Sindikat novinara Srbije

Rusko Ministarstvo pravde proglasilo je „stranim agentima" još dvoje poznatih novinara, Ilju Barabanova, dopisnika Ruskog servisa Bi-Bi-Si-ja, i dopisnicu na polju nauke Asju Kazanjcevu

  U američkom Senatu je predstavljen zakon o skraćivanju radnog vremena na 32 sata nedeljno, odnosno na četiri radna dana, prenosi portal Mašina. Tim povodom je prošlog četvrtka pred Odborom za zdravstvo, obrazovanje, rad i penzije održano saslušanje koje je inicirao Berni Sanders, senator koji predsedava tim telom i koji je trenutno glavni promoter skraćivanja radnog vremena u Americi, prenosi portal Mašina. Na saslušanju pod nazivom „Radnici bi trebalo da imaju koristi od nove tehnologije i povećane produktivnosti: Potreba za 32-časovnom radnom nedeljom bez smanjivanja plata“ Sanders je postavio ključno pitanje: „Кo ima koristi od eksplozivnog razvoja tehnologije? Najbogatiji ljudi kojima ide sjajno ili radni ljudi koji sve više za njima zaostaju?“. Senator iz Vermonta je rekao da je u pripremi za razgovor saznao da se pred tim senatskim odborom poslednji put diskusija o radnom vremenu vodila 1955. godine. Na tadašnjem saslušanju je pred Senatom govorio i Volter Rojter, nekadašnji predsednik Američkog sindikata automobilske industrije (UAW), a Sanders je podsetio na njegove reči izrečene pre 70 godina. „U potpunosti shvatamo da su potencijalne prednosti automatizacije velike, ako se njima pravilno rukuje. Ako je samo delić onoga što tehnolozi obećavaju za budućnost istina, u roku od nekoliko godina automatizacija može i treba da omogući četvorodnevnu radnu nedelju… Smanjenje radne nedelje na 35 ili 30 sati u narednoj deceniji može biti važan šok apsorber prilikom prelaska na široku upotrebu automatike. To može i smanjiti uticaj naglog porasta proizvodnje i povećati potrebe za radnom snagom u industriji i trgovini.“ Ipak, decenijama kasnije kada su robotizacija i digitalizacija realnost u većini industrija radnici ne rade manje nego više, a njihove realne zarade su sve niže. „Tužna realnost je da Amerikanci sada rade više sati od ljudi u većini drugih bogatih država“, rekao je Sanders. „U 2022. godini, zaposleni u Sjedinjenim Državama imali su godišnje 204 sata rada više nego zaposleni u Japanu, a znamo da su u Japanu vredni ljudi. 279 sati više od radnika u Ujedinjenom Кraljevstvu i 470 sati više od radnika u Nemačkoj“, izjavio je Sanders, koji je tome dodao i da američki radnici danas nedeljno zarađuju 50 dolara manje nego što je to bio slučaj pre 50 godina. U tih proteklih 50 godina tehnologija je toliko napredovala da su radnici u Americi sada 400 odsto produktivniji, međutim sva dobit od tog napretka odlazi najbogatijima dok radnici čije plate stagniraju jedva preživljavaju. „Dok izvršni direktori zarađuju skoro 350 puta više od svojih prosečnih zaposlenih, radnici širom zemlje gledaju kako im se porodični život raspada jer su primorani da provode sve više vremena na poslu. Propuštaju rođendanske zabave svoje dece i bejzbol utakmice male lige. I prosto vreme koje im je potrebno da provedu sa porodicom. A ono što ih dodatno opterećuje je da – nakon što svo to vreme provedu na poslu – mnogi od njih i dalje preživljavaju od plate do plate i ne mogu da zadovolje svoje osnovne potrebe“, rekao je Sanders. Na kraju Sanders je zaključio da 32-časovna radna nedelja mora biti jedna od pogodnosti tehnološkog razvoja koja će svima biti od koristi. Potrebno nam je više vremena Sedamdeset godina nakon prethodne diskusije o radnom vremenu u Američkom Senatu je ponovo govorio jedan predsednik UAW-a. Na poziv Bernija Sandersa u Senatu se obratio Šon Fejn, takođe veliki zagovornik skraćivanja radne nedelje. „Кao predsednik sindikata automobilske industrije, predstavljam 400 hiljada ljudi iz radničke klase i šeststo hiljada penzionera. Znam da kada se moji članovi osvrnu na svoje živote, nikada ne kažu: ‚Voleo bih da sam radio više‘. Кada ljudi dođu do kraja svog života, nikada ne kažu: ‚Voleo bih da sam zaradio više novca‘. Oni žele da su imali više vremena“, rekao je Fejn pred Senatom, a prenosi Jacobin. I Fejn se složio sa tim da je svedočimo velikom tehnološkom napretku, ali da on nije radnicima doneo boljitak već upravo suprotno, ovako je on predstavio turobnu sliku američkih radnika danas. „Imamo radnike koji rade sedam dana u nedelji, dvanaest sati dnevno. Postoje radnici koji rade na više poslova, i žive da bi radili, grče se da bi preživeli od plate do plate. Imamo radnike koji danas rade duboko u svojim šezdesetim, sedamdesetim i osamdesetim jer ne mogu priuštiti da se penzionišu. Postoje povezane smrti od očaja, od zavisnosti i samoubistva, ljudi koji ne osećaju da je život beskonačnog, beznadežnog rada život vredan življenja. Radnici su žrtvovani na oltaru pohlepe i oduzeto im je dostojanstvo. Imamo krizu mentalnog zdravlja o kojoj mnogo pričamo u ovoj zemlji. Ali nikada ne govorimo o uzrocima toga. Postoje studije: povećanje stresa zbog rada sedam dana u nedelji, dvanaest sati dnevno – žrtvujete porodični život i stvari kojima želite da se bavite – to izaziva povećanje nivoa kortizola, što dovodi do srčanih oboljenja, raka, moždanog udara.“ Fejn se osvrnuo i na standardne argumente protiv skraćivanja radnog vremena i na kritike upućene prema radnicima u ključu ljudi su lenji i neće da rade. On ne misli da su radnici lenji već da im je dozlogrdilo. „Dosta im je da budu skrajnuti i lišeni dostojanstva dok nejednakost u prihodima u ovoj državi i ovom svetu izmiču kontroli. Dosta im je što tri porodice u Sjedinjenim Državama imaju bogatstvo koliko i donjih 50 odsto građana ove zemlje. To je zločin. Amerika je bolja od toga“, rekao je Fejn. Skraćivanje radne nedelje tema za političare u Americi već neko vreme Iako je, kako je to rekao Sanders, ovo prvi put nakon 1955. godine da se u Odboru za zdravstvo, obrazovanje, rad i penzije govori o kraćem radnom vremenu, treba reći da je u Američkom Senatu pre godinu dana zakon o skraćivanju radnog vremena predstavio kalifornijski senator iz redova demokrata Mark Takano. „Pred nama je prilika da unesemo zdravorazumske promene u standarde rada koje smo nasledili iz druge ere“, rekao je tada Takano. On je dodao i da bi zakon „poboljšao kvalitet života radnika, zadovoljavajući potrebu za skraćenom radnom nedeljom koja bi stvorila prostor za život, igru i potpunije uživanje u životu van posla“. Sanders, koji ima i širu podršku sindikata i organizacija civilnog društva, je sada preuzeo ovu štafetu i nastavlja sa promocijom četvorodnevne radne nedelje i uz podršku Takana. (N1)  

Po prvi put u više od 40 godina, portugalski sindikat novinara (SinJor) će 14. marta pozvati na 24-časovni štrajk, kojem će se pridružiti i drugi novinarski sindikati i udruženja, tražeći bolje uslove rada. Međunarodna i Evropska federacija novinara (IFJ-EFJ) solidarne su sa novinarima i medijskim radnicima koji štrajkuju.

EU, kako se navodi u saopštenju EK, nastoji osigurati da umjetna inteligencija bude sigurna i pouzdana, te je u tu svrhu predložen Akt o umjetnoj inteligenciji, odnosno prvi sveobuhvatni pravni okvir za umjetnu inteligenciju u svijetu kojim se garantuje zdravlje, sigurnost i temeljna prava ljudi te pruža pravna sigurnost kompanijama u 27 država članica EU.

Ročište po zahtevu osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža da ga Britanija ne izruči SAD počelo je u Višem sudu u Londonu, a Asanž nije u sudnici niti se video linkom uključio iz zatvora, jer se ne oseća dobro. Zastupnik Asanža Ed Ficdžerald zahvalio je sudu u Asanžovo ime na naporima koje je uložio da vidi da li osnivač Vikiliksa može da prisustvuje, ali je sudijama kazao da se njegov klijent ne oseća dobro i da zbog toga neće uopšte prisustvovati roči&sca

Američki novinar je istakao da je Vašington dva puta pokušao da sabotira intervju, što je Bela kuća demantovala.

U pionirskom potezu, Njujork Tajms kreće u projekat integracije generativne AI u rad svoje redakcije. Na čelu sa Zakom Sjuardom, nedavno imenovanim liderom AI inicijativa, inicijativa će se fokusirati na razvoj i testiranje generativnih aplikacija za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje

Novinar je držan u izolaciji više od osam meseci, a američka ambasada ništa nije učinila da mu pomogne

U ratu koji je počeo napadom Hamasa na Izrael, kao ni u jednom sukobu do sada, jezivu tragediju civila podelili su i novinari, fotografi i svi medijski radnici čiji je posao da izveste javnost o tome šta se dešava. „Nikada u novijoj istoriji profesija nije doživela takav masakr u tako kratkom vremenskom periodu – ‘journacide’ (novinarocid, prim.ur). Najmanje 60 novinara ubijeno je od 7. oktobra, kada je Hamas izvršio smrtonosni napad na Izrael,

Od početka rata u Gazi ubijeno je najmanje 56 novinara i medijskih radnika, nekoliko ih je ranjeno, a drugi se vode kao nestali. IFJ blisko sarađuje sa svojom filijalom, Palestinskim novinarskim sindikatom (PJS) na verifikaciji informacija u realnom vremenu. Izvor:IFJ