Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

LJiljana Smajlović napustila sednicu zbog MB Lučani: Komisija za žalbe ne poštuje osnovne norme. Kraj Saveta za štampu

13.09.2018.

Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, LJiljana Smajlović, napustila je zasedanje tog foruma posle odlučivanja o pritužbi vojne fabrike iz Lučana, uz obrazloženje da Komisija ne poštuje osnovne norme. Sednica je održana 30. avgusta u prostorijama Saveta za štampu u Beogradu, a prisustvovali su Ivana Stjelja, Stojan Marković, Vlado Mareš, Petar Jeremić, LJiljana Smajlović, Vera Didanović, Vukašin Obradović, Dragan Đorđević, Zlatko Čobović i Draga Božinović.

Preduzeće „Milan Blagojević – Namenska” a.d. iz Lučana podnelo je žalbu zbog toga što je portal, bez ikakve dalje provere, objavio anonimni mejl o eksploziji u tom preduzeću u kojoj su stradala dvojica radnika. Iz rasprave i odlučivanja o ovoj žalbi bio je isključen Stojan Marković, odgovorni urednik portala „Ozonpres”. Zlatko Čobović je ocenio da preduzeće zapravo ništa ne demantije, jer iz žalbe proizilazi da je praktično sve što je objavljeno tačno i da zato ne misli da je novinarski Kodeks prekršen.
Petar Jeremić je rekao da misli da je medij, time što je naknadno objavio odgovor, ispravio prvobitnu grešku što nije imao „drugu stranu” i dodao da je reč o fabrici u kojoj je u poslednje vreme stradalo dosta ljudi, a koja je poslovično „zatvorena za medije”.
Vlado Mareš je, međutim, ocenio da je medij imao pravo da tako piše jer mora da reaguje na to što ljudi stradaju u toj fabrici, i dodao da sama žalba predstavlja demonstraciju „vojničke samouverenosti” da o nečemu ne treba ni pisati ako oni to ne kažu. Smajlović je na to rekla da Komisija ne odlučuje o tome kako je napisana žalba, nego kako je napisan tekst.
Vukašin Obradović je naveo da je njemu sporno to što je portal objavio samo mejl koji je stigao, a da nije ni pokušao ništa dalje da proveri. On je objasnio da je taj mejl u najboljem slučaju mogao da bude jedan od izvora, odnosno polazna infomacija koju bi novinari dalje istražili. Dodao je i da je dobro što je objavljen demanti, ali da i dalje misli da je Kodeks prekršen objavljivanjem infomacije i postavio pitanje šta bi se desilo kad bi svi stalno objavljivali sve infomacije koje im neko dostavi mejlom, a da ništa ne provere.
Vera Didanović je rekla da veruje da su u tekst „ugrađena” neka prehodna saznanja o događajima u toj fabrici, ali da je, bez obzira na to, očigledno da na tekstu nije bilo nikakvog novinarskog rada. Vlado Mareš je odgovorio da Komisija ne treba da ocenjuje kvalitet novinarskog rada, već da li je prekršen Kodeks, na šta je LJiljana Smajlović odgovorila da je više nego očigledno da jeste. Nakon glasanja, u kojem se „za” odluku da je Kodeks prekršen izjasnilo troje članova Komisije, dvoje „protiv”, a četvoro uzdržanih, LJiljana Smajlović je istakla da ne može dalje da učestvuje u odlučivanju na toj sednici, jer Komisija ne poštuje osnovne norme, posle čega je napustila sednicu. Zlatko Čobović je to ocenio kao krajnje nekorektan postupak i postavio pitanje da li bi Komisija uopšte trebalo da se sastaje, ako bi svako izlazio sa sednice kad god mu se ne dopadne nečije mišljenje.
GZS
Vlasnik i direktor produkcije portala „Glas zapadne Srbije” Gvozden Nikolić podneo je žalbu Savetu za štampu zbog toga što je „Ozonpres”, kako je naveo, sa njegovog portala preuzeo i, bez saglasnosti i navođena autora, objavio fotografiju na kojoj je čačanski advokat Ivan Ćalović, na koju autorska prava ima „Glas zapadne Srbije”. Stojan Marković je bio isključen iz diskusije i odlučivanja i o ovoj žalbi. Zlatko Čobović je rekao da je jasno da je „Ozonpres” fotografiju dobio od osobe koja je na njoj, a da je nije „skinuo” sa potrala GZS, pa tako nema ni prekršaja Kodeksa u vezi sa autorskim pravima. On je istakao i da ovakve žalbe predstavljaju zloupotrebu Komisije i institucije podnošenja žalbi Savetu. Vukašin Obradović je takođe rekao da nema povrede Kodeksa i da ne razume zašto neko uopšte podnosi takve žalbe. Komisija je, nakon rasprave, jednoglasno odlučila da nije prekršen Kodeks novinara.
Kako doći do saznanja ko je autor određene fotografije?
Evo šta o tome piše Jovana Joksimović na internet stranici Advokatske komore Srbije:
„Pođimo od situacije, u kojoj naiđete na određenu fotografiju koja vam se dopala. Želite da je objavite na sajtu vaše firme, ali na fotografiji nije naveden autor. Šta učiniti u tom slučaju? Zahvaljujući tehnici, danas postoji „gugl imadžiz” koji poseduje opciju za pretragu fotografija. Sve što treba da uradite je da kopirate link fotografije i ubacite ga u polje za pretragu. Gugl će naći sve lokacije na internetu gde se ta fotografija pojavljuje. U vrhu pretrage će najverotvatnije biti sajtovi sa kojih je slika početno krenula da se širi, tako da se brzo može utvrditi poreklo i autora fotografije. Naravno, ukoliko ne uspete da dođete do informacije, nemojte koristi tu fotografiju.
Koji su mehanizmi naknade šteta autora ukoliko do povrede ipak dođe?
Povreda autorskog prava može biti imovinske ili moralne prirode. Do povrede imovinskih prava autora dolazi zbog neovlašćenog saopštavanja autorskog dela od strane neovlašćenog lica. Do povrede moralnih prava autora dolazi kada je fotografija objavljena bez naznačenja imena ili pseudonima autora i ako je saopštena u nepotpunoj formi.
Kada do jedne ili svih ovih povreda dođe, autor ima na raspolaganju opomenu pred utuženje i tužbu zbog povrede autorskih prava. U oba slučaja, autor ima mogućnost da traži naknadu štete.
Praksa sudova...
Sudovi, Zakon o autorskim i srodnim pravima, tumače i sprovode doslovno. To znači da je za autora dovoljno da priloži original fotografiju, bilo u negativu, bilo u digital fajlu, a celokupan teret dokazivanja u suprotno pada na teret tuženog, tj. onoga koje povredio autorska prava.
Što se tiče naknade štete, iz dosadašnje prakse proizilazi da sudovi opredeljuju iznos u proseku oko 50.000 dinara za svaki vid povrede autorskih moralnih prava. Naknadu za imovinsku štetu, sudovi opredeljuju prema Pregledu minimalnih naknada ULUPUDS-a (Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije), uvećanu zakonskom zakonskom kamatom od dana kada je slika neovlašćeno saopštena do dana isplate naknade štete.
Ovakvu vrstu zaštite lakše je ostvariti ako do povrede autorskog prava dođe od strane privrednog društva, udruženja i slično. Poprilično je teško, gotovo nemoguće, ostvariti tu zaštitu, ako je do povrede autorskog prava došlo od strane fizičkog lica.
Većina autora ni ne zna koja su njihova prava, pa je ova praksa povrede bez bilo kakve zaštite poprilično kod nas rasprostranjena. Da bi do nekih većih pomaka došlo, potrebno je organizovati radionice, predavanja raditi na podizanju svesti autora o svojim pravima, ali i građana o tome da sve što je na internetu nije besplatno i bez vlasništva.”
IZVOR: Glas zapadne Srbije