Povratak kući ili susret s maćehom - novinari o sudbini NIN-a
O ovoj temi UNS je pokušao da razgovara sa uglednim novinarima koji poznaju istoriju NIN-a ili su u njemu radili u prelomnim periodima, kao i sa bivšim urednicima i novim vlasnikom. Većina njih nije želela da razgovara javno, dok su se drugi nezvanično prisećali vremena kada su radili u NIN-u.
Ćulibrk: Ovakav razvoj događaja očekivan još kada je vlasnički udeo prebačen na Jelenu Drakulić
Bivši urednik NIN-a i jedan od urednika u nedeljniku Radar Milan Ćulibrk za sajt UNS-a rekao da je ovakav razvoj događaja potpuno očekivan još od trenutka kada je kompanija Ringier Srbija d.o.o. prenela celokupan vlasnički udeo na Jelenu Drakulić Petrović.
„Naslućivali smo da je prenošenje sa Ringiera na Jelenu Draković bilo samo međukorak, kako Ringier ne bi preuzeo reputacioni rizik da jedno do tada profesionalno i nezavisno glasilo preda u ruke vlasti. Zato je urađen taj međukorak, da bi to formalno uradio neko treći i da bi se oni iz cele priče izvukli ‘čistih ruku’“, objasnio je Ćulibrk.
Grupa novinara i urednika koja je tada napustila NIN je, kako je naveo Ćulibrk, već tada naslućivala da će novi vlasnik biti Boban Rajić. Znali su, dodao je Ćulibrk, da će, kada se to desi, svakako otići, pa su, kako je naveo, odabrali da odu ranije.
Ćulibrk je istakao da veruje da se Boban Rajić opredelio na ovaj korak jer medije kupuje u ime nekog trećeg, ali da, nažalost, nema dovoljno dokaza koji bi to i potvrdili.
“Jedino mi je žao što nismo uspeli da sačuvamo najstariji dnevni list i najstariji nedeljnik na Balkanu”, naveo je on.
Vukotić: Oprostimo se od NIN-a i njegove moćne novinarske radionice
Doajen novinarstva Manojlo Manjo Vukotić, komentarišući najnoviju prodaju NIN-a, za UNS kaže da se “NIN ne vraća u svoju kuću”.
“Bio je deo velikog medijskog giganta, ali te kuće više nema. Vraćaju ga sitnim preprodajama, kao što su ga i otuđili. Najavljuju uspeh, a tamo je mermerni stub, dnevnik ‘Politika’, ispucao do samih temelja i samo što se ne sruši. Oprostimo se od NIN-a, njegovog nekadašnjeg ugeleda i njegove moćne novinarske radionice”, rekao je Vukotić.
Ćirković: Iako Politika nije ono što je bila, i dalje je najbolja škola novinarstva
Nekadašnja novinarka u NIN-a Ruža Ćirković, s druge strane, smatra da je bolje za NIN da bude u vlasništvu „Politike“.
„Politika’ nije ono što je nekada bila, ali jasno je da je to najbolja škola novinarstva koju poznajem, a radila sam u svim mogućim medijima. Kakva god da je ‘Politika’, NIN-u je bolje u ‘Politici’ nego tamo gde je dosad bio“, navela je ona.
Ćirković je istakla da se nada da će NIN biti ono što je nekada bio - NIN novinara slobodnih autora.
O privatizaciji NIN-a
Jedan od novinara koji je u NIN-u radio u trenutku prelaska u vlasništvo Ringiera prisetio se tog perioda i kako kaže, “giljotine na koju je NIN išao”.
“To nije bila privatizacija, to je bila giljotina”, kaže on za UNS.
Kako je rekao, pre toga je, devedesetih godina, NIN pod dramatičnim uslovima otišao iz “Politike”.
“Nakon mirnog perioda, NIN je početkom dvehiljaditih praktično oteran na privatizaciju kao na giljotinu. Redakcija je tada imala stalne kontakte sa vlašću i u početku je bilo političke volje da se privatizacija, koja je bila propisana zakonom, završi u korist zapsolenih”, rekao je za UNS novinar koji je želeo da ostane anoniman.
Kako je istakao, postojala je i idejada zaposleni preuzmu vlasništvo, ali nisu imali finansijskih sredstava, pa su pronašli domaćeg investitora koji bi sa njima činio konzorcijum.
“Ipak, na kraju je na tenderu NIN prodat Ringieru. Zašto je to tada tako urađeno, samo možemo nagađati. Bio je to haotičan proces, pun zakulisnih političkih radnji”, rekao je on i dodao da su nakon ove privatizacije brojni odlični novinari kao nepodobni otišli iz NIN-a, oterani ili spušteni na najniže lestvice da “budu pomoćnici novinara”.
Istorijat vlasničke strukture
NIN je osnovan 1935. godine kao „Nedeljne informativne novine“, ali je njegovo izlaženje prekinuto tokom Drugog svetskog rata. Obnovljen je 1951. godine u Beogradu i ubrzo postao jedan od najznačajnijih političkih i kulturnih časopisa u tadašnjoj Jugoslaviji.
Tokom socijalističkog perioda bio je deo državnog izdavačkog sistema i poslovao u okviru Politike, koja je tada predstavljala centralnu medijsku kuću, gde je stekao status važnog političkog nedeljnika.
Za vreme devedesetih ovaj nedeljnik je prolazio kroz turbulentnu fazu, karakterističnu za celokupnu medijsku scenu Srbije. Ovu fazu odlikovali su politički pritisci, ekonomska kriza i pad tiraža. Uprkos tome, uspeo je da zadrži status jednog od najuticajnijih političkih časopisa u zemlji.
U NIN-u 1992. godine izbija štrajk, posle koga se on izdvaja iz izdavačke kuće Politika i počinje da radi samostalno.
U martu 2009, NIN je privatizovan i prodat kompaniji Ringier za 810 hiljada evra, piše na sajtu Media Ownership Monitor.
Već naredne godine Ringier ulazi u partnerstvo sa nemačkim medijskim koncernom Aksel Springer, pa NIN postaje deo kompanije Ringier Axel Springer Srbija. U tom periodu poslovao je u okviru velike regionalne medijske grupacije koja je upravljala brojnim štampanim i digitalnim medijima u istočnoj Evropi.
Nakon razdvajanja Ringiera i Axel Springera početkom 2020-ih, švajcarski Ringier preuzima punu kontrolu nad poslovanjem u Srbiji. Ubrzo potom vlasništvo nad kompanijom „NIN d.o.o.“ prelazi na Jelenu Drakulić Petrović, dugogodišnju direktorku Ringier Srbija. Taj period obeležile su i značajne promene u redakciji, uključujući odlazak dela novinara početkom 2024. godine.
Najnoviji zaokret usledio je pre nekoliko dana, kada je objavljeno da kompanija „Politika novine i magazini“ (PNM) preuzima NIN i prava na njegov brend. Time se nedeljnik, posle više od tri decenije od izdvajanja, ponovo vratio okrilje Politike.
U javnosti je, od strane sada već bivše vlasnice, ali i novog vlasnika, taj potez predstavljen kao simboličan povratak „matičnoj kući“ i ponovno povezivanje dva istorijski najznačajnija štampana medija u Srbiji.
Autor: K. Kovač Nastasić, A. Ničić Izvor: UNS