Istraživači:
Dragana Čabarkapa
Dejan Gligorijević
Beograd 2020
1
Studija je nastala u okviru istoimenog projekta koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
2
SADRŽAJ
Uvod 3
1. Najvažniji rezultati 5
2. Medijska strategija 5
3. Zakon o arhivskoj građi 6
4. Različita tumačenja nadležnih 6
5. Rezultati istraživanja 9
6.Preoruke 17
3
Uvod
Nekadašnja javna medijska preduzeća su tokom svog dugogodišnjeg postojanja zabeležila mnoge značajne trenutke u istoriji svojih gradova, manifestacije, događaje, razgovore sa znamenitim sugrađanima, od kojih mnogi više nisu sa nama. Sa privatizacijom ovih medija (od ukupno 73 medija koji su 2014. godine bili u vlasništvu države, 50 medija je ušlo u proces privatizacije, 34 medija su privatizovani, ali je u 6 slučajeva ugovor raskinut, raspodela kapitala zaposlenima i bivšim zaposlenima sprovedena je u 15 medija) veliki deo programskih arhiva i dokumentarnog materijala je uništen.
Razlozi su brojni: od fizičkog uticaja i propadanja tokom vremena, neadekvatnog skladištenja do nebrige i nemara ili ne prepoznavanja vrednosti ovih audio i video zapisa i štampanih primeraka kao blaga neprocenjive vrednosti. Na sreću deo ovih arhiva je sačuvan, kao redak ili jedinstveni svedok događaja za nama, ali svako dalje odlaganje njihove digitalizacije dovelo bi do njihovog nestanka za buduće generacije.
Država prepoznaje važnost digitalizacije arhiva medijskih ustanova i izdvaja određena sredstva za te namene, ali se ovo isključivo odnosi na javne medijske ustanove, u skladu sa Članom 43 Zakon o javnim medijskim servisima, dok su privatizovani mediji prepušteni sami sebi. U situaciji u kojoj se većina lokalnih medija danas nalazi, sa malim brojem zaposlenih u neadekvatnim prostorijama, naročito za potrebe čuvanja arhivske građe i skromnim tehničkim kapacitetima projekat digitalizacije arhiva, bez pomoći države ili nekog drugog izvora finansiranja nedostižan je cilj.
Da bi se tačno utvrdilo o kojoj količini materijala koji je potrebno digitalizovati Sindikatnovinara Srbije je, na osnovu projekta koje je sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja, sproveo istraživanje na osnovu koje je sačinjena studija o proceni neophodnih sredstva za digitalizaciju ove arhivske građe.Istraživanje i studija, kakvi do sada nisu sprovedeni, bili bi prvi korak u aktuelizovanju ovog pitanja. Veoma je važno da stručna javnost, a pre svega nadležne institucije, prepoznaju važnost ovog poduhvata i da se uključe u iznalaženje najoptimalnijeg modela za digitalizaciju arhivske građe lokalnih medija kao dragocenosti kojubaštinimo svi zajedno kao nacija.
4
Najvažniji rezultati
Javna medijska preduzeća u Srbiji posedovala su značajnu arhivsku građu koja je sadržala njihov višedecenijski rad. Mnogi od tih sadržaja predstavljaju dragocenu istorijsku građu i od neprocenljive su vrednosti za lokalnu zajednicu. Reč je o audiovizuelnim snimcima televizijske produkcije, govornim snimcima radio produkcije, muzičkim snimcima radio produkcije, primercima dnevnih ili periodičnih novina , arhivi fotografija.
Istraživanje koje je sproveo Sindikat novinara Srbije (SINOS) je pokazalo da je proces privatizacije doprineo da mnoga bivša javna medijska preduzeća ostanu bez arhivske građe. Procedura izlaska drave iz medija nije bila precizna – ostalo je nejasno da li novi vlasnici reuzimaju i arhvu ili se ona skladišti u posebnim institucijama i arhvima. Posledica je uništavanje velike količine značajne arhivske. Deo je sačuvan ali uglavnom nije evidentiran, klasifikovan, skladišten ni digitalizovan.
Novi medijski vlasnici nemaju, navode sredsva da to urade, tehničke mgućosti niti obučene kadrove. Zainteresovani su za digitalizaciju svojih medijskih sadržaja i podržavali bi inicijaivu Ministarstva kulture i informisanja raspiše konkurs za digitalizaciju arhivske građe medija.
Medijska strategija
Arhiviranje i digitalizacija medijskih sadržaja definisana je i Mediskom strageijom koju je vlada Srbije usvojila 30 januara 2020. U pregledu i analzi postojećeg stanja Medijske strategije (Parcijalna digitalizacija i arhiviranje medijskih sadržaja 5.6.) navedeno je sledeće:
Digitalizacija tonskog i video materijala je neophodan proces koji, pored toga što čini jedan segment u arhiviranju i čuvanju kulturne baštine, predstavlja i važan postupak u procesu daljeg korišćenja, uključujući i komercijalno korišćenje, kao i prezentaciju tonskog i video materijala. Digitalizacija tonskog i video materijala ne isključuje čuvanje ovog materijala u njegovom originalnom fizičkom obliku.
Izradom platformi na internetu obezbeđuje se dostupnost tonskog i video materijala, njegova promocija, dalja komercijalna eksploatacija, uz zakonski utvrđenu nadoknadu autorima iizvođačima. Prilikom obezbeđivanja dostupnosti arhiviranih i digitalizovanih sadržaja neophodno je voditi računa o autorskim i srodnim pravima.
U cilju očuvanja postojećih i budućih audio i video materijala, za koje se proceni da su od značaja za istoriju i kulturu Republike Srbije, neophodno je obezbediti uslove za njihovo arhiviranje, što podrazumeva obezbeđenje prostora, opreme, stručnih kadrova i drugih resursa.
5
Zakon o Arhivskoj građi
Skupština Srbije donela je januara 2020. godine Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti. Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 6/2020 od 24.1.2020. godine, stupio je na snagu 1.2.2020, a primenjivaće se istekom godinu dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Ovim zakonom uređuje se sistem zaštite arhivske građe i dokumentarnog materijala, uslovi i način korišćenja arhivske građe, organizacija, nadležnost i delatnost arhiva u Republici Srbiji.
Pojam arhivske građe definisan je u Osnovnim odredbama član 4 i glasi:
Arhivska građa je kulturno dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju koje uživa posebnu zaštitu utvrđenu zakonom i zaštićena je zakonom bez obzira na to u čijem je vlasništvu ili posedu, odnosno kod koga se nalazi.
Prema ovom Zakonu arhivi se mogu osnovati kao:
1) javni;
2) specijalni;
3) privatni.
Javne arhive osniva, odnosno osnivačka prava obavlja Republika Srbija, osim Arhiva Vojvodine, Istorijskog arhiva Beograda i Istorijskog arhiva grada Novog Sada, čiji su osnivači AP Vojvodina, odnosno grad Beograd i grad Novi Sad.
Javni arhiv može, u skladu sa zakonom, osnovati nacionalni savet nacionalne manjine.
Osnivač specijalnog arhiva utvrđuje se posebnim zakonom.
Privatni arhiv može osnovati pravno i fizičko lice.
Različita tumačenja nadležnih
Zakonska reglativa, kad je reč o arvskoj građi bivših javnih medijskih preduzeća , ipak, je, zakasnila. Set medijskih zakona kojim je državi naloženo da se povuče iz medija donet je 2.avgusta 2014. Primena je počela naredne godine. U izjavi za Udruženje novinara Srbije tadašnji direktor Arhiva Jugoslaviije Miladin Milošević izjavio je da će arhivska građa svih medija koji su u državnom vlasništvu, a idu u privatizaciju, nakon završetka ovog procesa pripasti nadležnim arhivima
-Na osnovu Zakona o arhivskoj građi Savezne Republike Jugoslavije, sva kulturna dobra moraju ostati u vlasništvu države, pa tako, kako ističe Milošević, celokupne arhive medija, bilo da su to pisani zapisi, fotografije, audio ili video snimci ne mogu biti prodati. U skladu sa nadležnostima arhiva, dokumentacije lokalnih medija se preuzimaju i čuvaju. To je poznato i kupcima, ali i Agenciji za privatizaciju. Arhivska građa koja je kulturno dobro ne može biti sastavni deo medija u postupku privatizacije - precizirao je za UNS Milosavljević.
6
Prema njegovim rečima zaposleni u Arhivu Jugoslavije svake godine, u skladu sa Zakonom, obilaze i popisuju arhivsku građu i proveravaju da li se arhiva čuva u skladu sa Zakonom i da li se preduzimaju mere protiv uništavanja, oštećenja ili nestajanja materijala,“ bilo je objašnjenje iz Arhiva Jugoslavije.
-Svi zainteresovani nakon preuzimanja arhive posle privatizacije mogu da dođu i traže kopiju materijala. Arhiv Jugoslavije je već počeo da preuzima dokumentaciju Radija Jugoslavije – Međunarodnog radija Srbije. Još nismo sve preneli, ali radimo na tome. Tako će biti i sa Tanjugom, ali i svim drugim medijima u javnom vlasništvu. Kulturno dobro jedne države mora da ostane u njenom vlasništvu kako bi bilo zaštićeno od uništavanja - rekao je tada UNS-u Milošević i dodao da kulturno dobro jedne države mora ostati u njenom vlasništvu kako bi bilo zaštićeno od uništavanja.
Bivši direktor Radija Jugoslavija – Međunarodnog radija Srbija Milorad Vujović potvrdio je tada UNS-u da je u toku primopredaja arhivske građe ovog radija Arhivu Jugoslavije:
-U odluci Vlade koju smo dobili piše da svu arhivsku građu moramo predati nadležnom arhivu, a to je za nas Arhiv Jugoslavije i mi trenutno na tome radimo - objasnio je Vujović.
UNSu je tada iz Ministarstva kulture i informisanja potvrđeno da arhivi medija nisu ulazili u procenu kapitala, pa samim tim ne mogu biti prodati.
Kako ističu, nakon zaključenja ugovora o prodaji medija, arhivsku građu medija preuzimaju nadležni arhivi:
-To znači da, kao što Novinsku agenciju Tanjug kupujete bez zgrade jer ona nije ušla u procenu kapitala i vlasništvo je države, tako je kupujete i bez arhiva – fotografija, negativa, snimaka, zapisa…“
Ministarstvo kulture i informisanja preduzelo korake za zaštitu kulturnog dobra i da kao što svako privredno društvo u javnoj svojini po Zakonu ima obavezu da vodi računa o arhivi, tako ima obavezu i da je nakon privatizacije ili gašenja medija preda nadležnim arhivima – navedeno je UNS ozivajući se na informacije dobijene izovog ministarstva.
Nepunu godinu kasnije javnost je potresao skandal kada su novi vlasnci bacili u kontejnere oko 1500 gramofonskih ploča, pravo malo blago Studija B, a iz smeća u reciklažnom centru Višnjica u Beogradu ih spasao tadašnji potpredsednik Olimpijskog komiteta Srbije i bivši jugoslovenski košarkaški reprezentativac Žarko Paspalj:
7
-Sve je stajalo u dva velika kontejnera. Ogromna količina paketa sa jako puno materijala, najviše beta kaseta na kojima se verovatno nalazi video materijal, ali mi smo uglavnom došli po ploče i zajedno smo sa dva radnika to kopali i tražili. Odmah sam video da su ploče u fenomenalnom stanju, dok su omoti bili oštećeni.
U stvari je bila neviđena sreća da ta četiri dana koliko je sve to ležalo na đubrištu nije padala kiša, inače bi sve propalo -kazao je Paspalj i objasnio da bilo je „klasične ali domaće i strane pop i rok muzike“.
Tadašnji ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac bio je, ipak, kategoričan da resorno ministarstvo brine o arhivskoj građi privatizovanih medija, navodeći kao primer novinsku agenciju Tanjug. Što se tiče 1.500 ploča Studija B, koje su završile na deponiji, Tasovac je zainteresovane uputio na saoštenje Studija B .
-Naravno da brinemo o ahivskoj građki. To smo pokazali prilikom kompletnog obezbeđivanja ahivske građe Tanjuga, kao što je obezbeđena arhivska građa i u svim drugim institucijama kulture. Već je dato kompletno objašnjenje i muzičkih urednika Studija B, i bivših i sadašnjih, o procedurama na koji način se određuje šta je arhivska građa, na koji način se čuva… jer ako pogledamo taj spisak ja ću vam reći šta sam ja primetio … tu je Kićo Slabinac, Dalibor Brun. Ja kao pasionarani slušalac Studija B, nešto se ne sećam da sam ih tamo često čuo - rekao je tada minister Tasovac.
Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski koji je bio član prve radne grupe za izradu medijskih zakona usvojenih 2024. izjavio je povodom slučaja Studija B da je “ možda napravljen propust” te da se radna grupa koja je sastavila konačne tekstove zakona “ nije bavila tom tematikom”.
Tanjug je samo jedan od medija i to onaj zbog kog je donet poseban zakon. Sudbina ostalih zapečaćena je Zakonom o javnom informisanju i Zakonom o elektronskim medijima.
-Ako neko postaje vlasnik medija koji su nekada bili u državnim rukama to znači da on kupuje sve što u tom mediju postoji i da mora da bude svestan vrednosti onoga što kupuje. Zato to i nije zakonski tretirano, zato što je van pameti da će neko upropastiti, baciti nešto što ima svoju vrednost, jer svaka arhiva ima svoju vrednost izjavio Veljanovski .Može to sada da nas pouči da možda ipak zakonski treba predvideti šta s time da se radi, ali nažalost, za ovaj krug vlasničke transformacije, izgleda da je malo kasno“, dodaje Veljanovski.Za neki drugi krug možda bi, smatra Veljanovski, trebalo razmisliti o nekim izmenama i dopunama, da postojeći Zakon ne bi još nečiju arhivu oterao na smetlište.
Slučaj Studija B aktuelizovao je tpriču o efektima privatizacije medija.Dnevni list “Alo” ukazivao je tada da privatnici mnogo više brinu o profitu, nego o javnom interesu uz konstataciju da se još jednom pokazalo koliko je bila tragična odluka da se odustane od regionalnih javnih servisa. List je podsetio I na sudbinu Radio Niša čija se arhiva svojevremeno našla na buljacima:
8
-Radio Niš je, uz Radio Beograd najstariji elektronski medij, ne samo u Srbiji, već i u bivšoj Jugoslaviji, što ga ipak nije spaslo od gašenja. Da je opstao, Radio Niš bi pre ovih dana proslavio 70 rođendan. Nakon gašenja, arhiva Radija je prepuštena stihiji, a Nišlije pričaju da su se gramofonske proče prodavale na buvljaku po ceni od 10 dinara, dok su neke nađene po kontejnerima.Slična stvar se događala i u mnogim privatizovanim medijima - zaključio je ALO.
Konfuziju nastalu nakon privatizacije medija objašnjavali su kasnije i u Stdudiju B
-Koliko sam ja upućen, arhivu dobija kupac. Studio B je specifičan slučaj, mi smo arhivu do 2000. godine praktično izgubili. Nešto je uništeno, nešto su preuzele druge televizije, veliki broj autorskih emisija sa sobom su odneli autori. Na primer, Studio B nema u svojoj arhivi sve emisije Utiska nedelje. Našu arhivu praktično čine dnevni događaji, i to od 2000. godine. Takođe, koliko ja znam, kod nas prethodnih godina nisu dolazili iz arhiva i popisivali građu - rekao je za UNS direktor produkcije Studija B Miroslav Savić.
Sindikat novinara Srbije (SINOS) obratio se Arhivu Jugoslavije i dopbio sledeću informaciju :
Arhiv Jugoslavije čuva građu centralnih (saveznih) državnih organa i
jugoslovenskih organizacija za period od 1918. godine do 2006. godine. Što se tiče podataka o građi medijskih preduzeća, Arhiv Jugoslavije čuva sledeće fondove iz tog domena:
- Novinska agencija „TANJUG“,
- NIRO „Mladost“,
- NIRO „Кomunist“,
- Novinsko izdavačka ustanova „Crvena zvezda“,
- NIRO „4. juli“,
- Novinsko izdavačko preduzeće „Međunarodna politika“,
- Radio Jugoslavija,
- Agencija za istraživanje medija i odnose sa javnošću.
Rezultati istraživanja
9
Da novi vlasnici medija nisu razumeli uputstvo Ministarstva kulture i informisanja potvrdilo je i istrživanje SINOS. U okviru istraživanja uputili smo upitnike na 40 adresa (novih) vlasnika. Želeli smo da saznamo sledeće:
-da li je medij nakon privatizacije promeio naziv i adresu,
-da li je osnovao još neki,
-da li poseduje arhivski materijal iz perioda pre privatizacije medija i koji
-da li je arhivski materijal klasifikovan, tehnički zaštićen i pohranjen
-Da li je arhivski materijal digitalizovan i ako nije da li bi ga digitalizovali ukoliko bi im bilo omogućeno
-kakva vrsta pomoći im je potrebna i
-da li bi podržali incijativu da Ministarstvo kulture i informisanja raspiše konkurs za digitalizaciju arhivske građe medija
Popunjen upitnik dostavilo nam je 19 medija , delimične odgovore dobili smo ?dobili smo telefonom.
Radio „Bela crkva“ (mejl….) nije promenio naziv i adresu, osovao je internet portal infobc.rs. Poseduje govorne snimke radio produkcije, arhivski materijal nije evidentiran i klasifikovan jer nije urađena specifikacija arhivske. Materijal je tehnički zaštićen a deo je i digitalizovan. Ukoliko bi im bilo omogućeno digtalizovalibi sav materijal, za to su im je neophodno obezbiđavanje tehničkih sredstava. Podržavaju incijativu da Ministarstvo kulture i informisanja raspiše konkurs za digitalizaciju arhivske građe medija.
Radio Petrovac promenio je naziv u Novi radio Petrovac,(meejl….) adresa je ostala ista, nije osovao novi medij. Poseduje govorne snimke radio produkcije, arhivski materijal nije evidentiran i klasifikovan, nije utvrđeno o kojoj se količni radi. Reč je o audiio zapisiima radio produukcije. Materijal niie digitalizovan ni tehnički zaštićen. Mediji je zainteresovan za digitalizaciju arhivskog materijala ali nema tehničkih uslova. Podržava incijativu da Ministarstvo kulture i informisanja raspiše konkurs za digitalizaciju arhivske građe medija.
RT Caribrod doo (rtcaribrod@gmaiil.cm) delimično je promenio adresu (nalazi se u istoj zgradi). Osnovo je multimedijalnu interakivnu internet sttranicu RTC na bugarskom i srpskom jeziku i časopis „Vizija“ . Ne poseduje arhivsku građu, odlukom osnivača arhivski matterijal je redat narodnoj bioteci u Dimitrovgradu. Podržava incijativu da Ministarstvo kulture i informisanja raspiše konkurs za digitalizaciju arhivske građe medija.
10
Ivanjički Radio doo (ivanjickiradio@gmail.com) nije menjao naziv I adresu . Osnovao je internet portal „Ivanjica Info”. Ne poseduje arivski materija jer je, navode, ostao kod prethodnih zaposlenih I nije dostavljen nvoosnnovanoj redakciji.
Javno iformativno preduzeće „Novi put“. E-mail:noviput@gmail.com. Mediji je promenio je naziv u Koperikus radiotelevizija Jagodina. E-mail:noviput@gmail.com. Adresa nije promenjena. Medij poseduje arivsku građu u koju se ubrajaju: muzički snimci radio produkcije, govorni snimciradio produkcije, audiovizuelni snimci televizijske produkcij, primerci dnevnih ili periodičnih novina, arhiva fotografija, lp i singl ploče, priznanja, diplome, nagrade, zahvalnice.
Arhivski materijal je evidentiran i klasifikovan i oslikava izuzetno uspešnu i bogatu tradiciju d 75 godina postojanja. Većina materijala je digitalizovana, ono što nje biće digitalizovano sukcesivno, u skladu sa vremenom i obimom dnevnih obaveza.
Kad je reč o pomoći potrebna im je, eventualno, samo materijalna pomoć. Sve drugo su, navode, u sstanju da sami obezbede, kao i do sada. Mediji podržava incijativu da Ministarstvo kulture i informisanja raspiše konkurs za digitalizaciju arhivske građe medija.
Radio Televizija Kruševac d.o.o. ( televizija@rtk.rs) Nako privatizacije nije menjen naziv, adresa, nije osnovan novi medij. Medij poseduje arhiski material iz doba pre priivatizacije: muzičke snimke radio produkcije, govorne snimke radio prodkcije i audiovizuelne snimke televizijske prodkcije i singl i LP ploče različititih izvođđača i produkcija. Arhivski materijal je delimično evidentiran i klasifikovan. Zbog lošeg klasifikovanja i neprecizne, kao i sporadične evidencije, precizna količina nije trenutno poznata. Radi se o: audio-trakama, audio-kasetama, CD-diskovima, singl i LP-gramofonskim pločama, VHS-kasetama, SVHS-kasetama, Mini DV-kasetama, DVD-diskovima.
Sadržinu arhivskog materijala čine: Radio emisije, koncerti u sopstvenoj organizaciji, radio-reportaže, direktni prenosi sportskih i drugih događaja, muzičke numere…TV-emisije, TV-reportaže i dokumentarne emisije, snimci direktnih TV-prenosa... 11. Кoji je i zašto najvredniji arhivski materijal koji medij poseduje?
Posebno značajna je arihva Radio i TV emisija, reportaža, dokumentarnog programa i direktnih prenosa, zbog dokaza čime se sve mediji kroz vreme bavio, a u pojedinim slučajevima i kao svojevrsni istorijski izvorArhivski materijal je u većem delu zaštćen i pohrannjen ali nije digializovan.Mediji je zinteresovan za digitalizaciju arhivskog materijala, ali nema tehničkih uslova,materijalnih sredstava ni stručnog i kvalitetnog kadra za ovakve poslove. Da bi digitalizovali neophodno im je pre svega obezbeđivanje tehničkih sredstava
Mediji podržava incijativu da Ministarstvo kulture i informisanja raspiše konkurs za digitalizaciju arhivske građe medija.
11
Informativno – propagandni centar Kula d.o.o. E-mail: ipckula@gmail.com. Medij nije promenio naziv I adresu .Osnovo je televiziju. Arhivska građa iz perioda pre privatizacije je delimično sačuvana jer je, objašnjavaju, prethodni vlasnik nakon poništene privatizacije 2009. godine iz revolta odneo skoro svu arhivu.Sačuvani su muzički snimci radio produkcije I primerci dnevnih ili periodičnih novina.
Sadržina arhivskog materijala nije evidentirana I popisana. Reč je o novini „Кulska komuna“ koje izlaze jednom mesečno, a pre su izlazile jednom u dve nedelje. Postoje i tonski zapisi radio emisija koje su emitovane u prošlosti. Arhivski material nije tehnički zaštiićen ni digitalizovan. Medi je zinteresovan za digitalizaciju arhivskog materijala, ali nema materijalnih sredstava. Kao najneophodniju vrstu pomoći navode obezbeđivanje saradnje sa ustanovom u koju bi materijal bio poslat na digitalizaciju.
Mediji podržava incijativu da Ministarstvo kulture i informisanja raspiše konkurs za digitalizaciju arhivske građe medija.
Telvizija Leskovac E-mail libestojkovic@gmail.com. Medij nije promenio naziv i adresu Osnovo je 2008. godine nedeljni list „Panorama“ i ugasio ga 2011. Iste, 2011. Osnovao je „Radio L“ i ugasio ga 2018. Poseduje audiovizuelne snimke televizijske produkcije.
Arhivska građa iz perioda pre privatizacije je evidentirana i klasifikovana. Reč je o informativnom programu emitovanom od maja 1996. godine do danas. Kao najvredniji arhivski materijal su informativne emisije „Panorama“ koje se, navoe, emituju i u današnje vreme. I koja je centralna informativna emisija Televizije. Leskovac. Arhivski materijal je zaštićen ali nije digitalizvan.Mediji je zainteresovan za digitalizaciju ali nematehnička sredstva ni materijalna sfredstva.Zainteresovani su za digitalizaciju i neophodna su im re svega tehnička sredstva
Mediji podržava incijativu da Ministarstvo kulture i informisanja raspiše konkurs za digitalizaciju arhivske građe medija.
Radio Medvedja- E-mail: radiomedvedja@gmail.com. Nakon privatizacije medij nije promeni nazv i adresu. Osnovan je portal -- radiomedvedja.com. Mediji poseduje arhivski material I to su: govorni snimciradio produkcije i arhiva fotografija. Arhivski material nije evidentiran I klasifikovan. Audio snimci stari preko 15 godina. I to: reportaze, zivotne price, dogadjaj i obicaji sa ovih prostora,razne manifestacije. Kao najznačajnije izdvajaju narodne obicaje i mnogobrojna gostovanja. Arhivski materijal je nije zaštićen ni digitalizvan.
Mediji je zainteresovan za digitalizaciju arhivskog materijala ali nema tehničke uslove ni materijalna sredsva das am to uradi. Neophodnao im je obezbeđivanje saradnje sa ustanovom u koju bi materijal bio poslat na digitalizaciju I obezbeđivanje tehničkih sredstava.
12
Mediji podržava incijativu da Ministarstvo kulture i informisanja raspiše konkurs za digitalizaciju arhivske građe medija.
Informativno preduzeće „Polimlje“ doo polimlje@gmail.com. Ediji nije promenio naziv ali jeste adresu. Nova adresa je Valterova 142. Osnovao je portal www listpolimlje.info. Mediji oseduje arhivski materjal iz oerioda re privatizacijeos su: muzički snimci radio produkcije, govorni snimci radio produkcije, primerci dnevnih ili periodičnih novina i arhiva fotografija Arhivski materijal nije evidentiran i klasifikovan.
Medij poseduje: Komplete lista „Polimlje“ od 1952. godine od kada izlazi u posleratnom periodu, kao i komplete listova Sandžak i Raška koji su bili preteča „Polimlja“ a izlazili su u periodu od 1932. do 1941. godine kao i izvestan broj sačuvanih radijskih emisija Radio Polimlja od 1974. do ukidanja radija 2008. godine.
Listovi „Polimlje“, odnosno „Sandžak“ i „Raška“ su povezani u godišnje komplete – tvrdi povez i čuvaju se u specijalnim uslovima. Audio snimci emisija Radio Polimlja uglavnom su sačuvani u privatnim zbirkama novinara, a jedan deo je u depou većinskog vlasnika preduzeća. Reč je o magnetofonskim trakama, a jedan broj emisija je sačuban na CD.
Kao najvredniji arhivski materijal koji medij poseduje naznačeni su Kompleti listova “Polimlje”, “ Sandžak” i “Raška” su od neprocenjive vrednosti jer su gotovo jedina istorijska gradja ove opštine. Arhivski material je tehnički zaštićen ali nije digitalizovan. Medij je zinteresovan za digitalizaciju arhivskog materijala, ali nema tehničkih uslova ni materijalnih sredstava. Kao najneophodniju omoć navodi obezbeđivanje tehničkih sredstava, obuku zaposlenih i obezbedjivanje finasijskih sredstava. Mediji podržava incijativu da Ministarstvo kulture i informisanja raspiše konkurs za digitalizaciju arhivske građe medija.
Reč naroda E-mail: recnaroda@yahoo.com. Mediji nije nakon rivatizacije promeni naziv I adresu. Osnovan je medij pod nazivom “Portal Reč naroda” . Poseduju, kako navde, vrlo mali deo materijala i to u štampanoj formi, pošto nije adekvatno čuvan. Deo materijala je u digitalnom formatu, reč je o periodu od 2004. godine, kada je priprema za štampu počela da se radi u firmi. Reč je o primercima dnevnih ili pperiodničnih novena I arhivi fotografija. Arhivski material je delimično arhiviran I klasifikovan. Teško je proceniti, navode o kojoj količini je reč aali svakako daleko je manja nego što bi trebalo, s obzirom na činjenicu da novine „Reč naroda“ postoje 75 godina.
To su primerci novina koji su objedinjeni u godišnjima, stari foto filmovi i fotografije, kao i PDF formate novina i fotografija za period od 2004. Godine. Kao ajvredniji deo arhivske građe izdvojeni su – Гodišnjaci. Arhivski materijal nije tehnički zaštićen ni digitalizovan. medi je zinteresovan za digitalizaciju arhivskog materijala, ali nema tehničkih uslova
13
Medij je zinteresovan za digitalizaciju arhivskog materijala, ali nema materijalnih sredstava ni tehničkih uslova. Medij je zainteresovan za digitalizaciju, primarna vrsta pomoć je obezbeđivanje tehničkih sredstava. Mediji podržava incijativu da Ministarstvo kulture i informisanja raspiše konkurs za digitalizaciju arhivske građe medija.
Štampa, radio i film“ doo Bor (TV Bor ; Radio Bor; bilten „Oko istioka“) E-mail: rtvbor@rtvbor.rs. Medij nije nakon privatizacije promenio ime I adresu. Mediji poseduju arhivski material iz eriioda pre privatizacije To su: muzički snimci radio produkcije govorni snimci radio produkcije iaudiovizuelni snimci televizijske produkcije. Arhivski matterijal je evidentiran I klasifikovan.
Medij poseduje:TV Bor – negativa i tonskih traka – ukupno 2.174 limene kutije;Radio Bor - 257 tonskih traka, 1917 radnih kopija. Kad je reč o sadržini arhivskog materijala to su: fonoteka Radio Bora – audio snimci o bogatstvu folkolornog života na području istočne Srbije; TV Bor – filmski zapisi o životu i radu u Istočnoj Srbiji „Film na vide(l)o“.
Poseduju, navode, drugu najveću arhivu filmskih zapisa „Bakar film“ posle Jugoslovenske kinoteke i među najvećim arhivama video zapisa u državi. Fonoteka Radio Bora je takođe među najstarijim, najvećim i najreprezentativnijim u Srbiji.
Arhivski material je tehnički zaštićen ali nije digitalizovan. Medi je zinteresovan za digitalizaciju arhivskog materijala, ali nema tehničkih uslova ni materijalnih sredstava. Kao vrsta pomoći koja bi im bila najneophodnija izdvajaju obezbeđivanje saradnje sa ustanovom u koju bi materijal bio poslat na digitalizacijui obezbeđivanje tehničkih sredstava.
Napominju da imaju probleme prilikom kačenja materijala na YOUTOUBE , i da bi im bilo od velike koristi svaki vid pomoći oko digitalizacije pomenutog materijala.
Mediji podržava incijativu da Ministarstvo kulture i informisanja raspiše konkurs za digitalizaciju arhivske građe.
RTV Brus doo Brus, pre privatizacije naziv je bio JP RTV BrusE-mail: radioteleviyijabrus@gmail.com. Nova adresa je Ul. Bratislave Petrovć br 15. Medij ne poseduje arhivsku građu jer je nije zatekao.
Radio televizija Bujanovac E-mail: televizija_bujanovac@yahoo.com. Medij nije nakon privatizacije menjao naziv i adresu. Osnovao je internet portal.
Medij poseduje arhivski material iz perioda pre privatzacije. To su muzički snimci radio produkcije, govorni snimciradio produkcije i audiovizuelni snimci televizijske produkcije.Arhivska graša nije evidentirana i klasifikovana
14
Medij poseduje ogromnu količinu video i audio materijala -sve što je objavljeno u informativnom i ostalom programu Radio televizije Bujanovac . Kao najvredniji arhivski materijal naveden je društveno istorijski razvoj grada. Arhhivski material nije zaštićen I digitalizivan.
Medij je zinteresovan za digitalizaciju arhivskog materijala, ali nema tehničkih uslova imaterijalnih sredstava. Kao najneophodnija vrsta pomoćii navedeno je obezbeđivanje tehničkih sredstava, obuka zaposlenih i materijalna pomoć.
Mediji podržava incijativu da Ministarstvo kulture i informisanja raspiše konkurs za digitalizaciju arhivske građe.
Radio televizija Vranje d.o.o. E-mail: rtvranje@verat.net. Medij nakon privatizacije nije menjao naziv, adresu i nije osnnovao nnovi medij. Poseduje arhivski materijaliz vremena pre priatizacije: muzičke snimke radio produkcije , govorne snimke radio produkcije i audiovizuelne snimcke televizijske produkcije. Arhivski materijal nije evidentiran i klasifikovan.
Radijska arhiva datira od 1980, a televizijska od 1995. To su informativno -dokumentarni program, reportaže, zabavni i mizučki program, emisije iz studija (tematske). Kao najvredniji materijal izdvajaju reportaže o privrednom razvoju Pčinjskog okruga, NATO agresiji, zatim vredni muzički materijali, izvorna vranjska pesma i muzika... Arhivski matrjal nije zaštićen i digitalizovan. Medij je zinteresovan za digitalizaciju arhivskog materijala, ali nema tehničkih uslova i materijalnih sredstava.
Kao najneophodniju pomoć navode obezbeđivanje tehničkih sredstava obuku zaposlenih i materijalna sredstva. Medij podržava incijativu da Ministarstvo kulture i informisanja raspiše konkurs za digitalizaciju arhivske građe.
Radio televizija „Šumadija“ d.o.o. E-mail: rtvsumadij@gmail.com nije nakon privatizacije promenio naziv i adresu. Osnovao je internet portal. Medij ne poseduje arhivsku građu iz perioda pre privatizacije jer je, navedeno nije imao dok je bio u statusu javnog preduzeća. Postojeći arhivski materijal nijetehnčki zaštićen ni digitalizovani. Medij је zainteresovan za digitalizacijuarhivskog materijala, ali nema tehničkih uslova.
Medij podržava incijativu da Ministarstvo kulture i informisanja raspiše konkurs za digitalizaciju arhivske građe.
TelevizijaPožega . Naziv medija pre privatizacije bioje JP Televizija Požega. E-mail: tvpozega@gmail.com. Nova adresa je Vojvode Mišića bb. Mdiji poseduje arhivsku građu iz perioda pre rivaizacije – audio viuzuelne snimke televizijske proukcije. Arhivski materijal je evidentiran i klasifikovan
15
Medij poseduje 1.800 VHS i S-VHS video kaseta, u trajanju približno 5.500 sati. Sadržina arhivskog materijala obuhvata: Informativni program u formatu vesti i autorskih emisija, kao i sadržaji iz oblasti kulture, obrazovanja, istorije, sporta... Ovaj arhivski materijal obuhvata period od 1993. godine do danas. Posebno je vredan, navode, informativni program i hronologija mnogih dešavanja, jer predstavljaju dragoceno svedočanstvo o životu u požeškoj opštini u proteklih 27 godina.
Arhivski material je zaštićen ali nije digitalizovan. Medij je zinteresovan za digitalizaciju arhivskog materijala, ali nema tehničkih uslova i materijalnih sredstava. Od eventualne pomoći najneophodnije bi bilo obezbeđivanje tehničkih uslova.
Medij podržava incijativu da Ministarstvo kulture i informisanja raspiše konkurs za digitalizaciju arhivske građe.
Radiodifuzno preduzeće Studio B d.o.o. Prethodni naziv: Javno radiiodifuzno prduzeće Studio B E-mail: ivana.vucicevic@studiob.rs;gordana.boskovic@studiob.rs. Medij nije nakon privatizacije menjao adresu. Iz perioda pre privatizacije poseduje audiovizuelne snimke televizijske produkcije. Arhivski maaterijal je evidetiran I klasifikovan. Medij posedujevideo arhiva od 2007.god. (emisije i događaji). Sadržinu arhivskog materijala predstavljaju snimci celih emisija naše produkcije i događaji vezani za dešavanja u Beogradu;
Arhivskimaterijal je tehnički zaštićen ali nije digitalizovan. Medij je zinteresovan za digitalizaciju arhivskog materijala, ali nema tehničkih uslova i materijalnih sredstava. Od eventualne pomoći najneophodnije bi bilo obezbeđivanje tehničkih uslova i obuka zaposlenih. Medij podržava incijativu da Ministarstvo kulture i informisanja raspiše konkurs za digitalizaciju arhivske građe.
Novosadska TV E mail: office@novosadska.tv. Mediji nije menjao naziv iadresu, osnovaoo je BTB televiziju. Iz perioda pre privatizacije poseduje audio viuzuelne snimke televizijske proukcije Arhivski materiijal je evidentiran I klasifikovan. Poseduje emisije I vieo priloge od 2012. Vredno im je sve iz njihove produkcije. Arhivski maaterijal ije tehnički zaštićen I digitalizvan. Zainteresoan je za digitalizaciju ali nema materijalnih sredstava.
Od pomoći podebna im je obezbeđivanje saradnje sa ustanovom u koju bi material bio poslat na diigitalizaciju, obezbeđivanje tehničkih uslova i obuka zaposlenih.
Medij podržava incijativu da Ministarstvo kulture i informisanja raspiše konkurs za digitalizaciju arhivske građe.
16
Iz Niške televizije, Trstenik I Radio Vladičinog Hana telefonski sun as obavestili da nisu “nasledili” arhivsku građu, dok odgovori ostalih privatizovanih medija nisu stigli.
Istraživanjem nije obuhvaćena sudbina arhivske građe medija koji sun a osnovu Odluke Agencije za privatizaciju likvidirani. Prema zvanično ne ptvrđenim informacijama, budući da nema zakonskih sledbenika, arhivska građa ovih medija nije sačuvana.
Preporuke
Projekat inicira iznalaženja mogućnosti za digitalizaciju arhivske građe lokalnih medija čime bi se ovaj materijal trajno sačuvao i učinio dostupnim budućim generacijama. Digitalizacijom ovog materijala i mogućnošću ponovnog emitovanja, po savremenim standardima, lokalni mediji bi obogatili svoju programsku šemu i približili se novoj demografiji publike
.
_________________________________________________________
Za potrebe istraživanja korišćeni su:
Podaci Udruženja novinara Srbije
Medijski sadržaji
Medijska strategija
Zakon o arhivskoj građi
Informacija Arhiva Jugoslavije
Odgovori predstavnika privatizovannih medija
.
17
17
IZVOR: SINOS
