Prosto je neverovatno da makar Udruženje novinara Srbije nije osudilo odluku Jutjuba da brutalno cenzuriše i zabrani kanal slavnom svetskom režiseru Emiru Кusturici.

Nekako se čovek, koliko god da su mu poznate igre moći i raspodela karata na medijsko-političkoj sceni, uvek iznova šokira pred ovakvom (ne)profesionalnom mizerijom i kukavičlukom.

Čak sam takvim činom iznenađen i ja, koji sam svojevoljno napustio rukovodstvo UNS-a u koje sam izabran na izbornoj skupštini 30. maja 2021. godine kao verovatno jedini predstavnik „suprotnog tabora“ i kada je pobedu odneo predsednik udruženja Živojin Rakočević, sjajan novinar, pesnik, veliki borac i briljantan hroničan turobne kosovske stvarnosti.

Odlučio sam tada, da napustim rukovodeći organ UNS jer članovi Uprave udruženja nisu hteli da osude odluku tadašnjeg Tvitera da kazni i obeleži naloge Sputnjika Srbija, ali između ostalog i kada je sankcionisan nalog RTS kao javnog servisa naše države.

O odluci da napustim upravu UNS, obavestio sam samo Rakočevića, ne želeći da mu pravim bilo kakvu medijsku štetu i da ga sputavam u daljem radu. Poželeo sam im sreću i isključio se (iako su me naknadno obavestili da sa sam izbačen jer nisam platio članarinu – SIC!).

Na red došao - Кusturica

Ali, eto, ove nedelje, Jutjub je jednostavno ukinuo, ugasio i „spržio“ Jutjub kanal velikog srpskog i svetskog umetnika Emira Кusturice.

Ugasio je kanal, koji je istina u medijskom partnerstvu sa Sputnjikom, ali pre svega predstavlja seriju emisija o Кustinom životu, filmskom stvaralaštvu, idejama, kulturi, pogledu na svet kao i na geopolitičke lomove koji opredeljuju budućnost civilizacije.

Zabranjen je Кusturica, i to baš sada, dok u serijama objavljuje raskošne, poetične, pitoreskne i beskrajno duhovite kadrove sa snimanja svog novog igranog filma Čuružanka.

I došli smo u takvo društveno, kulturološko i sociološko stanje, toliko smo utrnuli da niko osim Sputnjika i naših sagovornika (Milorada Vučelića, Ljilje Smajlović, Matije Bećkovića, Vladana Vukosavljevića, Slobodana Reljića...), kao i pojedinih regionalnih medijskih servisa (RT Balkan, RTRS, NSPM...) ne podigne glas protiv takvog gebelsovskog ludila koje zaista predstavlja novo paljenje knjiga, kao 1933. godine na Trgu Opera u Berlinu.

Ćutanje gore i od cenzure

Ali, gore od samog paljenja Jutjub kanala je ćutanje silnih boraca za ljudska i medijska prava, ćutanje nevladinih organizacija, ćutanje kolega novinara i urednika na svim stranama medijsko-političkog spektra...

To nenormalno skrivanje velikih i glasnih „istinoljubaca“ i ta tišina prosto nameću pitanje – da li smo zaista toliko pali.

Sputnjiku kao ruskom državnom mediju već godinama gase platforme na gotovo svim društvenim mrežama, zapadni cenzori nas neprekidno sapliću, zabranjuju i sputavaju i mi smo navikli na tu nepravednu i nemilosrdu borbu i ne očekujemo ničiju zaštitu.

Srećom, radimo u zemlji koja jedina nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji pa možemo da funkcionišemo. Borićemo se i dalje sami.

Ali, zaista je neverovatno da blokiranje, zabrana i totalna cenzura čoveka koji je ovoj zemlji doneo dve Zlatne palme i Zlatnog lava (na istom tom Zapadu), nije čak ni vest za srpske medije.

I da se Udruženje novinara Srbije, (ostala medijska udruženja i asocijacije da i ne pominjem), na čelu sa Rakočevićem koji kao da je ućutkan, nije udostojilo da objavi bar neko malo, skromno, birokratsko i šturo saopštenje.

Izgleda da je svima bilo lakše da budu na „službenom putu“, i da se sakriju kao u „podzemlje“ pristajući tako da sloboda reči i misli živi u „domu za vešanje“.

(Sputnjik)