U susret 70 godina postojanja, Večernje novosti, nekada među najtiražnijim dnevnim listovima u Jugoslaviji i Srbiji i sa najbolje plaćenim novinarima, bore se za opstanak na malom tržištu krcatom medijima, sa minimalnim platama,  i sa uredničkim dvovlašćem.

Redakciju Večernjih novosti zbog slabih uslova za rad, niskih zarada i loše organizacije posla, nedeljno napusti bar jedan novinar. Trenutno u ekonomskoj rubrici je preostao jedan, političkoj dva, društvu dva,  fotoreportera čak tri... To su novinari koji su po dve decenije proveli pod krovim Večernjih novosti, sa velikim brojem kontakata, oni koji poznaju svoju oblast rada dugi niz godina unazad, ali to aktuelnom menadžmentu ne znači ama baš ništa. U šali se već kaže da je glavni i odgovorni urednik, Milorad Vučelić, primio više novinara na razgovor da bi se pozdravili sa njim jer napuštaju Novosti, nego što ih je upriličio radi nekog novinarskog zadatka.

Upućeni tvrde da su prevejanom Vučeliću vezane ruke, dok glavno kolo vodi Andrijana Nešić urednica onlajn izdanja Večernjih novosti. Iako je Vučelić kao glavni i odgovorni urednik smenio ovu svoju saradnicu, ona i dalje obavlja posao urednice, jer je, kako opet upućeni tvrde, ona "po meri" vlasnika Večernjih novosti, lokalno poznatog biznismena Bobana Rajića, dok na Vučelića gledaju kao na nužan "zalog prošlog vremena".

Shodno ovom dvovlašću, ekipa Večernjih novosti koja radi za štampano izdanje ima jednu uređivačku politiku, dok je ona u digitalnoj verziji nezavisna i drugačija od  printa.

Novinari koji rade za onlajn izdanje Novosti po pravilu su angažovani sa labavim ugovorima o radu, niskim zaradama i opterećeni smenskim i noćnim radom.

Novinari u štampanom izdanju koji su nekada imali najbolji Kolektivni ugovor, sada su suočeni sa normama od po 80 do 90 naslova mesečno, zaradama daleko nižim od republičkog proseka, platama koje redovno  kasne, zastarelim softerima i hardverima, urednicima koji balansiraju između gazde, marketinga i dve sukobljene uređivačke politike.

Jedino pravo koje im se priznaje je ono, minimalno koje je definisano Zakonom o radu. 

Ko nije zadovoljan, molim lepo. Zna se gde je izlaz. 

Osipanje i šaputanje 

U nekada moćnoj Kompaniji na Trgu Nikole Pašića 7 pre desetak godina bilo je više od 400 zaposlenih. Posle nekoliko krugova socijalnog programa na platnom spisku je ostalo 165. Sa daljom tendenincijom osipanja, budući da najveći broj novinara, računajući i dopisnike, mesečno prima nepune 62.000 dinara.

Neizvesna je i sudbina zgrade koja se prostire na više od 30.000 kvadratnih metara i u kojoj su, osim “Novosti” svoje zvezdane trenutke imali Borba, Komunist, Kekec, Sport i brojna revijajalna izdanja. Danas su tu Srpski telegraf i Alo. Sutra? Možda osvane neki tržni centar, o čemu se, po hodnicima, odavno šapuće...

Izvor: SINOS