Sindikata novinara Srbije (SINOS) predlažio je da se u  Nacrt Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) ugrade odredbe koje će omogućiti dostojanstvenu zaradu i uslove rada naših kolega. Utemeljenje za svoj predlog SINOS nalazi u:

-  Medijskoj strategiji -  u odeljku 1.1, (strana 8) konstatovan je nepovoljan socio-ekonomski položaj novinara i medijskih radnika.

- U Akcionom planu: Mere 1.1.1 - 1.1.12.

- u Analizi  radnopravnog položaja novinara i medijskih radnika u Srbiji sa preporukama za unapređenje koju  je za potrebe Medijske strategije na predlog OEBS-a pripremio dr Mario Reljanović, doktor pravnih nauka, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu i predsednik Centra za dostojanstveni rad. Izdvajamo:

- Zakon o radu (u daljem tekstu: ZoR) osnovni je zakonski propis kojim se reguliše rad u takozvanom opštem režimu radnog odnosa. Ovo praktično znači da ZoR postavlja osnovna pravila o načinu zapošljavanja i uslovima rada, odnosno svim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca. Ona će važiti uvek kada nekim posebnim zakonom (u slučaju novinara to je Zakon o javnom informisanju i medijima) neka situacija nije regulisana na drugačiji način.

Imajući u vidu činjenicu da striktnom primenom Zakona o radu ne mogu da se uspostave rešenja predviđena Medijskom strategijom i Akcionim planom 

SINOS predlaže formiranje posebnog režima rada i uvedjenje  poglavlja koje će precizirati PRAVA NOVINARA NA RADU I POVODOM RADA: 

Novinarski integritet

Novinaru ne može prestati radni odnos, umanjiti se zarada, ni pogoršati položaj u redakciji zbog istinite tvrdnje objavljene u mediju u kome je zaposlen.

Novinaru ne može prestati radni odnos, umanjiti se zarada, ni pogoršati položaj u redakciji zbog odbijanja da izvrši nalog kojim bi kršio pravna i etička pravila novinarske profesije.

Raspored radnog vremena

Poslodavac je dužan da utvrdi raspored radnog vremena za sve zaposlene, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Poslodavac pisanu odluku o rasporedu radnog vremena dostavlja zaposlenima najkasnije 48 časova ranije.

Izmena rasporeda radnog vremena u slučaju hitne potrebe

U slučaju hitne potrebe, poslodavac može izmeniti raspored radnog vremena najkasnije u toku radnog dana, za naredni radni dan.

Poslodavac može o izmenama rasporeda radnog vremena iz stava 1. ovog člana obavestiti zaposlenog usmenim putem, a pisanu odluku izraditi u roku od 24 časa.

U toku preraspodele radnog vremena važe sva pravila o ograničenju radnog vremena regulisana zakonom kojim se uređuje rad.

Pripravnost za rad

Poslodavac može zaposlenom uvesti pripravnost za rad, u skladu sa zakonom kojim se reguliše rad.

Pripravnost za rad ne može trajati duže od četiri časa dnevno, odnosno dvanaest časova nedeljno.

Pripravnost za rad ne može se uvesti zaposlenom koji radi prekovremeno ili u režimu preraspodele radnog vremena.

Naknada za svaki radni sat proveden u režimu pripravnosti za rad iznosi 15% osnovne zarade zaposlenog. Opštim aktom poslodavca, kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu, može se utvrditi i viši iznos naknade.

Pravo na isključenje iz komunikacije

Zaposleni ima pravo da u toku nedeljnog i godišnjeg odmora, u skladu sa rasporedom radnog vremena i rasporedom korišćenja godišnjeg odmora koji donese poslodavac, ne odgovara na komunikaciju poslodavca, bez obzira na koji način je ona izvršena (telefonski poziv, elektronske poruke, i slično).

Zaposlenom se zbog ostvarivanja prava iz stava 1. ne može izreći disciplinska mera, niti može trpeti bilokakve druge štetne posledice.

Uslovi reprezentativnosti sindikata u delatnosti javnog informisanja i medijima

Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se sindikat

u koji je učlanjeno najmanje 5% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca.

Reprezentativnim sindikatom za granu, smatra se sindikat u koji je učlanjeno najmanje 5% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u grani.

Uslovi reprezentativnosti udruženja poslodavaca u delatnosti javnog informisanja i medijima

Reprezentativnim udruženjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se udruženje poslodavaca u koje je učlanjeno 5% poslodavca od ukupnog broja poslodavaca u grani, pod uslovom da ti poslodavci zapošljavaju najmanje 5% od ukupnog broja zaposlenih u grani.

Primena odredbi kolektivnog ugovora

Zaključeni kolektivni ugovor kod poslodavca primenjuje se na sve zaposlene kod tog poslodavca.

Zaključeni kolektivni ugovor u grani primenjuje se na sve zaposlene koji su angažovani kod poslodavaca koji su članovi udruženja poslodavaca – učesnika kolektivnog ugovora. Ovo se odnosi i na poslodavce koji naknadno pristupe udruženju poslodavaca koje je učesnik kolektivnog ugovora, kao i na udruženja poslodavaca koja naknadno pristupe kolektivnom ugovoru.

Prošireno dejstvo kolektivnog ugovora

Vlada može da odluči da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca - učesnika kolektivnog ugovora.

Odluku iz stava 1. ovog člana Vlada može doneti radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u Republici, u cilju obezbeđivanja jednakih uslova rada koji predstavljaju minimum prava zaposlenih, odnosno da bi se ublažile razlike u zaradama u medijskoj delatnosti koje bitno utiču na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih što ima za posledicu nelojalnu konkurenciju, pod uslovom da kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje obavezuje poslodavce koji zapošljavaju više od 20 posto zaposlenih u medijskoj delatnosti.

Odluku iz stava 2. ovog člana Vlada donosi na zahtev jednog od učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora čije se dejstvo proširuje, na obrazloženi predlog ministarstva nadležnog za delatnost u kojoj je zaključen kolektivni ugovor, a po pribavljenom mišljenju Socijalno-ekonomskog saveta.

Uz zahtev za proširenje dejstva kolektivnog ugovora, podnosilac je dužan da dostavi dokaz o ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana.

Poslodavci koje obavezuje kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje i broj njihovih zaposlenih, utvrđuje se na osnovu podatka organa koji vodi registar kolektivnih ugovora, odnosno drugog nadležnog organa u skladu sa zakonom.

Predlozi SINOS koje Radna grupa za izradu Nacrta Zakona nje podržala  

1. Definisanje pojma novinara i medijskog radnika;

2. Osnivanje lokalnih i regionalnih javnih servisa, zašta smo 2019. godine dobili podršku medijskog eksperta u Briselu dr Frančeska Šakitana koji je analizirao tekst medijske strategije.SINOS je ostao pri predlogu iz 2013. godine da lokalna samuprava izdvaja 2 procenta za  medije - 1 posto za lokalne i regionalne servise a 1 posto za projektno sufinansiranje. Naš aneks je ušao u tekst medijske strategije ali i pored podrške iz Brisela, nestao je (bez objašnjenja) u konačnoj verziji dokumenta.

3. Reformisanje  projektnog sufinansiranja što bi podrazumevalo da medijska udruženja i organizacije mogu da predlažu kandidate za članove komisija ali da zbog sukoba interesa i korpcije ne mogu da budu članovi takvih komisija;

4. Objavljivanje registra svih medijskih donatora (domaćih i stranih).

SINOS veruje da će  vreme pred nama pokazati da je neophodno i ove predloge ugraditi u medijske zakone.

IZVOR: SINOS