Srbija je, pobroju napada na novinare, na četvrtom mestu u Evopi, iza Ukrajine, Rusije i Turske. Podatak je obajvaljen na platformi Saveta Evrope za unapređenje zaštite i bezbednosti novinara.

Prema podacima dva najveća novinarska udruženja u Srbiji, Udruženju novinara Srbije (UNS) i Nezavisnom udružeju novinara Srbije (NUNS) broj fizičkih napada i verbalnih pretnji na novinare u Srbiji  u odnosu na 2023. godinu se uvečao, uz konstataciju da nema političke volje a se novinari zaštite.

Naše kolege svakodnevno se suočavaju sa nekom vrstom ometanja pri radu a saopštenja novinarskih i medijskih udruženja i organizacija kojim se to osudjuje i od nadležnih zahteva da procesuiraju i kazne počinioce, ne daje očekivane efekte. SINOS smatra da je jedini pravi odgovor odredjivanje službenog statusa za novinare i medijske radnike.

SINOS je ovakvu inicijativu pokrenuo još 2021. godine kada je istovetan predlog imao i Sindikat polcije i policijskih starešina. Medijska zajednica  nije uvažila predlog uz obrazloženje da bi to “moglo da umanji novinarske slobode”.

SINOS ukazuje da donošenje zakonskih propisa koji bi poslenike javne reči označili kao službena lica, ne bi uticalo na umanjnje njhove novinarske slobode ali bi to zahtevalo veću odgovornost u profesionalnom radu.

Pre eventualnog usvajanja zakonskih propisa kojim bi napad na naše kolege bio izjednačen sa napadom na državu, neophodno je izmeniti Zakon o javnom informisanju i medijima i definisati pojam novinara i medijskih radnika.

SINOS ukazuje da su tokom kriznih situacija posebno ugrožene koleginice i kolege angažovane po osnovu različitih fleksibilnih ugovora jer nemaju nikakva prava iz radnog odnosa. Garantovano im je jedino pravo na isplatu naknade za obavljeni rad, koja je, inače, značajno niža od zarada zaposlenih kolega. 

Predstavnici SINOS-a organizovali su u Radio Beogradu sastanak sa koleginicama i kolegama angažovanim više godina po osnovu različitih fleksibilnih govora.

Na sastanku je predstavljena trenutna situacija u Radio Beogradu i pomenuti su mnogobrojni problemi. 

Prema Zakonu o radu poslodavac može da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena, ili korisnikom starosne penzije i to za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.

U ovoj medijskoj kući postoje ljudi koji čak više od 20 godina obavljaju svoje radne obaveze, bez prava na plaćen godišnji odmor, odsustvo i bolovanje. To konkretno znači da se iz obračuna zarade i uplate poreza i doprinosa izuzimaju dani vikenda, ali i svi oni dani kojima izvršilac nije došao na posao, bilo da je bio sprečen iz zdravstvenih ili bilo kojih drugih razloga.

Plate angažovanih radnika na ovakvim ugovorima, najčešće su u proseku minimalnih zarada. Na sasatnku je zaključeno da su ovim radnicima vezane ruke, kada je pravosudni sistem u pitanju i da  nisu zaštićeni ali i da je jedino rešenje - izmena zakona koji regulišu ovu oblast.

Predstavnici SINOS-a obavestili su ih da je pripremljen Nacrt granskog kolektivnog ugovora (GKU) za novinare i medijske radnike Srbije. Cilj je da se svim radnicima u medijskoj delatnosti obezbede dostojanstveni uslovi rada i zarada.

Ovim kolektivnim ugovorom predvidjeno je da poslodavci imaju iste obaveze prema zaposlenim novinarima i medijskim radnicima, stalnim honorarnim saradicima i radnicima angažovanim preko agencija za zapošljavaje kako bi se izbegla zloupotreba višegodišnjeg pa i višedecenijskog angažovanja na osnovu nesigurnih (prekarnih) ugovora o radu.

Nacrt GKU predat je Uniji poslodavaca. Akcionim planom Medijske strategije predviđeno je GKU bude potpisan do kraja 2023. godine. Rok je pomeren za kraj ove godine jer poslovna medijska udruženja nisu osnovala poslodavačku organizaciju koja bi sindikatima bila partner u pregovorima.

Izvor: SINOS