Predsednica SINOS Dragana Čabarkapa na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima u Nišu precizirala kako vratiti dostojanstvo novinarskoj profesiji:

Kada smo danas stigli u Niš profesor Rade Veljanovski je u šali rekao: “Vraćamo se na mesto zločina”. Šala ili zbilja, ali prošlo je 10 godina od kada su Koalicija zaposlenih u medijima (Koalicija ZUM) i Sindikat novinara Srbije (SINOS) ovde u Nišu upozorili da će privatizacija medija urušiti novinarstvo u Srbiji. Pozvali smo se na Medijsku studiju koju su 2010. godine na inicijativu tadašnjeg Ministarstva kulture i informisanja pripremili eksperti Evropske komisije. Njihov prelog je bio da se u Srbiji formira izmedju 10 i 15 lokalnih javnih servisa.

Nišlije su u to vreme prikupile 30.000 potpisa protiv privatizacije Niške televizije. Za funkcionisanje ove televizije bilo je na godišnjem nivou potrebno oko 40 miliona dinara. Polovinu je izdvajao grad, ostatak je prikupljan od reklama. Televizija je imala 78 zaposlenih koji su primali relativno male ali redovne plate, imali su sindikat i kolektivni ugovor. I odličan program koji je uredjivao Milan Petković. “Na mene”, govorio je u programu, “niko ne vrši pritisak jer svi znaju da ću, ako me neko pozove, to odmah objaviti”.

Medijska koalicija koju su tada činili UNS, NUNS, NDNV, Asocijacija medija, ANEM i Lokal pres insistirala je na privatizaciji medija. To je, govorili su , zahtev Brisela iako smo svi znali da se od Srbije zahteva transparentno vlasništvo u medijima. Kao i danas. Privatizacija će, bio je stav ove koalicije, dovesti  do profesionalnog procvata i smanjenja broja medija na medijskoj sceni. Rezultat, se možda, najbolje vidi u Nšu.

Od decembra prošle godine radnici Niške televizije ne primaju platu. Račun je u blokadi jer poslodavac nije poštovao zakonske obaveze. Od aprila zaposlenima se ne uplaćuju doprinosi i porezi, od jula nemaju zdravstveno osiguranje. Njih 12 i dalje dolazi na posao, priprema program koji se i dalje emituje na ovoj televiziji. Ćute i rade. Od njih se očekuje da brane javni interes. Vlasnici Niške televizije svih ovih godina na vrhu su liste po visini sredstava dobijenih na konkursima za projektno sufinansiranje. Niš svake godine izdvaja oko 85 miliona dinara za finansiranje medijskih sadržaja.

Sindikat novinara Srbije aktivno je učestvovao u Radnoj grupi za izradu radne verzije Nacrta zakona  o izmenama i dopunama  Zakona o javnom informisanju i dao konkretne predloge za snaženje i vraćanje ugleda novinarskoj profesiji:

1. Definisanje pojma novinara i medijskog radnika umesto neprikladnog termina “proizvođači medijskih sadržaja”;

2. Osnivanje lokalnih i regionalnih javnih servisa, zašta smo 2019. godine dobili podršku medijskog eksperta u Briselu dr Frančeska Šakitana koji je analizirao tekst medijske strategije. Ostali smo pri predlogu iz 2013. godine da lokalna samuprava izdvaja 2 procenta za  medije - 1 posto za lokalne i regionalne servise a 1 posto za projektno sufinansiranje. Naš aneks je ušao u tekst medijske strategije ali i pored podrške iz Brisela, nestao je u konačnoj verziji dokumenta. I pored insistiranja nismo dobili odgovor ko je i na kom sastanku izbacio aneks iz medijske strategije.

3. Reformisanje  projektnog sufinansiranja što bi podrazumevalo da medijska udruženja i organizacije mogu da predlažu kandidate za članove komisija ali da zbog sukoba interesa ne mogu da budu članovi takvih komisija.

4. Objavljivanje registra svih medijskih donatora (domaćih i stranih);

5.Uvodjenje novog poglavlja u budući zakon “Prava novinara na radu i povodom rada”. Uvodjenje ovog poglavlja od suštinskog je značaja za ukidanje prekarnog statusa novinara i medijskih radnika i stvaranje uslova za otpočinjanje socijalnog dijaloga u medijskoj sferi i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora.

Od svih navedenih predloga SINOS-a Radna grupa prihvatila je deo predloženog poglavlja  koji se odnosi na novinarski integritet, raspored radnog vremena, pripravnost za rad i pravo na isključenje iz komunikacije, ali ne i novi režim utvrđivanja reprezentativnosti poslodavaca i sindikata u medijskoj delatnosti koji otvara put uspostavljanju dijaloga. Protiv ovog predloga bila su medijska i novinarska udruženja. Na ovaj način direktno se ruši medijska strategija koja u odeljku “Postojeće stanje u oblasti javnog informisanja: Nepovoljan socio-ekonomski i profesionalni položaj i bezbednost novinara i medijskih radnika” precizira načine poboljšanja teškog socioekonomskog i profesionalnog položaja novinara i medijskih radnika.

Za SINOS je veoma važno to što  je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija podržalo naš predlog. Utemeljenje za ovaj predlog nalazi se u Analizi  radnopravnog položaja novinara i medijskih radnika u Srbiji sa preporukama za unapređenje koje je na osnovu medijske strategije pripremio dr Mario Reljanović, doktor pravnih nauka, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu i predsednik Centra za dostojanstveni rad:

- Zakon o radu osnovni je zakonski propis kojim se reguliše rad u takozvanom opštem režimu radnog odnosa. Ovo praktično znači da Zakon o radu  postavlja osnovna pravila o načinu zapošljavanja i uslovima rada, odnosno svim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca. Ona će važiti uvek kada nekim posebnim zakonom (u slučaju novinara to je Zakon o javnom informisanju i medijima) neka situacija nije regulisana na drugačiji način. 

SINOS  insistira da svi poslodavci koji ne mogu da obezbede redovne zarade zaposlenima i adekvatne uslove rada treba da zatvore medije. Narednih dana krećemo sa istraživanjem zašto nema sindikata u privatnim medijima a Niš će nam biti jedan od prioriteta budući da je ovaj grad, kad je reč o medijima, sindikalno mrtav.

Pozivamo kompletnu medijsku zajednicu da podrži naše zahteve za dostojanstvene uslove rada u medijima i odgovorno novinarstvo, za dijalog sindikata i poslodavaca uz podršku države i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora, onako kako je navedeno u medijskoj strategiji i akcionom planu ovog dokumenta.

Izvor: SINOS