Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Predsednica SINOS poručila u Kragujevcu: Sve priče o slobodi medija su prazne priče ako novinari i medijski radnici nemaju radnopravnu i ekonomsku sigurnost

04.10.2023.

Predsednica SINOS poručila u Kragujevcu: Sve priče o slobodi medija su prazne priče ako novinari i medijski radnici nemaju radnopravnu i ekonomsku sigurnost 

U Kragujevcu je danas održan treći okrugli sto u okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrtu zakona o elektronskim medijima u organizaciji Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Predsednica Sindikata novinara Srbije (SINOS) Dragana Čabarkapa podsetila je da je upravo odavde, iz Kragujevca, 2007. godine krenula inicijativa za formiranje regionalnih javnih servisa. Pokrenula ju je Radio-televizija Kragujevac. Osnovna ideja bila je da se kroz regionalne javne servise obezbedi pravo građana na objektivnu i istinitu informaciju u lokalnoj sredini jer je prethodna privatizacija  pogubno uticala na medijsku scenu Srbije.

Inicijativa o formiranju regionalnih servisa ušla je u medijsku strategiju iz 2011. godine ali je nije bilo  u Zakonu o javnom informisanjui medijima. Bez objašnjenja.

Radio-televiziju Kragujevac avgusta 2015. godine  kupio je Radojica Milosavlević, za 85.000 evra. Izveštaji su ukazivali da je odlično prošao na prvim konkursima za projektno sufinansiranje.  Za zaposlene je to bila loša vest, jer su ubrzo počele da im kasne zarade. Usledili su protesti zaposlenih i prekid programa. Stigli su izvršitelji, popisali imovinu, privatizacija je raskinuta  a grad je zaposlenima isplatio 13 zaostalih zarada . U junu 2017. godine grad Kragujevac je RTK vratio u svoje vlasništvo ali je pre neki dan ponovo pokrenuo proceduru za  privatizaciju ove televizije.

- SINOS je bio i onda a i sad  je protiv privatizacije medija. Kragujevac treba da dobije regionalni javni servis. To je najbolje za građane Šumadije ali i za novinare jer predstavlja najbolji radni ambijent. Znamo da u ovom trenutku za to ne postoji politička volja, ali verujemo da će se to, u nekom trenutku, promeniti - rekla je Čabarkapa.

Predsednica SINOS podržala je inicijativu  potpredsednika UNS-a Slobodana Radičevića da lokalne samouprave odvajaju 2 posto za sufinansiranje  medija. To je, potsetila, bila zajednička ideja nekoliko udruženja i SINOS-a 2013. godine. SINOS je u aneksu aktuelne  medijske strategije predložio da  lokalne samouprave za medije izdvajuju 2 posto - 1 posto za finansiranje lokalnih i regionalnih javnih servisa i 1 posto za projektno sufinansiranje. Iako je italijanski ekspert Frančesko Šakitano u  analizi  medijske  strategije predlog SINOS-a ocenio kao dobar, on  se nije našao u strategiji. Opet bez objašnjenja.

 Čabarkapa je kazala da je SINOS predlagao  rekonstrukciju  projektnog sufinansiranja. Zahtev je bio da u konkursnim komisijama ne mogu da budu novinari  i vlasnici medija jer to vodi u sukob interesa i korupciju. Predlog SINOS-a  je da novinarska udruženja i organizacije predlažu javne ličnosti koje će imati javnu odgovornost za posao koji rade i zašta treba da budu adekvatno plaćeni.  Protiv tog predloga glasali su  svi - i predstavnici novinarskih i medijskih udruženja i države.

Povodom primedbe predsednice RAB- a Maje Rakovic na odredbe u Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima koje se odnose na radna prava novinara i medijskih radnika - izmena rasporeda radnog vremena u slučaju hitne potrebe, pripravnost  za rad i pravo na isključenje iz komunikacije -  Čabarkapa je rekla da ideja SINOS- nije bila da ugroze poslovanje poslodavca:

- Naprotiv. Nama je važno da mediji dobro rade i da naše kolege dobro zaradjuju. Ali ne možemo da dozvolimo da ih poslodavci, zarad svojih intersa, izrabljuju.

Čabarkapa je kazala da je  SINOS insistirao da se u Nacrt Zakona ugradi

poglavlje “Prava novinara na radu i povodom rada” onako kako ga je napisao ekspert radnog prava dr Mario Reljanović. Medijska i novinarska udruženja nisu u Radnoj grupi podržala odredbe koje se odnose na smanjnje cenzusa za utvrdjivanje reprezentativnosti sindikata i poslodavaca sa 15 na 5 posto, iako je to standard medjunarodne organizacije rada. Bez toga nema mogućnosti da otpočne socijalni dijalog onako kako je zapisano u medijskoj strategiji i akcionom planu ovog dokumenta.

Čabarkapa je pozvala predstavnike svih novinarskih i medijskih udruženja da sada, u završnici rasprave podrže inicijativu  SINOS-a da se omogući uspostavljanje socijalnog dijaloga i potpisivanje  granskog kolektivnog ugovora u medijskoj delatnosti.

- Sve priče o slobodi medija koje ovde slušamo su prazne priče ako novinari i medijski radnici nisu slobodni. A nisu slobodni ako nemaju radnopravnu i ekonomsku sigurnost - kazala je Čabarkapa.

Izvor: SINOS

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najnovije