Predstavnici medijskih javnih servisa, parlamenata, regulatornih tela, civilnog sektora  u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Кosovu *, Sjevernoj Makedoniji, CrnojGori i Srbiji dogovorili su se o zajedničkim principima za finansiranje nacionalnih javnihservisa na Zapadnom Balkanu. 

Prema ekspertskim analizama Evropskog radiodifuznog saveza (EBU)koje su predstavljene na sastanku, javni medijski servisi na Zapadnom Balkanu su prošli kroz nekoliko faza razvoja odgovarajućeg modela finansiranja, i još se jedan broj njihsuočava sa finansijskim izazovima, političkim pritiscima i krizom poverenja javnosti.

Principi imaju za cilj uspostavljanje nezavisnog, održivog, adekvatnog i predvidljivog okvira finansiranja za kvalitetno i buduće funkcionisanje medija javnihslužbi na Zapadnom Balkanu i podržavanje napora zemalja da u sklade svoje, sa evropskim standardima i najboljim praksama, što  je i podrška članstvu u EU.

Inicijativa za uspostavljanje zajedničkih principa finansiranja deo je programa tehničke pomoći EU javnim medijima na Zapadnom Balkanu koji finansira EU, a čiji je cilj doprineti reformi medija i profesionalnom razvoju u regionu i ojačati njihovu sposobnost da proizvode sve više pluralistički , nezavisan i odgovoran sadržaj. 

Finansiranje javnih medijskih servisa treba da omogući :

1. Zaštitu javnog interesa i demokratizaciju društva;

2. Nezavisnost javnog servisa;

3. Zakonski utemeljen model finansiranja

4. Političku podršku finansiranju, bez pozivanja na ukidanje pretplate;

5. Stabilnu i fer taksu sa direktnom odgovornošću prema publici;

6. Prihvatanje tehnoloških inovacija u medijskoj industriji,

7. Transparentnost poslovanja javnog servisa;

8. Odgovornost menadžmenta za raspolaganje taksom;

9. Javnu raspravu i uticaj publike na unapređenje programa.

Što se tiče rasprave koja je u Sarajevu vođena, a ticala se Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine, čule su se pohvale i kritike: Za dobre ocene je bio zadužen Aleksandar Gajović, državni sekretar u Ministarstvu, koji je naveo da se RTS i RTV finansiraju kroz taksu i dopunska sredstva iz budžeta, koja se redovno uplaćuju na račun RTS i RTV.

Gajović je pomenuo i to da je država obezbedila sredstva za digitalizaciju dragocene arhive RTS-a, a finansirala je i izgradnju nove zgrade RTV, koja će biti otvorena u novembru ove godine.

Predstavnik Evropske federacije novinara i Sindikata novinara Srbije Dejan Gligorijević potvrdio je da Vlada Srbije redovno ispunjava svoje obaveze prema budžetu RTS-a, ali je istovremeno preneo kritike zbog lošeg materijalnog položaja zaposlenih,  koje su Vladi Srbije i menadžmentu RTS-a uputila tri sindikata javnog servisa: Strukovni sindikat, Sindikat Nezavisnost i Sindikat novinara Srbije.

Sindikati tvrde da je država ugrozila standard zaposlenih , a time i kvalitet programa, jer 5 godina ne dozvoljava korekciju osnovne zarade. Uz to su i smanjena primanja medijskih radnika na osnovu Odluke Vlade koja se odnosi na javna preduzeća, a RTS nije javno preduzeće – tvrde sindikati. Vlada je doprinela i nepovoljnoj starosnoj strukturi zaposlenih jer je  Odluku o zabrani zapošljavanja u javnim preduzećima nezakonito primenila  na RTS i RTV, pa je prosečna starost radnika 52 godine.

Savetnik EBU – Evrovizijske unije javnih servisa, Boris Bergant je ocenio da bi se to moglo smatrati  pritiskom države na samostalnost javnih servisa i zatražio da se omoguće normalne zarade i podmlađivanje kreativnog kadra. On, takođe, smatra da medijski javni servisi ne smeju da budu podvedeni pod status javnih preduzeća, jer oni to nisu. Medijski javni servisi pripadaju ustanovama od posebnog značaja i na njih se odnosi Zakon o javnim servisima a ne zakoni o javnim preduzećima.

Nažalost, odgovora na ova pitanja i sugestije, nije bilo jer jedino predstavnik RTS-a nije došao na sastanak u Sarajevu, iako je prošle godine potpisao  Deklaraciju o saradnji u projektu koji finansira Savet Evrope. Razlog nije poznat, ali verujemo da će državni sekretar Saša Gajović preneti korisne ideje i Ministarstvu za kulturu i RTS-u.

Projekat sprovodi konzorcijum kojipredvodi Međunarodna federacija novinara (IFJ), zajedno sa Evropskom unijom za emitovanje (EBU), Evropskom federacijom novinara (EFJ), austrijskim javnim emiterima (ORF), Balkanskom istraživačkom mrežom ( BIRN) i Evrovizijskom razmenom za Jugoistočnu Evropu (ERNO).

IZVOR: SINOS, Dejan Gligorijević