U Predlog zakona o javnom informisanju i medijima, koji bi Vlada Srbije trebalo da usvoji na sutrašnjoj sednici, na predlog Sindikata novinara Srbije (SINOS) prvi put se uvodi poglavlje kojim se reguliše pravo novinara na radu i povodom rada: 

- Novinaru ne može prestati radni odnos, umanjiti se ugovorena zarada ili ugovorena naknada za rad, niti se na drugi način staviti u nepovoljniji položaj zbog toga što je u mediju objavio istinitu tvrdnju ili izneo mišljenje, kao ni zbog toga što je svoje mišljenje izneo van medija kao lični stav.

Novinaru ne može prestati radni odnos, umanjiti se zarada, ni pogoršati položaj u redakciji zbog odbijanja da izvrši nalog kojim bi kršio pravna i etička pravila novinarske profesije.

- Poslodavac je dužan da utvrdi raspored radnog vremena za sve zaposlene u mediju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Poslodavac pisanu odluku pisano obaveštenje o rasporedu radnog vremena dostavlja zaposlenima najkasnije 48 časova ranije.

- U slučaju hitne potrebe, poslodavac može izmeniti raspored radnog vremena najkasnije u toku radnog dana, za naredni radni dan ukoliko nastupe okolnosti koje se nisu mogle predvideti, otkloniti ili izbeći, pod uslovom da se zaposlenom obezbedi dnevni odmor u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.  

Poslodavac može o izmenama rasporeda radnog vremena iz stava 1. ovog člana obavestiti zaposlenog usmenim putem, a pisanu odluku pisano obaveštenje izraditi u roku od 24 časa.

- Poslodavac može zaposlenom uvesti pripravnost za rad, u skladu sa zakonom kojim se reguliše rad.

Pripravnost za rad ne može trajati duže od četiri časa dnevno, odnosno dvanaest časova nedeljno.

Pripravnost za rad ne može se uvesti zaposlenom koji radi prekovremeno ili u režimu preraspodele radnog vremena.

Naknada za svaki sat proveden u režimu pripravnosti za rad iznosi 10% vrednosti radnog sata osnovne zarade zaposlenog (predldog SINOS bio 15%). Opštim aktom poslodavca, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, može se utvrditi i viši iznos naknade.

- Zaposleni ima pravo da u toku nedeljnog i godišnjeg odmora, u skladu sa rasporedom radnog vremena i rasporedom korišćenja godišnjeg odmora koji donese poslodavac, ne odgovara na komunikaciju poslodavca, bez obzira na koji način je ona izvršena (telefonski poziv, elektronske poruke, i slično), osim ako tokom njegovog odsustva nisu nastupile vanredne okolnosti u zemlji, a tiču se oblasti koju zaposleni pokriva (vanredne situacije, vanredna stanja, stanja opšte opasnosti po zdravlje građana i slično).

Zaposlenom se zbog ostvarivanja prava iz stava 1. ovog člana ne može izreći disciplinska mera, niti može trpeti bilo kakve druge štetne posledice.

Ministarstvo rada nije dalo saglasnost za predloge SINOS da u novi Zakon o javnom informisanju i medijia budu ugradjene odredbe kojim bi bio smanjen procenat za utvrdjivanje reprezentativnosti sindikalnih i poslodavačkih organizacija na pet posto.

Nije prihvaćen ni predlog SINOS koji se odnosi na prošireno dejstvo kolektivnog ugovora. Prema Zakonu o radu Vlada može da odluči da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca - učesnika kolektivnog ugovora pod uslovom da kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje obavezuje poslodavce koji zapošljavaju više od 50 posto zaposlenih u medijskoj delatnosti. SINOS je predlagao da za medijsku delatnost to bude 20 posto, što nije prihvaćeno.

Na jučerašnjem  sastanaku o nacrtima medijskih zakona, na kojem su učestvovali predstavnici Misije OEBS-a, Delegacije Evropske unije, ambasade Кraljevine Norveške, Vlade Republike Srbije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija, predstavnici radnih grupa, kao i predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, predsednica SINOS Dragana Čabarkapa ukazala je da je veoma važno da se ove odredbe nadju u budućem Zakonu jer otvaraju put uspostavljanju socioekonomskog dijaloga i potpisivanju granskog kolektivnog ugovora kako je to definisano u Medijskoj strategiji i Akcionom planu.

Čabarkapa je citirala deo Analize radnopravnog položaja novinara i medijskih radnika u Srbiji sa preporukama za unapređenje koju  je za potrebe Medijske strategije na predlog OEBS-a pripremio dr Mario Reljanović, doktor pravnih nauka, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu i predsednik Centra za dostojanstveni rad:

- Zakon o radu ( ZoR) osnovni je zakonski propis kojim se reguliše rad u takozvanom opštem režimu radnog odnosa. Ovo praktično znači da ZoR postavlja osnovna pravila o načinu zapošljavanja i uslovima rada, odnosno svim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca. Ona će važiti uvek kada nekim posebnim zakonom (u slučaju novinara to je Zakon o javnom informisanju i medijima) neka situacija nije regulisana na drugačiji način.

 Čabarkapa je kazala da je u ovom slučaju izostala politička volja koja je postojala kada je reč o  Savetu za štampu koji se našao u Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima iako je svima jasno da to nije u skladu sa Ustavom Srbije, našta su, svojevremeno, upozoravali i profesori prava bliski ovom udruženju.

Predlog SINOS da se u Zakon unesu odredbe koje će omogućiti pokretanje socijalnog dijaloga podržali su UNS, RAB i NUNS. Predsednica Vlade Ana Brnabić saglasila se da je pronalaženje načina za održavanje dijaloga između sindikata, medija i medijskih i novinarskih udruženja jedan od osnovnih ciljeva za naredni period.

Autor: D.Č  Izvor: SINOS