Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

UNS istraživanje: Novinari i mediji u Srbiji i regioni pod pritiskom, sve više napada u onlajn sferi

21.12.2021.
UNS

Istraživanje u okviru projekta „Pod pritiskom“ o medijskim slobodama, pritiscima i napadima na novinare i medije u Srbiji i zemljama regiona - Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji, koje je sprovelo Udruženje novinara Srbije (UNS), pokazalo je da ograničavanje slobode izveštavanja najviše uzrokuju verbalni i fizički napadi, autocenzura, ekonomski i politički pritisci i neregulisano medijsko tržište. Rezultati istraživanja o medijskim slobodama, pritiscima i napadima na novinare i medije pokazuju i da mehanizmi zaštite novinara uglavnom ne daju rezultate zbog nedostatka reakcije državnih institucija, a broj napada na novinare u Srbiji i regionu je u porastu.

UNS-ova baza beleži 74 slučaja napada, pretnji i pritisaka na novinare i medije u 2021. godin, a u javnim tužilaštvima je formirano 66 predmeta o krivičnim delima koja su izvršena na štetu bezbednosti osoba koje obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja. Republičko javno tužilaštvo nije odgovorilo na pitanja koje je UNS postavio u vezi sa postupcima rešavanja krivičnih dela na štetu novinara.

Novinari koji su učestvovali u anonimnoj anketi UNS-a većinski smatraju da na rad novinara u Srbiji najviše utiču ekonomska nesigurnost, pretnje i pritisci. Petina anketiranih se izjasnila da je konstantno cenzurisana, a nešto manje od polovine učesnika je reklo da su lično pretrpeli pretnju, verbalni ili fizički napad ili su bili izloženi nekoj drugoj vrsti pritiska u vezi sa obavljanjem novinarskog posla. Najveći broj anketiranih nije prijavio pritisak ili napad jer smatraju da prijave nemaju efekta, što je rezultat nepoverenja u državne organe i institucije.

Iako u svim zemljama novinarska udruženja i sindikati pružaju neki vid podrške kolegama, mehanizmi zaštite koji bi unapredili bezbednost novinara i medijskih radnika uglavnom ne postoje. Predstavnici sindikata i novinarskih udruženja koja smo anketirali, kažu da i u njihovim zemljama bezbednost novinara zavisi od sopstvene zaštite. Nijedna od zemalja u regionu nema pravni okvir koji bi osigurao potpunu zaštitu novinarske profesije.

Rezultati istraživanja o medijskim slobodama, pritiscima i napadima na novinare i medije koje je UNS sproveo u Srbiji i zemljama regiona, nedvosmisleno pokazuju da mediji i novinari rade pod pritiskom. Broj napada na novinare i medije se povećava, naročito kada je u reč o onlajn sferi. Zajedničko za većinu zemalja je da takvi napadi ostaju bez sudskog epiloga, jer ih postojeći zakonski okvir ne prepoznaje kao krivično delo.

U poslednje dve godine je povećan broj napada na novinarke u svim zemljama u regionu koje su obuhvaćene istraživanjem. Nekažnjavanje napada ohrabruje one koji se sa medijima i novinarima obračunavaju na ovaj način. Čak i kada su postupci pokrenuti, oni traju dugo, a ukoliko do sudskog epiloga dođe, kazne su blage i najčešće uslovne.

U nekoliko zemalja, uključujući i Srbiju, pokrenuta je inicijativa za izmene krivičnog zakona, kako bi se novinari dodatno zaštitili od napada. Međutim, rad pod pritiskom podrazumeva i ekonomski pritisak koji trpe kako novinari koji su uglavnom slabo plaćeni, tako i mediji.

U poslednje vreme u regionu se beleži sve veći broj strateških tužbi protiv javnog delovanja, poznatijih kao SLAP tužbe, koje se pokreću protiv medija kako bi ih iscrpili finansijski i psihički. Prema dostupnim podacima u 2021. godini podnete su tužbe protiv pet redakcija u Srbiji, a ukupan broj aktivnih SLAP tužbi protiv javnog delovanja nije moguće utvrditi. Iako je Viši sud u Beogradu jedini nadležan za postupanje po njima, zakon ne prepoznaje SLAP tužbe kao poseban pojavni oblik.

Opširnije o istraživanju o medijskim slobodama, pritiscima i napadima na novinare i medije „Pod pritiskom“ , možete pročitati u Izveštajima i analizama UNS-a.

IZVOR: UNS