Način na koji je formulisana uloga Saveta za štampu u postupku dodele javnog novca medijima, kao i davanje mogućnosti državi da osniva ustanove koje mogu da budu izdavač medija i proizvođač medijskog sadržaja (čime država posredno postaje vlasnik medija) neke su od spornih odredbi u Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima, poručeno je danas na panel raspravi "Šta nam donose novi medijski zakoni?" koji je održan u Kragujevcu.

Sa druge strane, formiranje jedinstvene informacione platforme i poboljšanje položaja novinara u delu koji se odnosi na raspored radnog vremena i pravo isključenja iz komunikacije (tokom odmora i bolovanja) neke su od "dobrih stvari" koje bi trebalo da donese novi zakon o javnom informisanju i medijima koji je trenutno u fazi nacrta.

Panel raspravu „Šta nam donose novi medijski zakoni“ organizovala je Koalicija za slobodu medija. Rasprave su prethodno bile organizovane u Nišu i Beogradu.

"Većina odredbi koja je promenjena tiče se projektnog sufinansiranja i pokušaja da se na neki način uvede red u to. Jedna od stvari koje bi trebalo da budu dobre, ako se realizuju, je formiranje jedistvene informacione platforme u koju će se unosti dosta podatka koji ći biti od značaja za transparentnost samog postupka sufinansiranja", rekla je na panelu advokatica Udruženja novinara Srbije (UNS) Gordana Konstantinović.

Prema nacrtu zakona, Ministarstvo nadležno za poslove javnog informisanja treba da uspostavi i vodi Jedinstveni informacioni sistem za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja, nakon čega će se postupak projektnog sufinansiranja sprovoditi isključivo preko Jedinstvenog informacionog sistema

Jedinstveni informacioni sistem bi trebalo da sadrži podatke o medijima, izdavaču i proizvođaču medijskog sadržaja, podatke o izrečenim merama od strane državnih organa, Regulatornog tela za elektronske medije i Saveta za štampu zbog kršenja propisa i profesionalnih i etičkih standarda.

Prema rečima Gordane Konstantinović, dobro je i što su u nacrt zakona ušle odredbe o radno pravnom statusu, odnosno odredbe koje imaju za cilj da se novinari i medijski radnici malo zaštite, da se poboljša njihov položaj, posebno u delu koji se odnosi na raspored radnog vremena.

"Nešto što se meni lično jako sviđa, a to je pravo na isključenje iz komunikacije kada ste na odmoru, bolovanjima ili niste na radnom mestu, a niste ni pripravni", rekla je ona.

Komentarišući član nacrta zakona kojim se uređuje ko može biti izdavač medija (član 39) i zašto je taj član sporan, ona objašnjava da se tim članom omogućava da država može da osnuje pravno lice i da preko tog pravnog lica bude izdavač medija (uz uslov da pravno lice nije korisnik državne pomoći i ne obavlja delatnost od opšteg interesa).

Ona objašanjava da identična norma stoji i u članu 41 nacrta koji se odnosi na proizvođača medijskog sadržaja, i da prema tom članu produkciju može imati država koja osnuje pravno lice, ako to pravno lice nije korisnik državne pomoći i  ne obavlja delatnost od opšteeg interesa

"I onda takav izdavač, takva produkcija ima legitimno pravo da učestvuje na konkursima, ne mora da se pridržava odluka Saveta za štampu, i onda se jedan krug tog uslovno rečeno izvlačenja novca može potpuno zatvoriti", rekla je Gordana Konstantinović.

Predsednik Nezvisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić je rekao da je nacrt koji je dogovoren u radnoj grupi u razdoblju između završetka rada i objavljivanja, doživeo izmene koje su "nas pošteno naljutile", a da je glavni kamen spoticanja u pregovorima Savet za štampu.

Na osnovu Zakona iz 2014. godine, Savet za štampu je ušao u podzakonski akt, odnosno u pravilnik (Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja) čime je, kako je rekao Bodrožić, dat značaj Savetu za štampu.

"U njemu je bilo naznačeno da komisije koje raspodeljuju javni novac moraju, između ostalih kriterijuma, uzeti u obzir mišljenje Saveta za štampu da li je mediji kršio kodeks ili nije. Naravno to je samo mišljenje, i u dosadašanjem pravilniku je to stajalo kao obaveza, ali nije bilo posledica ako neko savet za štampu, odnosno njegovo mišljenje, ne uzima obzir kao kriterijum", rekao je on.

Cilj je bio da se ovim novim zakonom Savet za štampu ozakoni kao samoregulatorno telo i da komisije imaju obavezu da uzmu u obzir odluke Saveta za štampu - to je bilo i u nacrtu i u medijskoj startegiji, navodi Bodrožić.

"Trenutna formulacija tog člana glasi da će se kriterijum da li su poštovani profesionalni standardi uzimati isključivo za one (medije) koji priznaju nadležnost Saveta za štampu, što znači da oni koji ne priznaju nadležnost Saveta za štampu, njima taj kriterijum pri ocenjivanju projekata neće biti uziman u obzir", rekao je on ocenjujući da se ovim diskriminišu mediji koji poštuju profesionalne stadarde.

Govoreći o tome šta će novi zakon o javnom informisanju doneti lokalnim medijima, novinarka i urednica Glasa Šumadije Jovanka Marović je ocenila da to ne zavisi mnogo od toga šta piše u zakonu - bar tako pokazuje dosadašnja praksa. Ona je ocenila i da se prethodni zakon, bar kada je reč o Kragujevcu nije poštovao uopšte, navodeći kao primer to da projektno sufinansiranje pet godina uopšte nije sprovođeno.

"Položaj lokalnih medija više će zavisiti od dobre atomosfere, uz postojanje svih dobrih zakonskih odredbi, jer je dosadašnja praksa pokazala da nema veze šta piše u zakonu", rekla je ona.

Ona je poručila da su lokalni mediji uvek bili skrajnuti, ne samo pod ovom vlašću, nego i pod svakom drugom, ali da je to ovde (u Kragujevcu) usavršeno.

Marović je kao primer navela to da se u u Kragujevcu poslednjih godina dana otvaraju takovozvani portali koji nisu upisani u registar medija, koji ne postoje nigde, nemaju impresum, nemaju ime i prezime, ne znate ko stoji iza njih, ko ih izdaje, odakle novac za njih.

"Kako postoje gongo organizacije, tako isto postoje i portali koje zapravno ne postoje, koji su se pojavili ni od kuda, oni uzimaju naše tekstove bez saglasnosti, fotografije i time ne poštuju autorska prava", rekla je Marović.

Ona navodi i da se, sa druge strane, po sadržajima nekih drugih portala, vidi da i neke opozicione stranke isto rade što radi i vlast, te da ni opozicija uopšte ne shvata da je to krivično delo, da je to kršenje svih mogućih zakona.

Nacrtom novog zakonom se propisuju detaljniji podaci koji treba da se upišu u registar medija. Pa tako postoji odredba da bi mediji trebalo da upišu da li imaju internu politiku kada je u pitanju rodna ravnopravnost, internu politku u oblasti zapošljavanja osoba sa invalidetom, internu politiku koja obezbeđuje nezavisnost uređivačke politike od vlasničke strukture.

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm je kazao da i u dosašnjim zakonima postoje neka dobra rešenja, ali da "smo svi svesni" da se ta rešenja ne primenjuju.

"Kada je reč o medijskim zakonima mi imamo neku vrstu performansa. Taj performans se prvenstveno igra za Evropsku uniju. Pokušava se pokazati da je Srbija na evropskom putu i da prihvata neke evropske vrednosti, međutim, dovoljno je otići pred bilo koji kiosk, pogledati izdanje tabloida i onda će čoveku biti jasno da je sve suprotno", rekao je Švarm.

On navodi da u Srbiji postoji ozbiljan problem između onoga šta se govori i onoga šta se radi i da je suština u odnosu najviših ljudi u vlasti prema medijima.

Prema njegovim rečima, postoji lažna podela na patriotske medije i na izdajničke medije - ako niste pod kontrolom vlasti  vi ste izdajnički mediji.

"To je najveći problem koji imamo sa medijskim zakonima, odnosno njihovom primenom. Da, doneće se zakon, doneće se neka rešenja koja će izgledati prihvatljivo i u skladu sa strukom, ali kroz praksu sve će to biti obesmišljeno, to nam govori iskustvo koje do sada imamo", rekao je Švarm.

Postojeći sastav REM bi mogao biti zamenjen tek 2027. godine 

 Postojeći sastav Regulatornog tela za elektronske medije (REM) mogao bi da bude zamenjen tek 2027. godine jer tada ističe mandat poslednjem izabranom članu, rekao jedanas na panel diskusiji o novim medijskim zakonima profesor na Fakultetu za medije i komunikacije Saša Mirković.

 “Tek tada bismo mogli da imamo kompletni saziv REM-a. Niko ne garantuje da bi taj sastav bio bolji od postojećeg. Ne možemo unapred da vidimo kakav će biti sastav REM-a dok ne budemo upućeni u tu temu i ne budemo bili aktivni, da tamo zaista dođu ljudi koji to zaslužuju”, rekao je on na panel diskusiji u Kragujevcu pod nazivom “Šta nam donose novi medijski zakoni”, koju je organizovala Koalicija za slobodu medija.

 Mirković je rekao da je izvesno da trenutni sastav REM-a ne garantuje da bi mogao da se uhvati u koštac sa problematikom koja postoji i pitanjem napora vlasti da se država vrati u vlasništvo medija.

 “Godine 2014. kada su usvajani medijski zakoni je bilo nagoveštaja da treba da se Telekom Srbija proda. To se nije desilo. Devet godina kasnije je potpuno drugačija situacija. On je postao jedno od ključnih čvorišta medijskog sistema. Čini mi se da je intencija vlasti da upodobi zakonodavni okvir sa realnim stanjem stvari”, kazao je Mirković. 

 Kao dobru stranu budućeg sastava REM-a istakao je to što pokrajinska i republička skupština putem odbora za informisanje ne predlažu dva kandidata ali da nije pohvalno to što među predlagačima, pored poverenika za ravnopravnost i ombudsmana, nema poverenika za informacije od javnog značaja.

 Na predlog da bi u Srbiji mogli da postoje regionalni servisi, rekao je da ne zna  na koji način bi oni mogli da se adekvatno finansiraju. Mirković je podsetio i da ne zna zašto se, od zakonom propisanih maksimalnih 500 dinara, za finansiranje javnih servisa, od građana i dalje naplaćuje 299 dinara.

 Takođe je podsetio i da se Radio-televizija Vojvodine finansira sa 77,5 dinara od takse na električno brojilo ali i da se usled nedostatka novac, finansira iz budžeta sa još 900 miliona. Kako je kazao, kašnjenje u izradi i usvajanju Zakona o elektronskim medijima je ozbiljno ugrozilo učešće Srbije u programu “Kreativna Evropa”. Dodao je da je upravo pre 10 godina donošenje Zakona o elektronskim medijima biopreduslov da Srbija postane prva zemlja van Evropske unije koja dobija punopravno članstvo u programu “Kreativna Evropa”.

 “Čini se da je pritisak koji je došao od strane producenata serija i filmova raznih projekata koji se finansiraju putem programa Kreativne Evrope, uticao na njihov strah da bi Srbija mogla da bude suspendovana iz programa”, kaza je Mirković.

 Rekao je da su se svi problemi koji su postojali sa Republičkom radiodifuznom agencijom (RRA) multiplikovali sa slučajem Regulatora elektronskih medija (REM).

“Očigledno nije potrebno samo promeniti ime institucije. Vlast i dalje u pogledu nacrta zakona ne pokazuje dovoljno ni volje ni želje da se stvari suštinski promene”, rekao je on. 

 Predstavnik Sindikata novinara Srbije Saša Stamenić rekao je da se nakon deset godina od donošenja seta zakona nije mnogo toga promenilo na medijskoj sceni i da o tome da li ima pomaka u ovoj sferi treba da kažu gledaoci.

 “Na sve ovo što se dešava danas Kragujevačka inicijativa je upozoravala. Upozoravala je na propuste i rupe u zakonima koje će iskoristiti država da finansira medije i vrši kontrolu nad njima. Cilj je kontrola putem finansiranja. Najveća posledica toga je da se izgubi javni interes”, rekao je on. 

 Dodao je da Sindikat novinara Srbije i dalje podržava inciijativu da se stvore regionalni javni servisi koji bi se finansirali iz lokalnog budžeta dva odsto. 

“Jedan procenat bi odlazio za regionalni javni servis a drugi za projektno finansiranje ostalih medija”, kazao je Stamenić.

 Zakoni se donose u trenutku kada su novinari optuženi da su saučesnici kreiranjastanja u društvu

 Novinarka Radio-televizije Vojvodina Ljubica Gojgić rekla je da se medijski zakoni donose u Srbiji u trenutku kada su medijski radnici optuženi da su saučesnici u kreiranju stanja u društvu koje je dovelo do tragedije u školi Vladislav Ribnikar.

Takođe, dodala je i da su građani koji su se okupljali na protestima imali više zahteva koji su ukazivali da mediji ne valjaju, a ne vlast.

 “Mediji su mogli da reaguju aktivnijim uključivanjem u ovu raspravu”, kazala je Gojgić.Istakla je da su REM i Savet za štampu mesta iz kojih se mogla izvršiti promena koja će poboljšati stanje u medijima. Međutim, sve dok Savet za štampu bude imao savetodavnu ulogu i REM bude nastavio da se ne zamera TV Pink, neće doći do promena, kao i da bi ova dva tela mogla da budu “iskorak da se stvari vrednosno poprave”.

IZVOR: KOALICIJA ZA SLOBODU MEDIJA