Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Reporteri bez granica: Mediji u Srbiji najgori na Balkanu

Reporteri bez granica

 

Na dan kada se u Višem sudu u Beogradu sudi optuženom za napad na novinarke Pinka, koji se dogodio ispred zgrade te televizije prošle godine, stižu nove ocene o stanju slobode medija - prema kojima je situacija u Srbiji najgora od svih balkanskih zemlja.
Polina Ades-Mevel, urednica za Balkan i Evropsku uniju u organizaciji Reporteri bez granica, za BBC objašnjava da se u poslednjih godinu i po dana situacija dodatno pogoršala.
Srbija je, inače, prema nedavno objavljenom u indeksu slobode medija za 2018. godinu na 76. mestu od 180 zemalja.
To je pad za deset mesta u odnosu na prošlogodišnji indeks.
Novinarstvo u Srbiji - opasno zanimanje
„Nivo govora mržnje je zabrinjavajući, a ponižavanje novinara je sve češće i mi to moramo da osudimo", kaže Ades-Mevel, koja redovno posećuje šest zemalja Balkana - Bugarsku, Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju, Kosovo i Albaniju.
Kako priča, situacija u medijima u Srbiji se nije poboljšala, bez obzira na to što je zahtevana njihova veća sloboda.
„Novinari ne osećaju da rade u zdravoj atmosferi, pod velikim su pritiskom. Situacija se značajno pogoršala od kada je Aleksandar Vučić izabran za predsednika", priča Ades-Mevel za BBC na srpskom.
Zabrinjavajuće je, kaže ona, to što vlasti ne reaguju na napade na novinare, te ne postoje adekvatne kazne.
„Političari ne poštuju pravila, a novinari nisu u mogućnosti da obavljaju svoj posao slobodno.
„Takva situacija proizvodi nove napade. Ukoliko političari nastave da se ponašaju ovako, napadi će se ponovo dešavati", priča Ades-Mevel za BBC.
Jedan od poslednjih slučajeva na koje su Reporteri bez granica reagovali je naslovna strana Ilustrovane politike na kojoj su naslovnice NIN-a, Danas i Vremena prikazane pod naslovom Psi su pušteni.
Reporteri bez granica kažu da takve situacije ne smeju da se ponavljaju i na sajtu navode da je „pod predsednikom Aleksandrom Vučićem Srbija postala zemlja u kojoj nije bezbedno biti novinar".
„Moraju da postoje kazne, da se pravila poštuju i stvari mogu onda da se promene", priča Ades-Mevel.
Kako reaguju domaća udruženja
Sa ocenama Reportera bez granica saglasna su i udruženja novinara u Srbiji - NUNS i UNS.
Ipak, generalni sekretar UNS-a Nino Brajović kaže da su nalazi kontradiktorni.
„Aku su Reporteri bez granica izrekli ovu tvrdnju, postavlja se pitanje zašto su nas krajem aprila rangirali na 76. mesto, iznad Crne Gore, Makedonije, Bugarske i Kosova.
„Mi se nalazimo u sredini po njihovom rangu. Dakle, oni bi morali da odgovore na vlastite nalaze - kako je moguće da je u Srbiji najgore, ukoliko je bolje rangirana od svih tih zemalja", pita Brajović.
Odgovor Poline Ades-Mevel za BBC je da je zaključak da je u Srbiji ipak najopasnije, donet na osnovu situacije na terenu.
„Na osnovu nalaza sa terena mnogo više smo zabrinuti zbog situacije u Srbiji nego u bilo kojoj drugoj zemlji regiona. To je naročito važno u kontekstu pristupanja zemlje Evrpskoj uniji", dodaje i objašnjava da njihov tim izveštava na osnovu nalaza sa terena.
Brajović kaže da ocene uvek zavise od ljudi koji rade na nekom projektu, pa je i objektivnost izložena kritici.
„Ako me pitate o slobodi medija u Srbiji - nisam zadovoljan, naravno da je veoma loša, loš je ekonomski položaj i to se godinama ponavlja", priča Brajović.
Članica Upravnog odbora NUNS-a Jelka Jovanović smatra da je ocena Reportera potpuno tačna.
„Loš položaj karakteriše pritisak na medije, naročito one koji se nazivaju opozicionim.
„Oni nisu opozicioni, već rade svoj posao. To da li su kritički nastrojeni ili ne je potpuno druga stvar. To im je u prirodi posla", priča Jovanović.
Kako objašnjava, glavni ralog za pad je opšta atmosfera u kojoj se sa najviših mesta - Skupštine, Predsedništva i Vlade - vrši izuzetan pritisak i osuđuju mediji.
„Svako ko drugačije misli od onoga što je proklamovano, može očekivati prozivku", kaže Jovanović za BBC na srpskom.
Ocenom Reportera nije iznenađena ni Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka.
„Stručna javnost već duže vreme šalje upozorenja da je situacija o slobodi medija uznemirujuća.
To što su i međunarodne organizacije sada počele glasnije da govore, možda upućuje na to da će međunarodna javnost malo više pažnje da posveti činjenici da Srbija već godinama stagnira, a u mnogim elementima i vidno nazaduje kada je sloboda medija u pitanju", priča Milivojević za BBC na srpskom.
Kako bi međunarodna javnost bila upućena u stanje medija u Srbiji, Reporteri bez granica pripremaju izveštaj koji će predati komesaru Johanesu Hanu. Kada će se to desiti, za sada nije poznato kaže Ades-Mevel.
Tri poslednja slučaja
U poslednjih mesec dana dogodila su se tri velika slučaja u kojima se ocrtava stanje medijskih sloboda u Srbiji.
Prvi se dogodio sredinom oktobra, kada je nakon formalnog obraćanja sa austrijskim predsednikom Aleksanderom van der Belenom na Beogradskom bezbednosnom forumu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao posebnu konferenciju za novinare. Na toj konferenciji „etiketirao" je novinare RTS i N1. Novinarima N1 poručio je da nikada nisu bili objektivni da su „bili direktna politička ekspozitura Dragana Đilasa".
Drugi, već pomenuti slučaj, dogodio se krajem oktobra, kada su se na naslovnoj našli mediji - NIN, Danas i Vreme.
Poslednji slučaj dogodio se pre nekoliko dana, u vikend izdanju Danasa. Na naslovnoj je objavljena karikatura Predraga Koraksića Koraksa na kojoj su u naručju Hitlera i Gebelsa poslanici Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić. Iz Ministarstva kulture su osudili ovu naslovnicu pod obrazloženjem da se na ovaj način „dovodi u pitanje dostojanstvo predsednika republike". Ipak, nedelju dana ranije isto ministarstvo ćutalo je o naslovnici Ilustrovane politike.
Karikatura je izazvala veliki broj reakcija i napada na taj list, počev od lidera Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, preko Pokrajinske vlade, do Aleksandra Martinovića, gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića i prorežimskih tabloida.
Ko su Reporteri bez granica
Reporteri bez granica su, kako piše na njihovom sajtu, nezavisna nevlaina organizacija sa konsultativnim statusom u Ujedinjenim nacijama, UNESKO-u, Savetu Evrope i Međunarodne organizacije frankofonije.
Trenutno prati indeks u 180 zemalja. Na prvom mestu liste zauzima Norveška, dok je na poslednjem Severna Koreja.
Od zemalja regiona, na aktuelnoj listi najbolje mesto zauzima Slovenije (32), sledi Rumunija (44), Bosna i Hercegovina (62), Hrvatska (69), Mađarska (73), Albanije (75). Iza Srbije, koja je na 76. mestu, su kosovo (78), Crna Gora (103), Makedonija (109) i Bugarska (111).

IZVOR: BBC