Privatizacija je uništila medije, a novac koji je država radnije davla za finansiranje gradskih televizija, sada se kroz konkurse "ispod žita" deli privatnim vlasnicima, rekao je gostujući u Novom danu na N1 Robert Čoban, predsednik Color Press Group.

Čoban je rekao da je medijska situacija slična kao devedesetih godina prošlog veka i da se dešava "dan mrmota", a situacija se suštinski nije promenila u odnosu na pre 20 godina. On kaže da privatizacija i teška ekonomska situacija pritiskaju medije, a da se tradicionalni mediji bore da opstanu u svetu koji nije njihov.

"Naša štampa je jako jeftina, tržište je pretrpano. To je kao sa kafanama, kada ih je bilo pet sve su dobro poslovale", objašnjava Čoban i dodaje da su devedesetih sve dnevne novine bile ozbiljne, a da danas na dva prsta ruke mogu da se nabroje dnevne novine koje nisu tabloidi.

On dodaje da je javna scena zatrpana likovima za koje ne znamo ko su i od čega žive, ali i medijima za koje ne znamo čiji su i od čega se finansiraju. Kako kaže, potpuno je očigledno da je neisplativo štampati i prodavati novine za 20 dinara i napominje da onda postoji drugi interes, osim ekonomskog, zašto određeni medij postoji i izlazi.

Dodaje da je slična situacija i sa političkim analitičarima, za koje se ne zna gde su zaposleni, od čega žive i šta im je osnovni posao.

"Branko Radun je napisao tekst o dve Srbije, koje izgledaju kao da su u velikom ratu, a ispod žita sarađuju. Jedni primaju dotacije od države, drugi od nevladinih organizacija. A obični ljudi sve to ne znaju, svađaju se zbog nji i mrze", kaže Čoban.

Povodom intervjua sa Miloradom Ulemekom Legijom, koji će biti objavljen u jednom nedeljniku, Čoban kaže da je i u tom slučaju u pitanju "dan mrmota" i da je ponovo populano govoriti o ratnim zločincima "kao da nas nešto neprekidno vuče nazad".

"Dokle sve te priče o ljudima koji su bili ratni zločinci? Ne mogu da zamislim nemačke novine 1961. godine, kada je Ajhman osuđen u Izraelu, da štampa postere Ajhmanu. Zato su Nemci tu gde jesu, kao i Japan, a zato smo mi u regionu tu gde jesmo. Nismo pogledali u oči jedni drugima i priznali šta smo radili", napominje Robert Čoban.

Povodom smrti Velimira Bate Živojinovića, Čoban je rekao da je Bata postao Valter ikako je nama u Srbiji bio mnogo važniji kao lik iz Lepih sela lepo gore, U raljama života ili Srećnih ljudi.

On objašnjava da u Srbiji ne postoji formalan način kako se društvo oduži velikanima svoje umetnosti pošto nas napuste i dodaje da je lep primer inicijativa da se beogradskim knjižarama daju imena velikih srpskih pisaca. Ipak, kako kaže, treba biti oprezan u tim prilikama kako se ne bi desolo da se nečiji lik i delo politički i komercijalno zloupotrebili.

"Na zapadu postoje timovi u medijima koji spremaju knjige o ljudima koji su bolesni. Kada ta osoba premine, knjiga se izbacuje na tržište. Na žalost, to postaje trend i kod nas", rekao je predsednik Color Press Group.