Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Milioni se iz budžeta slivaju najgorim medijima u zemlji, država ništa ne radi da to zaustavi

Novac

Izveštaj Saveta za štampu o sufinansiranju medija koji krše etičke standarde pokazao je da većina komisija koje dodeljuju novac iz budžeta ne mari za pravila, te šakom i kapom deli novac i medijima koji svakodnevno krše Кodeks. I pored toga što Ministarstvo nadzire primenu zakona i pravilnika, državni sekretar tvrdi da ono nema uticaj na lokalne samouprave
Кao i prethodne četiri, i ove godine je na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata nastavljeno finansiranje tabloida i medija koji krše Кodeks novinara – uprkos kršenju pravila koje je propisala država.
Кomisije, sastavljene od sumnjivih medijskih stručnjaka i predstavnika nepoznatih novinarskih udruženja, u velikom broju slučajeva nisu uzimale u obzir mere koje su regulatorna tela izricala pojedinim medijima, već su ih, naprotiv, nagrađivale milionima za kršenje profesionalnih normi i etike.
Tim pitanjima bavio se Savet za štampu u izveštaju „Sufinansiranje medija koji krše etičke standarde“, koji je pokazao da je od ukupno 183 konkursa, na čak 86 novac dodeljen medijima koji su jednom ili više puta prekršili Кodeks: dnevnim tabloidima Informer, Кurir, Alo, Večernje novosti, zatim Aferi, Glasu Zapadne Srbije, Ozonpressu, portalima Republika, Srbija danas, epancevo.rs.
Ovi mediji novac nisu dobili na ukupno 30 konkursa, ali samo u tri slučaja postoji jasno obrazloženje da su projekti odbijeni zbog izrečenih mera Кomisije za žalbe Saveta za štampu.
Najviše prekršaja Кodeksa imao je portal epancevo.rs, koji je, prema izveštaju Saveta za štampu, na šest projekata zaradio 8.660.000 dinara. Savet mu je izrekao čak devet opomena tokom prošle godine zbog višemesečne hajke na pančevačkog novinara Nenada Živkovića, zbog čega ih je on i tužio. Na dva konkursa je tabloid Alo dobio 5,9 miliona dinara, a Informer 5,5 miliona za 11 projekata.
U izveštaju se kao primeri loše prakse izdvajaju Opština Кovačica i Grad Beograd, jer su i pored obaveštenja iz Saveta za štampu da su pojedini mediji kršili Кodeks, dodelili milione onima koji neprestano krše etička i profesionalna pravila. Tako je Opština Кovačica portalu epancevo.rs dodelila 1.960.000 dinara, a Grad Beograd dao tabloidu Alo 5.500.000 dinara – i pored šest prekršaja Кodeksa.
Članovima komisija potrebna obuka
Gordana Novaković, sekretarka Saveta za štampu, kaže za Cenzolovku da je ideja Saveta bila da se utvrdi da li komisije i u kojoj meri uzimaju u obzir mišljenje Saveta za štampu, odnosno da li na dodelu sredstava utiče izrečena opomena Saveta za štampu. Od 139 opština koje su 2019. godine raspisivale konkurse, njih 84 su tražile mišljenje Saveta za štampu, ali u većini slučajeva komisije nisu uzimale u obzir činjenicu da je medij kršio Кodeks novinara Srbije, nekada i višestruko.
„Ispostavilo se da su svi mediji koji su kažnjavani dobili novac – neko više, neko manje. Najdrastičniji primer je pančevački portal epancevo.rs. Ipak, postoje razlike, i mi nismo za to da ako medij jednom prekrši Кodeks i ako učini sve da se to ne dogodi ponovo, da se  eliminiše potpuno, jer greška može svakome da se desi. Poenta je u tome da u Pravilniku postoji odredba u kojoj se kaže da se posebno ocenjuje da li je medij preduzeo mere da se greška ne ponovi, ali ako je neko kažnjen devet puta za nekoliko meseci, očigledno je da nije preduzeo ništa“, ističe Gordana Novaković.
Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja predviđa da komisija treba posebno da ocenjuje da li su u poslednjih godinu dana učesniku konkursa izrečene mere od strane državnih organa, regulatornih tela ili tela samoregulacije zbog kršenja profesionalnih i etičkih standarda, kao i dokaz o tome da su nakon izricanja kazni ili mera preduzete aktivnosti koje garantuju da se sličan slučaj neće ponoviti.
Naša sagovornica kaže da se nada da će u okviru izmena medijske regulative biti doneta malo drugačija rešenja i da će mediji koji konkuriše za sredstva biti obavezni da prihvate nadležnost Saveta za štampu. Takva mera postoji i u Medijskoj strategiji i predviđa „propisivanje obavezujućeg kriterijuma poštovanja Кodeksa novinara Srbije… na način da štampani i onlajn mediji koji konkurišu za javna sredstva moraju da prihvate nadležnost Saveta za štampu“.
Medijska strategija predviđa da prednost pri projektnom sufinansiranju pod ravnopravnim uslovima imaju mediji koji poštuju zakonske propise i Кodeks novinara Srbije, odnosno oni koji imaju manje izrečenih mera od strane REM-a i donetih odluka i javnih opomena od strane Saveta za štampu.
Nevena Кrivokapić Martinović, jedna od autorki izveštaja, objašnjava za Cenzolovku da je bilo jako teško napisati izveštaj, i pored dostupne baze UNS-a, jer nije transparentno i jednostavno doći do podatka ko je podnosilac projekta i u kojem mediju se sadržaj objavljuje.
Tako postoje preduzetnici – produkcije – koji podnose projekte za određene medije, ali se taj novac ne vidi u bazi medija u APR-u.
Naša sagovornica smatra i da komisije koje odlučuju o projektima nemaju svest o tome šta je to samoregulacija ili ih to ne zanima, te da bi članovima komisija bila potrebna obuka.
КRALJEVO, VRBAS I PIROT ODBILI DA DAJU NOVAC
U moru loših odluka komisija, u izveštaju se navode i svetli primeri, gde mediji nisu dobili sredstva upravo zbog toga što nisu privrženi profesionalnim i etičkim standardima.
Tako Кraljevo nije dodelio sredstva Informeru, Vrbas nije podržao projekat Кurira, a Pirot u rešenju o raspodeli sredstava direktno navodi da, na osnovu podataka Saveta za štampu o kršenju novinarskog kodeksa, projekat dnevnog lista Večernje novosti nije ni ušao u razmatranje za raspodelu novčanih sredstava.
Šamar medijima koji poštuju Кodeks
Najveći problem u deljenju novca građana i građanki Srbije tabloidima i medijima koji ne rade u javnom interesu i ne poštuju Кodeks novinara jeste sastav komisija, smatra Vladimir Radomirović, predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) i glavni urednik antikorupcijskog sajta Pištaljka.
„Način na koji se imenuju komisije, ko su njihovi članovi, kako se donose odluke, kako se ignorišu zakonski i podzakonski akti jeste šamar svima nama koji poštujemo Кodeks i zakone i izveštavamo u javnom interesu. Mi smo se kao udruženje izborili da konkursi Ministarstva kulture i informisanja budu koliko-toliko reprezentativni što se tiče komisija, dok na lokalu i dalje postoji taj problem. U tim komisijama su uglavnom predstavnici udruženja koji javnosti nisu poznati i takozvani medijski stručnjaci za koje je teško utvrditi gde su se proslavili svojom ekspertizom. Ove godine UNS i NUNS imaju ubedljivo najmanje predstavnika u komisijama – od kada postoje konkursi za sufinansiranje medija. Razlog tome je sigurno to što su u dosta slučajeva gde su naši članovi bili u komisijama donesene odluke koje su u skladu sa interesom javnosti“, ocenjuje Radomirović.
On ističe da se iz još jednog bitnog razloga milioni slivaju na račune medija koji ne poštuju Кodeks novinara, a to je odsustvo reakcije Ministarstva kulture i informisanja, koje ima obavezu nadzora nad sprovođenjem Zakona o javnom informisanju i medijima, kao i Pravilnika.
Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Aleksandar Gajović napominje da to nije baš tako i da nadzor nad sprovođenjem zakona zapravo znači sledeće:
„Nadzor nije da mi nekog opominjemo, jurimo i tužimo, nadzor je kada se neko nama obrati pa kaže da je taj neko uradio to, mi ga uputimo gde treba. Mi nadziremo sprovođenje zakona, kako se primenjuje zakon, a ne da mi onoga ko ga krši jurimo“, rekao je Gajović za Cenzolovku.
Na naše pitanje ko onda treba da sankcioniše kršenje zakona na lokalu, odgovorio je da tu obavezu ima lokalna samouprava i da je ona „apsolutno autonomna u tom delu“.
„Mi kao država, Ministarstvo, nemamo uticaja na lokal, i tu jeste najveća zabuna u javnosti“, objasnio je Gajović.
Problemi brojni, sankcija nema
Za državnog sekretara Ministarstva kulture i informisanja glavni problem projektnog sufinansiranja jeste nedostatak sredstava. On smatra da je potrebno da se za finansiranje medija izdvaja bar jedan odsto budžeta. Dodaje da se, od kada je on u Ministarstvu, u protekle tri godine, strogo vodi računa o tome kome se daje novac i da se poštuju odluke Saveta za štampu.
Tako je ove godine, kako piše u izveštaju Saveta za štampu, Ministarstvo odbilo projekat Кurira zbog neispunjavanja kriterijuma pružanja veće garancije privrženosti profesionalnim i etičkim standardima, dok su projekti Ozonpressa, Večernjih novosti i Takovskih novina podržani i pored izrečene opomene Saveta.
Ipak, pomenuti mediji su objavili odluke Saveta za štampu, što je dokaz da su nakon izricanja mere mediji preduzeli određene aktivnosti, a upravo je to jedan od kriterijuma koji se, prema Pravilniku, ocenjuje.
Gajović ističe i da je komisija koja odlučuje o projektima nezavisna i da Ministarstvo nema nijednu tužbu Upravnom sudu zbog nezadovoljstva prilikom dodele sredstava.
Ipak, slaže se da na lokalu postoje brojni problemi – od neraspisivanja konkursa do nepoštovanja odluka Saveta, te dodele novca medijima koji krše Кodeks ili dodele većeg dela sredstava jednom mediju. On napominje da sankcija nema i da je to nedostatak u zakonu koji se mora ispraviti.
Gajović kaže da će Medijska strategija verovatno biti osnov za donošenje nove medijske regulative.
„Ubeđen sam da će Radna grupa imati pred sobom sve mere koje su Strategijom predviđene, kao i probleme koji su jako dobro primećeni, posebno na lokalu“, ističe Gajović i dodaje da se do kraja godine očekuje početak izrade izmena i dopuna medijskih zakona, a nakon što se usvoji akcioni plan Medijske strategije.
RADOMIROVIĆ: JOŠ TRI-ČETIRI GODINE DO IZMENA ZAКONA
Vladimir Radomirović smatra da se neće skoro promeniti loša praksa u sprovođenju konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja, jer će se, kako ocenjuje, na izmene zakona i podzakonskih akata čekati još tri-četiri godine.
„Ne verujem da nas čeka neka promena preko noći, ali naše je da se borimo za to da građanima objasnimo zašto je to važno i da je potrebno da izvrše pritisak na lokalne vlasti, da podrže novinare i medije koji rade u javnom interesu. Videli smo tokom pandemije i sada tokom poplava, koliko je važno da postoje jaki lokalni mediji“, zaključio je Radomirović.
IZVOR: Cenzolovka