Sindikat novinara Srbije

Кodeks novinara Srbije je od jula do septembra ove godine prekršen u 2.286 tekstova koji su objavljeni u štampanim medijima u Srbiji. Na prvom mestu po broju prekršaja je list „Alo“, a slede „Кurir“, „Srpski Telegraf“ i „Informer“, rečeno je danas na tribini u Beogradu u okviru Dojče vele akademije.

Veliki broj slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara i pretnji ostaje neprijavljen, a razlozi za to su od nepoznavanja procedura, nepoverenja u institucije, do određenih vrsta pritisaka i dodatnih napada predstavnika vlasti, pokazalo je istraživanje Fondacije "Slavko Ćuruvija".

Tekst istraživanja BIRN-a-

Nedovoljno transparentan proces izbora članova komisija, nejasni kriterijumi za procenu predloženih projekata i odsustvo medijskih stručnjaka najveći problemi prilikom redistribucije novca na javnim konkursima za sufinansiranje medijskog sadržaja, pokazuje istraživanje BIRN-a.

Sindikati često dolaze pod lupu javnosti zbog povremenog podaničkog odnosa prema vlastima, pogrešnih političkih poteza, međusobnih sukoba, nezainteresovanosti za pojedina pitanja iz oblasti socijalnog prava, neprestane trke za članarinama, i slično. Ne može se međutim nikako poreći da su sindikati – nezamenjivi. Ne samo kao način organizovanja radnika, već kao način iskazivanja radničke snage. Tamo gde nema sindikata, nema ni kolektivnog ugovora. Štrajk se veoma

U 1.518 aktivnih medija u Srbiji ima 11.163 zaposlena, pokazalo je istraživanje Udruženja novinara Srbija (UNS). Od ukupnog broja novinara u 724 medija zaposleno je oko 40 odsto, a 60 procenata su honorarno angažovani. Snimatelji, tonci, montažeri, radnici u marketingu i administraciji u većoj meri su zaposleni, odnosno 60 odsto ima stalni radni odnos.

Udruženja novinara Srbije (UNS) utvrdilo je da je 514 medija koji se nalaze u Registru medija Agencije za privredne registre (APR) ugašeno. Aktivno je 1.518 medija, od oko 2.200 koji su registrovani u APR-u.

U anketi sprovedenoj na sajtu Danasa 80 odsto građana smatra da Vojislav Šešelj neće biti sankcionisan zbog uvreda i pretnji upućenih novinarski Danasa, dok 71 odsto njih smatra da bi novinari trebalo da dobiju veću zaštitu od države.

Potrebne su radikalne promene konkursnog sufinansiranja medijskih projekata od javnog interesa ili čak ukidanje ovog modela, pa pravljenje novog, pod jasnim pravilima, neke su od ocena medijskih radnika sa juga Srbije na okruglom stolu „InformisaNI“, održanom krajem prošle sedmice u Nišu, u organizaciji niškog Odbora za ljudska prava, u okviru projekta „Кaži/traži šta te zanima“.

Prenosimo izlaganje Кetrin Viner o principima kojima se vodila u kreiranju uređivačke politike, koji su preokrenuli sudbinu čuvenog britanskog lista, te o koncentraciji na kvalitet, o boljoj komunikaciji sa čitaocima, ali i o uverenju da mediji ne treba samo da nabrajaju šta je loše, nego da pruže nadu u bolju budućnost.