Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Smiješane najlakše se piju: Rast poverenja i pad prihoda

09.07.2021.

Novi izveštaj Rojtersovog instituta za izučavanje novinarstva kaže da je poverenje u medije zbog epidemije i dalje u blagom porastu, ali i da je kriza gotovo dotukla štampu, koja je tradicionalno i faktički najkredibilniji segment medijske produkcije (osim tabloida, naravno, ali svako ima nepodnošljivog ujku u familiji)

Srbija i Balkan i dalje ne ulaze u jubilarni, deseti godišnji izveštaj Rojtersovog instituta za izučavanje novinarstva, koji se bavi odnosom digitalnih i tradicionalnih medija. Sada, kada su se tu plasirali i Čile, Filipini ili Nigerija i kada je uzorak pokrio više od polovine stanovnika planete, odsustvo našeg regiona iz ovog dragocenog štiva još više govori o važnosti medijskog tržišta Jugoistočne Evrope.

 

Opet, među samo tri članice EU koje nisu upale u izveštaj, iz nekog razloga našla se Slovenija, dok je Hrvatska pokrivena izveštajem, što je zanimljiv rezultat nepoznatog nam kriterijuma odabira.

 

Jedno je Rasmus Nilsen, vođa tima koji pravi izveštaj, jasno objasnio – uvođenje sve većeg broja zemalja iz manje razvijenih delova sveta koje izveštaj zajedno naziva „Globalni jug“ korisno je kolegama u tim zemljama iz očiglednih razloga, ali i kolegama iz razvijenijih, pošto se sve češće susreću sa trendovima iz našeg dela sveta – ugrožavanjem demokratskih normi, ali i sve većim procentima korisnika koji vestima pristupaju sa mobilnih telefona i društvenih mreža.

 

Ovogodišnji izveštaj je pokrio, po prvi put, više od polovine stanovnika planete.

 

Ubrzanje

 

Koronavirus je ubrzao i pojačao gotovo sve trendove koje je pre pandemije izveštaj pokazivao kao nešto dalju budućnost. Najvažniji od tih trendova su svakako selidba na digitalne medije, posebno mobilne mreže, ali i okruženje kojim dominiraju „velike platforme“ – Gugl, Fejsbuk, Instagram, Tik-tok, Tviter, Snepčet…

 

Iako je pandemija pojačala pritisak na poslovne modele mnogih tradicionalnih medija, u isto vreme je ipak podsetila barem neke korisnike na vrednost pouzdanih vesti iz nezavisnih medijskih organizacija.

 

Neki brendovi su napredovali čak i u nivou prihoda od pretplatnika, postigli veći doseg do korisnika i zavredeli njihovo veće poverenje, ali su ovi rezultati nejednako raspoređeni i verovatno neće trajati dugo nakon normalizacije života na planeti, ali izdavači ovih brendova smatraju da su njihovi dobici pozitivni i da će im doneti neku korist i na duže staze.

 

Pa opet, ukupno gledano, mediji ne samo da su već u finansijskoj krizi nego očekuju i mnogo goru kada se razmašu posledice svetske epidemiološke krize.

 

Pandemija je, predvidivo, ubrzala propast štampe. Nekada ponosni tradicionalni dnevni listovi, nedeljnici i magazini, i tako u krizi, teško su oštećeni fizičkom nemogućnošću da se do štampanog primerka uopšte i dođe. Logično, raznovrsne varijante onlajn pretplata i drugih sličnih poslovnih modela, rastu snažnije nego ranije.

 

Procenat građana koji čitaju štampane medije ubrzao je pad i sada su već cifre zaista tužne – u Švajcarskoj se 63 procenta takvih tradicionalnih osoba u 2016. svelo na današnjih 37, a najgore je u Brazilu gde se 40 procenata čitalaca papirnih medija za kratkih pet godina pretvorilo u 12. Učinak pandemije je u oba slučaja istinski depresivan. U Švajcarskoj je štampa i dalje bila iznad 50 procenata pre početka korona ludila, a u Brazilu iznad 25.

 

(Ne)poverenje

 

Manje depresivno stvari stoje sa poverenjem u medije koje je u polovini sveta pokrivenoj izveštajem ukupno poraslo za šest procentnih poena, što je takođe posledica pandemije. Dok 44 procenta ukupnog uzorka istraživanja kaže da uglavnom veruje većini vesti, iako je to porast, zapravo je u dugoročnom padu poverenja povratak na nivo iz 2018. godine.

 

Ali nije svuda isto – Finci baš veruju medijima (65), dok su američki mediji, u kombinaciji političke krize i epidemije, praktično u krizi poverenja. Samo 29 procenata građana SAD veruje vestima, i to je najniže poverenje od svih 46 ispitanih zemalja sveta. Sjedinjene Države su zabeležile i dramatičan pad interesovanja za vesti uopšte nakon odlaska Donalda Trampa sa vlasti, što su tamošnji mediji snažno osetili.

 

Kod vesti do kojih korisnici stižu putem pretrage i društvenih mreža, poverenje je ostalo isto. To, međutim, znači i da je provalija poverenja između vesti uopšte i onih koje su na ovaj ili onaj način prikupljene na jedno mesto iz različitih izvora (uglavnom putem algoritama prilagođenih našem ponašanju na internetu, ali i direktnom potragom za vestima) zapravo porasla. Ispitanici, drugim rečima, snažniji akcenat stavljaju na tačne, pouzdane izvore.

 

 

(Ne)opredeljenost

 

Uprkos stabilnom porastu medija koji su više ili manje opredeljeni za neku političku ili društvenu opciju, većina ispitanika (74 procenta) i dalje više voli vesti koje očitavaju veći raspon stavova i pogleda i dopuštaju im da sami donesu odluke.

 

Većina, takođe, smatra da bi informativni mediji trebalo da budu neutralni u svakoj situaciji (66 procenata), iako neke mlađe grupe ispitanika smatraju da „neopredeljenost“ ne mora da bude odgovarajući pristup u nekim slučajevima, na primer kada se izveštava o društvenim nepravdama.

 

Naravno, upotreba društvenih medija za vesti ostaje veoma snažan trend, posebno kod mlađih ljudi i – onih manje obrazovanih. Aplikacije za poruke i posebno WhatsApp (u drugom delu istraživanja „optužen“ za obilnu produkciju manipulativnih vesti, i to posebno o koronavirusu) u stabilnom su porastu na „Globalnom jugu“.

 

Manipulacije

I na kraju ovog opšteg pregleda izveštaja, evo i jednog utešnog signala žilave normalnosti svetske populacije – zabrinutost zbog manipulativnih vesti je porasla. Doduše, tamo gde ih je mnogo, kao u Brazilu, čak 82 procenta ispitanika dele takvu zabrinutost, dok je u Nemačkoj takvih ispitanika 37 posto. Takođe logično, oni koji se informišu putem društvenih mreža češće smatraju da su bili izloženi dezinformacijama o koronavirusu nego korisnici tradicionalnih medija. Fejsbuk se smatra glavnim kanalom za širenje lažnih informacija gotovo svuda, s tim što su, već smo pomenuli, WhatsApp i slične aplikacije za poruke, u državama kao što su Brazil ili Indonezija, još češće označeni kao krivci.

 

Sledećih dana ćemo zaći dublje u pojedine rezultate izveštaja, posebno one koji su relevantni za naše medijsko tržište i njegove brojne i teške probleme. Do tada, možda je najbolje da pamtimo porast poverenja u izveštavanje medija, i to tradicionalnih, čak i televizije.

 

Uživajmo dok traje.

IZVOR: Cenzolovka