Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha
Aktuelno
12.04.2024.
Udruženje novinara Srbije (UNS) poslalo je pismo predsednicama Evropske (EFJ) i Međunarodne federacije novinara (IFJ), Izvršnom odboru ovih organizacija, kao i organizacijama članicama EFJ-a, u kome je navelo da, zbog isključivanja iz pripreme i organizovanja Godišnje skupštine u Prištini, UNS i UNS na Kosovu ne prihvataju učešće na ovom skupu
11.04.2024.
„Medijska zajednica disaće za vratom onima koji su doneli oslobađajuću presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije. Sa ovog mesta ponavljamo sudijama ‘Pokajte se, napišite nešto, uradite ono što morate u ovom trenutku, jer svi znamo da su se u ovom slučaju pravo i pravda razišli“, rekao je predsednik UNS-a Živojin Rakočević danas posle polaganja venaca na mestu gde je pre 25 godina ubijen Slavko Ćuruvija.
11.04.2024.
Кoalicija protiv SLAPP-a u Evropi (CASE) , čiji je član i Evropska federacija novinara (EFJ), izdala je saopštenje u kojem pozdravlja usvajanje Preporuke o suzbijanju upotrebe SLAPP-a od strane Saveta Evrope (SE) 5. aprila. 2024. Iako još ima prostora za poboljšanje, Preporuka je važan korak u zaštiti slobode štampe, garantujući novinarima bezbednije okruženje, oslobođeno straha i zastrašivanja.
08.04.2024.
  Na današnji dan navršava se 30 godina od smrti novinarke „Duge“ Radislave Dade Vujasinović, koja ni danas nije rasvetljena. Istovremeno, protekom 30 godina od događaja, po Krivičnom zakoniku, nastupila je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo ubistva, rekao je za UNS advokat Marko Pušica. Radislava Dada Vujasinović pronađena je mrtva 9. aprila 1994. godine u svom stanu u Trećem bulevaru broj 118 u Novom Beogradu, a u zapisniku koji je sačinjen posle obavljene obdukcije navedeno je da je umrla dan ranije, u 1.30 sati. U Višem javnom tužilaštvu za UNS kažu da je predmet i dalje u fazi predistražnog postupka. „Veštačenje Forenzičkog instituta u Hagu iz 2016. godine nije dalo odgovor iz kog razloga je došlo do smrti Radoslave Dade Vujasinović, već je ostavilo tri mogućnosti: da se radi o samoubistvu, ubistvu ili zadesnom slučaju. Predistražni postupak se i dalje vodi u pravcu otkrivanja drugih činjenica i dokaza kojima bi se utvrdilo postojanje eventualnog krivičnog dela, odnosno otkrivanje izvršilaca“, rekli su UNS-u u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Kako advokat Marko Pušica kaže za UNS, „s obzirom da se slučaj sumnjive smrti Radoslave Dade Vujasinović iz 1994. godine još uvek rešava u predistražnoj fazi, zbog postojanja osnova sumnje da se radi o krivičnom delu ubistva, možemo zaključiti da se nije odmaklo od početka postupanja, a to je stvarni poraz srpskog pravosuđa“.„Posle 30 godina je ostalo veliko ništa“, kaže Pušica. On podseća da predistražni postupak, kao i krivični postupak inače, u ovom slučaju može trajati sve dok se može preduzimati krivično gonjenje za krivično delo, odnosno do trenutka nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo ubistva. „Ovde dolazimo do poražavajućeg saznanja, da je u ovom predmetu protekom 30 godina od događaja, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. To znači da se ni u predistražnom postupku, niti u bilo kojoj drugoj fazi krivičnog postupka, više ne može utvrditi istina u ovoj stvari i slučaj sumnjive smrti ove novinarke se faktički završava u fazi u kojoj je započet i bez sudskog epiloga“, kaže Pušica. Pušica smatra da je „neefikasan pravosudni sistem kreirao uslove za nastupanje apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, jer je usled proteka vremena, a posebno zbog očigledne opstrukcije, bilo sve teže pribaviti dokaze“. „Zato će i srpska javnost  ostati uskraćena za istinu o sumnjivoj smrti novinarke Radoslave Dade Vujasinović“, zaključuje on.  Podsetimo, prvobitna zvanična verzija događaja bila je da je novinarka izvršila samoubistvo, ali je kasnije ta verzija dovedena u pitanje zbog čega je ovaj slučaj do danas ostao nerazjašnjen. Forenzički institut u Hagu kojem je Ministarstvo pravde septembra 2015. godine prosledilo dokazni materijal, nije utvrdio uzrok i način smrti novinarke. Zaključak izveštaja dostavljenog VJT-u jula 2016. godine je da „povrede koje je kritičnom prilikom zadobila pokojna Radislava Dada Vujasinović mogu biti rezultat ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja”. Zvanična verzija događaja nakon što je novinarka „Duge“ pronađena mrtva bila je da je izvršila samoubistvo, pucnjem u grudi iz lovačke puške, ali je istraga do sada obnavljana nekoliko puta. Porodica Dade Vujasinović, koja nije poverovala da je reč o samoubistvu, angažovala je privatnog balističara Zorana Jovanovića koji je utvrdio da je na fotelji osim Dadine, bila još jedna krvna grupa, što ukazuje da je u stanu bila još jedna osoba. Njegov nalaz dostavljen je Tužilaštvu u decembru 1994. godine, ali je odbijen. Balističar Vladimir Kostić 2008. godine obavio je veštačenje. On je predao sudu svoj nalaz u kome se navodi i da su u telu Dade Vujasinović pronađena dva filcana čepa, što bi značilo da je sebe usmrtila sa dve patrone iz lovačke puške, odnosno, da je u sebe morala da puca dva puta, što nije moguće. Okružni javni tužilac u Beogradu je posle toga, u januaru 2009. godine, prekvalifikovao slučaj u ubistvo umesto samoubistva i pokrenuo pretkrivični postupak. Holandski forenzički institut u Hagu je utvrdio, međutim, da je u telu Dade Vujasinović pronađen jedan filcani čep, a ne dva, kako je tvrdio balističar Vladimir Kostić.  Veštačenje Vladimira Kostića, inače, rađeno je 2008. godine, u vreme kada nije bio pronađen dokazni materijal iz istrage smrti novinarke i kada se verovalo da je uništen u NATO bombardovanju. Kostić je praktično veštačio veštačenja, odnosno stručne nalaze drugih veštaka, a ne sam dokazni materijal.  Tek posle insistiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara, dokazni materijal je pronađen i utvrđeno je da se on nalazio u ormanu policajca koji je u međuvremenu preminuo. Dada Vujasinović rođena je 10. februara 1964. godine u Čapljini, u Bosni i Hercegovini. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na katedri za Jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik 1987. godine. Novinarsku karijeru je započela u „Privrednom pregledu“, a nakon toga je pisala autorske tekstove za list „Duga“, gde je 1993. godine postala član uređivačkog kolegijuma. U profesionalnoj karijeri Dade Vujasinović ostali su istraživački tekstovi i reportaže o ratnim događajima u Jugoslaviji i političkim događajima u Srbiji. Za reportaže sa ratišta dobila je nagradu Udruženja novinara Srbije (UNS) „Svetozar Marković“. Bila je član UNS-a. U jednom intervjuu, neposredno pred smrt, izjavila je: „Ako mi nekad padne saksija na glavu, nemojte da pomislite da je to bio nesrećan slučaj“. Autor: K.K.N. Izvor: UNS  Radislava Dada Vujasinović (foto: B92, Jutjub, snimak ekrana)
04.04.2024.
  Jednosatni štajk upozorenja, u organizaciji Samostalnog sindikata Radio-televizije Vojvodine, Strukovnog sindikata RTV i sindikat Nezavisnost Javne medijske ustanove RTV, organizovan je danas. Tom prilikom zatraženo je potpisivanje Aneksa Kolektivnog ugovora o povećanju cene rada jer je, kako je navedeno, Radio-televizija Vojvodine jedino preduzeće u javnom sektoru u kome osnovica za plate nije povećana u poslednje tri godine. Drugi zahtev, usvojen na nedavnom Zboru zaposlenih jeste donošenje novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u RTV-u. Predsednica Samostalnog sindikata Radio televizije Vojvodine Milena Jovanić, kazala je da je neposredno pred današnji štrajk sindikatima stigao predlog sistematizacije, o kojem će se izjasniti naknadno. "U razgovorima sa generalnim direktorom, gospodinom Karadžićem, čuli smo da je posetio ministra finansija i da je imao tri zahteva. Sva tri zahteva se ne tiču radnika Radio-televizije Vojvodine", ocenila je ona. Upozorila je da "tehnika ne čini proizvodnju RTV-a" i da je, pored novih reportažnih kola i tehničkog opremanja zgrade, zaposlenima pre svega potrebno "pravo na dostojanstven rad i plate". Predsednik sindikata Nezavisnost u JMU RTV Darko Šper rekao je da duboko veruju da će sledeće nedelje sesti za pregovarački sto, uz posredovanje Agencije za mirno rešavanje sporova, i u vrlo brzom roku dobiti novu, pravednu sistematizaciju sa koeficijentima zanimanja koji dolikuju jednoj medijskoj kući "i da će napokon neko u ovoj zemlji da se seti da pomogne zaposlenima u RTV-u da imaju dostojanstvene plate". Na današnjem okupljanju najavljeno je i da će se, ukliko bude potrebno, zaposleni u RTV-u ponovo okupiti na istom mestu za dve do tri nedelje. Autor: Beta Izvor: 021.rs  Foto: Snimak ekrana RTV  
03.04.2024.
Prošlo je više od dve nedelje, a na sajtovima Radio-televizije Kosova (RTK) na srpskom i albanskom jeziku i dalje stoji informacija objavljena 17. marta, na 20. godišnjicu Martovskog pogroma 2004. godine, sa netačnom interpretacijom ovog događaja.Podsetimo, Javni servis RTK ponovio je 17. marta ove godine svoju lažnu vest objavljenu pre 20 godina, da su se trojica albanskih dečaka utopila u reci Ibar „dok su bežali od grupe srpskih mladića“.
26.03.2024.
Kako je Evropska unija danas zvanično usvojila konačni tekst Evropskog zakona o slobodi medija (EMFA), Evropska federacija novinara (EFJ) još jednom poziva države članice da budu efikasne i ambiciozne u primeni ovog ključnog zakona.
26.03.2024.
Visoki sud u Londonu presudio je da osnivač „Vikiliksa” Džulijan Asanž može da uloži žalbu na ekstradiciju u Sjedinjene Američke Države, prenosi Sputnjik.
21.03.2024.
Evropska federacija novinara (EFJ) upozorila je danas da je eskalacija pretnji i nasilja koje su doživeli novinari u Novom Sadu, dostigli „neviđeni nivo u proteklih četrnaest dana“. U zajedničkom saopštenju, koje pored EFJ potpisuju i Međunarodna federacija novinara (IFJ), European Centre For Media Freedom (ECPMF), OBC Transeuropa (OBCT), International Press Institute (IPI), Free Press Unlimited (FPU) i SafeJournalists Network, pozivaju se vlasti u Srbiji da „odmah i temeljno istraže uporne napade“ na novinare i osiguraju da počinioci budu odgovarajuće procesuirani. „Samo u roku od deset dana, ne manje od sedam novinara suočilo se sa pretnjama i napadima samo u gradu Novom Sadu. Bilo da su u pitanju fizički napadi, verbalno zlostavljanje, online uznemiravanje ili pretnje smrću, sposobnost srpskih novinara da obavljaju svoj posao ozbiljno je ugrožena, a njihova bezbednost je u riziku“, stoji u saopštenju. Navodi se i da su 8. marta, kada su verbalno napadnuti novinari Tanjuga, Televizije Kurir i Radija 021 verbalno zlostavljani prilikom izveštavanja ispred Centra za socijalni rad, gde prisutni policajci nisu reagovali. Dodaje se da je i dopisnica N1 Ksenija Pavkov primila brojne onlajn uvrede i pretnje fizičkim nasiljem zbog svog izveštavanja o demonstracijama. Ubrzo su lideri Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Ana Lalić Hegediš i Dinko Gruhonjić, primili hiljade onlajn pretnji smrću putem društvenih mreža i imejlova. „Ana Lalić Hegediš bila je meta zastrašujućih pretnji smrću, uključujući i one seksualne prirode i uvrede, takođe usmerene prema NDNV-u koji predvodi, zbog komentara koje je iznela o nacionalizmu na festivalu ‘Rebedu’ u Dubrovniku gde je bila pozvana kao panelistkinja“, ocenili su iz EFJ. Dodali su i da je Gruhonjić meta javne kampanje linčovanja, uključujući pretnje fizičkim nasiljem od objavljivanja video montaže sa izvodima iz njegovog nastupa na festivalu Rebede u Dubrovniku prošle godine. „Pridružujemo se Mreži bezbednih novinara u pozivu zvaničnicima da se uzdrže od ciljanja medija u Srbiji. Njihova neprijateljska retorika legitimizuje i normalizuje verbalno i fizičko nasilje nad novinarima i medijskim radnicima“, naveli su oni. Takođe, vlasti u Srbiji pozivaju se da „garantuju sigurno okruženje za novinare“ i omoguće im da rade bez straha za svoje živote, i da stave tačku na neprihvatljivu kulturu nekažnjavanja. Autor: Beta Izvor: Danas
20.03.2024.
UNS se danas obratio IFJ-u, organizaciji Article 19, Evropskom centru za slobodu štampe i medija (ECPMF), organizacijama Free Press Unlimited i OBC Transeuropa, Reporterima bez granica, International Press Institute (IPI) i mreži SafeJournalists, a juče predsednici EFJ-a Maji Sever.