Ne razumem, ali zaista ne razumem, zbog čega je Manojlo Vukotić u prošlom broju Nedeljnika izneo one i onakve ocene o Kompaniji Novosti, kada je znao da se na tako nešto ne može ćutati. U redovima koji slede ne branim sebe (nemam od čega da se branim, naprotiv), ne napadam Vukotića, samo iznosim istinu, da čitaoci Nedeljnika ne ostanu u zabludi.

Dakle, kada je oktobra 2000. godine došao u Novosti, pod revolucionarnim okolnostima koje je opisao samo delimično i frizirano, Vukotić je našao moćnu, zdravu, bogatu firmu na čijem je računu bilo 750.000 maraka i šest miliona dinara. Prosečan tiraž Večernjih novosti bio je 260.000 primeraka. Petkom preko 300.000.

Iza sebe je ostavio 11 miliona evra duga (samo honorarnim saradnicima 26 miliona dinara), desetine hiljada knjiga lagerovanih po raznim skladištima Srbije i RS... Rasprodao je nekretnine; odmaralište u Sokobanji, poslovne prostore u Novom Sadu, Mostaru, Beogradu. Skladište na Vidikovcu bilo je jedno od najsavremenijih, na 300 kvadratnih metara površine. Prodao je uspešnu firmu u Crnoj Gori, pod gotovo neshvatljivim okolnostima koje nikada javno nisu razjašnjene, a meni su poznate, u detalj. Nasledio je vozni park sa pedesetak jedinica; kamione, kombije, pikapove, luksuzne automobile... ostavio sudske procese čije presude zaposleni u Novostima i danas plaćaju u milionskim iznosima.

Neposredno pre nego što je pobegao iz Novosti, u aprilu 2013. godine, Vukotić je od marketinških agencija uzeo avans u visini 70 miliona dinara, čime je svog naslednika, moju malenkost, doveo u poziciju da skoro godinu dana nemam prihoda od marketinga.

Kada sam od Vukotića preuzeo Novosti, sa navedenim opterećenjima, sva izdanja Kompanije, osim dnevnog lista Večernje novosti i Trećeg oka, poslovala su negativno. Moj prvi potez bio je da posudim 25 miliona dinara, za hitno plaćanje roto-papira, struje, vode... Vukotić je u Novostima ostavio pustoš, poslovno groblje. Tri i po godine, skupa s najbližim saradnicima i zaposlenima u Novostima, bez dinara pomoći sa strane, pokušavam da bar delimično počistim i očistim ono što je Vukotić ostavio iza sebe. Čak i u ovim, za poslovanje jezivim okolnostima, uspeli smo da vratimo 500.000 evra kredita koje je Vukotić podigao od Hipo banke.

"Dugovi su znatno uvećani", kaže Vukotić ocenjujući rad sadašnjeg menadžmenta Novosti. Tačno, uvećani su za kamatu oni dugovi, milionski u evrima, koje je on napravio i ostavio, na primer, prema državi Srbiji, kojoj 2009. godine nije uplatio ni dinara na ime poreza i doprinosa. Uz taj ogroman dug, danas kad neko iz Novosti ide u penziju, ja moram da podižem kredit kako bi se zaposlenom popunila "rupa" u stažu.

Ili dug prema Štampariji Borba. Tamo je Vukotić, pazite sada, bio predsednik Upravnog odbora, istovremeno kada i generalni direktor Kompanije Novosti a njegov izvršni direktor u Novostima bio je generalni direktor Štamparije Borba. I danas je, i traži da ja vratim dug koji su napravili on i Vukotić. Znam, teško je u sve ovo poverovati ali... istina je. Ovaj podatak je samo delić neverovatnog poslovnog odnosa između Novosti i Štamparije Borba, odnosa koji je milionski, u evrima, zadužio Novosti.

Nije teško zaključiti zbog čega Vukotić laže o tiražima. Kada je otišao iz Novosti, taj list nije bio najtiražniji a danas Novosti nisu, kao što Vukotić tvrdi, na četvrtom mestu tiražne lestvice. To je bar lako proveriti. Večernje novosti su u dnevnoj prodaji na drugom mestu, iza tabloida Informer, inače duplo jeftinijeg od Novosti.

Ovo je samo delić istine o tome kako je Manojlo Vukotić vodio Kompaniju Novosti. Raspolažem sa bezbroj podataka i svedočenjima o načinu poslovanja kakvo nije zabeleženo na ovim prostorima, sa detaljima, pikanterijama, opisima bahanalija iz njegovog vremena, ali to ću sačuvati za slučaj njegovog ponovnog oglašavanja, reagovanja. Uredništvu Nedeljnika predlažem da u tom slučaju planira dodatak.