoj temi.
      Tako iz tih organizacija nije bilo članova radne grupe, dok je Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) dobio čak dva mesta, predstavnika tog udruženja Slobodana Kremenjaka i državnog sekretara Sašu Mirkovića.

    "S druge strane, nama nisu dozvoljavali ni da budemo posmatrači u radnoj grupi, čak ni dan pre dolaska zakona na sednicu Vlade ne znamo šta piše u njima", negodovao je Petković.

    Kako ističe, član 50 Ustava Republike Srbije kaže da svako može biti osnivač medija u Srbiji, a da to ovi zakoni ne podrazumevaju već se to zabranjuje lokalnim samoupravama. Isto tako, Zakon o lokalnoj samoupravi nalaže opštinama i gradovima da se staraju i brinu o informisanju na lokalnom nivou, a isto to važi i za Zakon o glavnom gradu.

    Petković podseća i na odluku Ustavnog suda iz aprila 2012. godine, kojom je odbijena inicijativa ANEM-a da se ospori pravo lokalnim samoupravama da budu osnivači medija. Petković je podsetio i na preporuke ministara Saveta Evrope 2007. godine, u kojima se spominju i lokalni javni servisi, i konstatovao da je „sve to u skladu s onim za šta se zalažu Sindikat novinara Srbije i Koalicija zaposlenih u medijima".

    Istovremeno, podseća na to da je medijskom studijom, koju je finansirala Evropska komisija, predviđeno postojanje regionalnih i lokalnih javnih servisa.

    Nasuprot svemu tome, parcijalno se iz Medijske strategije izvlače pojedini delovi, koji odgovaraju određenim interesnim grupama, a rešenje o kojema je bilo najviše polemike kod izrade te strategije o formiranju regionalih javnih servisa, nije se našlo u novom zakonu rekao je Petković.

    On je stanje u srpskim medijima nakon privatizacije ocenio kao katastrofalno pošto je  "od 56 privatizovanih medija, samo je jedan uspešan i to Radio Srbobran sa dva zaposlena."           "Veliki broj ugovora je poništen, mnogi mediji ugašeni, mnogi preživljavaju, a sindikati u njima su desetkovani. Primer TV Pirot je indikativan, kupac je bio građevinar iz Babušnice, koji je prvo rekao - "to što vi raditi, može da radi i moja baba", ostao je dužan 11 plata, doprinose nije plaćao, ni vodu, struju, frekvenciju...", naveo je Petković.

    On je napomenuo da je država poništila privatizaciju, ali je ova kuća danas na rubu egzistencije.         "Novinarka Dragica Pavlović je životom platila borbu za TV Pirot. Sa druge strane, TV Vranje je danas prva televizija koja se u potpunosti digitalizovala, plate su solidne. Slične pojave očekujemo u Nišu, Kragujevcu, Boru, Leskovcu, vidimo da je krenula hajka na medije, a ukoliko se to ukine, imaćemo brisan prostor i svi ćemo gledati nacionalni dnevnik, a na jugu će oko četiri miliona stanovnika ostati bez svojih medija“, upozorava Petković.       Prema rečima Dragane Čabarkape Brisel traži transparentnost vlasništva i tržišta, a to je, smatra ona, upravo najveći problem medijske scene. Čabarkapa ocenjuje da se sada tačno ni ne zna koliko osoba radi u medijima, jer mnogi vlasnici drže radnike na crno, ne prijavljuju ih. „Pitamo se zašto je obmanjivana javnost, jer tražimo isto što i EU transparentnost i struktura vlasništva medija, kao i da se prezentuje izveštaj pokojne Verice Barać, koji jasno ukazuje na pritiske i rasprostranjeni kriminal“, navodi ona.
   Predsednica SINOS-a je naglasila da „set medijskih zakona nije tražio Brisel, već su oni proizvod sprege domaćih tajkuna i stranih investitora koji se nadmeću za vlast i podelu tržišta“.         Prema njenom mišljenju, u slučaju povlačenja države iz medija, bes posla će ostati oko 4.000 zaposlenih u medijima, a u najtežem položaju naći će se male i nerazvijene sredine poput Babušnice, Bele Palanke i Bosilegrada, koje će ostati uskraćene za informacije iz njihovog kraja.
   Na jučerašnjem skupu je govorila i Vera Tomović, pravna zastupnica SINOS-a. Ona je najavila da će primena novog Zakona o radu dovesti do najvećeg problema, jer će svi kolektivni ugovori prestati da važe nakon šest meseci. To je direkni udar i na sindikate i na prava radnika.

   „Obavezno će svi menjati i ugovore o radu, sa novim klauzulama o minulom, manjem minulom radu, uz strožije uslove povrede radnih obaveza. Veliko je pitanje šta će gazde učiniti sa honorarnim saradnicima, što je fleksibilna forma“, tvrdi Tomović.        Ona dodaje da se u medijima najviše krši obaveza isplate zarada i doprinosa, te da još uvek nije regulisan sve češći oblik rada od kuće.  
   Gosti SINOS-ovog skupa bili su prdsravnici Odeljenjenja za medije Misije OEBS-a u Beogradu, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Negovan Stanković i generalni sekretar Konfederacije slobodnih sindikata (KSS) Dragan Marjanović.