Sindikat novinara Srbije dostavio je Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije Informaciju o položaju novinara i medijskih radnika u Srbiji kao svoj doprinos za današnju sednicu posvećenu stanju u medijskoj delatnosti.

Tekst dopisa prenosimo u celini:

Nema slobodnih medija ukoliko u njima rade novinari u strahu od ekspresnog otkaza „za prejaku kritiku“, ukoliko su angažovani bez čvrstog ugovora o radu, bez dostojanstvene plate.

Novinari u Srbiji rade u izuzetno teškim okolnostima i možda su najugroženija profesija, koliko god novinarstvo smatrano elitno i uticajno. Nesigurni su za svoj status, egzistenciju i karijeru, nad njima visi senka zastrašenosti i zato kod njih postoji velika doza autocenzure.

- Veliki broj novinara u Srbiji, čak 90 odsto, nije dovoljno plaćen - plate su im manje od prosečne a često i na nivou minimalne zarade. Uz redovne poslove, novinarima se dodaju obaveze na novim platformama. Radna norma se uvećava (udvostručava pa i utrostručava) dok zarade ostaju iste ili se  umanjuju. Zbog malih i neredovnih primanja mnoge kolege su primorane da rade i po dva posla.

- Povećava se broj novinara - nadničara. To su kolege koje rade na privremenim i povremenim poslovima. Oni nemaju pavo na dnevni i nedeljni odmor, uvećanu zaradu, plaćeni prekovremeni rad, plaćeni prevoz do posla, plaćenu ishranu u toku rada, plaćeno odsustvo i godšnji odmor, pravo na  članstvo u sindikatu, pravo na kolektivno pregovaranje, na njih se ne odnose prava iz kolektivnog ugovora i nemaju pravo na štrajk. Oni čak i ne mogu da tuže poslodavca po osnovu Zakona o radu, jer nisu u radnom odnosu.

 -  Pod okriljem sprovođenja "uređivačke politike" mnogi novinari više nisu novinari i rade u medijima koji nisu mediji nego zagađivači  za okršaj sa neistomišljenicima i  političkim protivnicimane. Najbolji dokaz za to je najnoviji izveštaj Saveta za štampu koji beleži 2.715 prekršaja Kodeksa novinara za samo 4 meseca (oktobar ’22. – januar’23). “Šampioni u kršenju Kodeksa” ostaju isti, pa je na prvom mestu Srpski telegraf sa 642 teksta, Alo sa 600 i Informer sa 540. Slede Večernje novosti sa 328 tekstova u kojima je prekršen Kodeks, Kurir sa 320, Blic sa 183, Nova sa 50, Politika sa 30 i Danas sa 22 teksta. Najviše je bilo: povrede pretpostavke nevinosti; povrede istinitosti izražavanja; kršenje prava na privatnost; objavljivanje neprimerenog i pornografskog sadržaja.

Veliku odgovornost za takvo stanje u medijima snosi država koja – paradoksalno zvuči – finansira medije novcem građana – „u interesu građana“? Time, preko republičkih, gradskih i lokalnih medijskih konkursa država u velikoj meri neguju govor mržnje, neistinito izveštavanje i prostakluk.

 - Srbija izdvaja značajna sredstava za projektno sufinasiranje koje ne služi javnom već privatnom interesu, bogaćenju  lokalnih “medijskih šerifa” i siromašenju novinara i medijskih radnika.Takvu praksu hitno zaustaviti i sankcionisati.

 U takvim okolnostima ne možemo govoriti o slobodi medija.

 SINOS se zalaže za dostojanstvene uslove rada u medijima i odgovorno novinarstvo, za dijalog sindikata i poslodavaca uz podršku države.

To za sada nije moguće jer poslodavci zabranju osnivanje sindikata u privatnim medijima a sami ne žele da osnuju organizaciju koja bi bila partner u socioekonomskim pregovorima. Država nije pokazala interesovanje da posreduje.

 Rešenje je u  izmeni zakonske regulative.  SINOS je Radnoj grupi za izradu Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima dostavio obrazloženi predlog kojim se u budući zakon uvodi novo poglavlje “Pravo novinara na radu i povodom rada”. Predlog SINOS je u skladu sa Medijskom strategijom i Akcionim planom u čijoj izradi smo učestvovali.

 Izvor: SINOS