Kao građanina i korisnika javnih budžetskih sredstava, a i kao novinara i sociologa, pažnju mi je privukao naslov ,,Vodi li put do kolektivnog ugovora novinara kroz kolaboraciju sa kompromitovanim vlasnicima medija?“. Autor teksta je Branko M. Žujović koji je još od ranije poznat i nagrađivan zbog upornog pisanja o korupciji prilikom dodele novca za sufinansiranje medijskih projekata.

Pisanje na ovu temu je uvek dobra ideja, jer ima sve elemente trilera, zaplet je zagarantovan, može da ima mnogo nastavaka, a i kraj može da se odlaže. Tema je uzbudljiva, a tekstovi, što bi se reklo, hvaljeni i od publike i od žirija. Međutim, problem je samo u tome što ovo nije fikcija, nego refleksija stvarne situacije i svaka sličnost sa događajima i likovima iz tekstova je namerna. Žujović je ranije dokumentovao koruptivne radnje Vladana Stefanovića, vlasnika nekoliko medija i osobe koja je, prema podacima tih istraživačkih tekstova, kontrolisala medijske komisije u AP Vojvodini. Stefanović se tada nije branio od pomenutih optužbi, pa je u javnosti ostao utisak da tu nečega zaista ima. Žujović je zato sada pitao sindikat SINOS zašto je takvu osobu smatrao za legitimnog sagovornika na temu radnih prava medijskih radnika. Konkretno pitanje ostalo je bez odgovora, a svi mi uskraćeni za rasplet priče.

Zapravo, Izvršni odbor SINOS-a je odgovorio Žujoviću da se zalaže za socijalni dijalog i da želi da motiviše sve poslodavce da sednu za sto kako bi se pregovaralo o boljim uslovima rada, te da se omogući zaposlenima da budu obuhvaćeni pravima i obavezama iz granskog kolektivnog ugovora. Šta bi se tome moglo zameriti? Tamo novinari rade i žive od te plate i svakako im treba pomoći. Međutim, kako je ranije sprovedena loša privatizacija medija, kojoj se upravo SINOS protivio, velike su šanse da se za tim stolom nađe pregovarač sa kojim ne biste želeli da budete ni u istoj prostoriji. Da li se upravo to se desilo na TV Subotica? Sa jedne strane SINOS, a sa druge Vladan Stefanović, vlasnik pomenute medijske kuće i još bar sedam drugih, u čije se poštenje, uzimajući u obzir informacije iz Žujevićevih tekstova može osnovano sumnjati. Ovaj sindikat se, kako sami kažu, zalagao za korektnije komisije za dodelu sredstava, a sada pregovara i slika se sa osobom koja je prema mnogobrojnim navodima možda oličenje korumpiranih komisija. Kažu i da su se protivili upravo privatizaciji medija i da Vladan Stefanović ,,nije njihov izbor već realnost proistekla na osnovu delovanja medijskih udruženja kojima pripada i Žujović“. Što bi se reklo, obrnuli su igricu. Dalje, SINOS u odgovorima kaže da se zalaže za formiranje lokalnih i regionalnih javnih servisa, jer je to najbolji model za ostvarivanje javnog interesa na lokalu, a u tekstu se može naslutiti i sa kim će ostvariti tu saradnju. Opet umesto odgovora imamo novo pitanje - zašto planiraju pregovore sa vlasničkim strukturama koje su uglavnom korumpirane, u AP Vojvodini u kojoj je medijska situacija potpuno devastirana, a društvo u stanju socijalne anomije, sa nikad nižim stepenom poverenja u medije? I tako, umesto pred lice pravde, neki novi sumnjivi pregovarači će legalno i legitimno za pregovarački sto, a sve u ime prava (uglavnom prekarnih) radnika i poštenog javnog informisanja.

Postavlja se pitanje iz koliko se uglova može gledati na istu stvar? Na primer, da li je u pitanju vladavina prava ili su posredi Vladanova prava? Legitimno ili legalno? Pregovarati ili ne, u ovom slučaju nije pitanje pameti, nego želuca. Pretpostvljam da će i nastavci ove priče biti uzbudljivi, jer ima tu u najavi još kontraverznih pregovarača, ali na takav sadržaj ipak treba upozoriti one čitaoce sa slabijim novinarskim srcem.

Autor: Predrag Rava

Predrag Rava (foto: Pres centar UNS-a)

Izvor:UNS