Novinari i medijski radnici u Srbiji rade u robovskim uslovima i za takav njihov položaj najodgovornija je takozvana medijska elita.

 Najveći broj novinara u Srbiji, čak 90 odsto, nije dovoljno plaćen - plate su im manje od prosečne a često i na nivou minimalne zarade. Uz redovne poslove, novinarima se dodaju obaveze na novim platformama. Radna norma se uvećava (udvostručava pa i utrostručava) dok zarade ostaju iste ili se  umanjuju. Zbog malih i neredovnih primanja mnoge kolege su primorane da rade i po dva posla.

 Nesigurni za svoj status i egzistenciju, pod stalnim pritiskom i u hroničnom stresu, novinari u Srbiji ne mogu da zaštite profesionalni integritet. Umesto javnog, prinudjeni su da brane interes svojih vlasnika ili njihovih donatora.

 Povećava se broj novinara - nadničara. To su kolege koje rade na privremenim i povremenim poslovima. Oni nemaju pavo na dnevni i nedeljni odmor, uvećanu zaradu, plaćeni prekovremeni rad, plaćeni prevoz do posla, plaćenu ishranu u toku rada, plaćeno odsustvo i godšnji odmor, pravo na  članstvo u sindikatu, pravo na kolektivno pregovaranje, na njih se ne odnose prava iz kolektivnog ugovora i nemaju pravo na štrajk. Oni ne mogu da tuže poslodavca po osnovu Zakona o radu, jer nisu u radnom odnosu.

Srbija izdvaja značajna sredstava za projektno sufinasiranje koje ne služi javnom već privatnom interesu, bogaćenju  lokalnih “medijskih šerifa” i siromašenju novinara i medijskih radnika. Najviše para dobijaju mediji koji ne isplaćuju redovno novinarima zarade i zabranjuju sindikalno organizovanje.

U takvim uslovima nema slobode medija.

Sindikat novinara Srbije dve decenije dosledno ali bezuspešno poziva sve aktere na medijskoj sceni da zajedno dogovore dostojanstvene uslove rada i pristojne zarade. U Radnoj grupi za izradu radne verzije Nacrta zakona  o izmenama i dopunama  Zakona o javnom informisanju SINOS je dao konkretne predloge za snaženje i vraćanje ugleda novinarskoj profesiji:

 1. Definisanje pojma novinara i medijskog radnika;

2. Osnivanje lokalnih i regionalnih javnih servisa;

3. Reformisanje  projektnog sufinansiranja;

4. Objavljivanje registra svih medijskih donatora (domaćih i stranih);

5. Uvodjenje novog poglavlja u budući zakon “Prava novinara na radu i povodom rada”.

Uvodjenje ovog poglavlja od suštinskog je značaja za ukidanje prekarnog statusa novinara i medijskih radnika i stvaranje uslova za otpočinjanje socijalnog dijaloga u medijskoj sferi i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora.

Od svih navedenih predloga SINOS-a Radna grupa u kojoj  su, osim predstavnika Vlade, učestvovali i Koalicija za slobodu medija (NUNS, NDNV, AOM, Asocijacija medija i Lokl pres) UNS, ANEM, RAB i SINOS prihvaćen je samo deo predloženog poglavlja “Prava novinara na radu i povodom rada” koji se odnosi na novinarski integritet, raspored radnog vremena, pripravnost za rad i pravo na isključenje iz komunikacije, ali ne i novi režim utvrđivanja reprezentativnosti poslodavaca i sindikata u medijskoj delatnosti koji otvara put uspostavljanju dijaloga.

Iako su pojedini predstavnici vlade Srbije podržali predlog SINOS-a , Koalicija za slobodu medija, ANEM i RAB glasali su protiv, uz obrazloženje  da bi “potpisivanje granskog kolektivnog ugovora moglo da ugrozi male medije i proširi sivu zonu rada”. Na ovaj način direktno se ruši Medijska strategija koja u odeljku “Postojeće stanje u oblasti javnog informisanja: Nepovoljan socio-ekonomski i profesionalni položaj i bezbednost novinara i medijskih radnika” precizira načine poboljšanja teškog socioekonomskog i profesionalnog položaja novinara i medijskih radnika.

SINOS ostaje pri stavu da svi poslodavci koji ne mogu da obezbede redovne zarade zaposlenima i adekvatne uslove rada treba da zatvore medije a ne da celu novinarsku profesiju, zbog sopstvenih interesa, drže kao taoce. Pozivamo kompletnu medijsku zajednicu da podrži naše zahteve za dostojanstvene uslove rada u medijima i odgovorno novinarstvo, za dijalog sindikata i poslodavaca uz podršku države i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora.

 IZVOR: SINOS