Nema slobode medija ako novinari rade u uslovima korupcije, siromaštva i straha

Vukosavljević o medijskom konkursu, udruženjima i strategiji

07.08.2018.
Vukosavljević

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević kaže da je primetno da je ćirilice sve manje i manje i da se zbog toga, izmenama zakona, ide ka tome da bude više u upotrebi. Naveo je da su slučajevi Politike i Novosti komplikovani, ali rešivi.
Govoreći o rekontrukciji i napisima u medijima o njegovoj smeni, smatra da se radi o malim spinovima.
Predlog izmena i dopuna Zakona o upotrebi jezika i pisma uzburkao je stručnu javnost i pre nego što je stigao na javnu raspravu. Predloženim izmenama ćirilica se favorizuje kao jedino dozvoljeno službeno pismo, dok se za upotrebu latinice u državnim organima, ustanovama i preduzećima predviđaju novčane kazne.
Ministar kaže da ćirilici ne preti momentalno nestajanje, u kratkom vremenskom roku, ali da je, kad je u pitanju izmena  zakona, reč o jednom pokušaju da ćirilice bude više u javnoj upotrebi. Pismo je onoliko živo koliko se koristi, naveo je.
Primetno je da je ćirilice sve manje i manje u upotrebi, između 10 ii 20 odsto u ispisima na ulicama, radnjama ili na deklaracijama, kaže gost Novog dana.
U Ustavu Srbije stoji da su u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, ali mi se čini, kaže ministar, da smo jedini slučaj u svetu gde postoji dualizam - "javna" i "službena" upotreba, iako bi te dve reči trebalo da budu sinonimi. Dodaje da državni organi komuniciraju ćirilicom.
Ukoliko institucije, koje imaju obavezu da koriste ćirilicu, prekrše ovu odredbu, odgovorno lice biće kažnjeno od 5.000 do 100.000 dinara. Kazna za preduzeće koje latinicom ispiše naziv robe i usluga, uputstvo za upotrebu, deklaraciju ili garantni list, biće od 500.000 do milion dinara.
Na pitanje ne misli li da su to drakonske kazne, ministar Vukosavljević kaže da njih nije osmišljavalo Ministarstvo kulture, jer ono ne propisuje kazne, i da to reguliše Zakon o prekršajima. Mi se zalažemo da primena tog zakona (o prekršajima) bude u najmanjem rasponu, bitno je da se ljudi podsete, dodao je.
O Medijskoj strategiji i medijskim udruženjima
Govoreći o Medijskoj strategiji, Vukosavljević kaže da je nije bilo teško napisati, što se Ministarstva tiče, već ju je bilo teško usvojiti. Navodi da u Ministarstvu smatraju da je nacrt dobar.
Vukosavljević je, govoreći o tome što su predstavnici medijskih udruženja napustili Radnu grupu, naveo da njihovi  razlozi za to nisu bili jedinstveni. Svako udruženje je imalo svoj razlog, što je u redu - jedno je spočitavalo neka kadrovska rešenja u Ministarstvu, drugo je smatralo da nije dovoljan broj predstavnika njihovih članova u radnoj grupi, nabraja gost N1.
"Ministarstvo je smatralo da je bilo važno da se uradi nacrt Medijske strategije, nakon okončanja rada na nacrtu, taj tekst ide u javnu raspravu... Ta javna rasprava koja traje mesec, dva ili tri je prilika da svi pojedinci, udruženja ili subjekti u medijskom prostoru u jednom demokratskom prostoru kažu sve što im smeta, što je dobro ili nije u tom tekstu. Smatram da prisustvo članova medijskih udruženja pošto-poto u Radnoj grupi nije neophodno...Vrlo poželjno da, ali i ne neophodno... Taj nacrt je podložan svim mogućim kritikama, izmenama i dopunama, tako da nije došlo do sakaćenja ili uskraćivanja demokratskog procesa, već se polazilo do pretpostavke da je bolje da medijska udruženja već budu unutar tokom izrade nacrta", naveo je ministar koji je i dodao da su i predsednik države i predsednica Vlade smatrali da je to učešće dobro.
On dodaje da to učešće predstavnika medijskih udruženja njih ne bi sprečilo da u punom kapacitetu učestvuju u javnoj raspravi.
Vukosavljević kaže da stoje na stanovištu da je nacrt dobar. Državni sekretar (Aleksandar Gajović) je bio u pravu - nigde ne piše da predstavnici medijskih udruženja moraju da učestvuju u Radnoj grupi za izradu, dodao je.
Na pitanje da li će Medijska strategija biti donesena do kraja godine, kaže da je to pitanje za novu radnu grupu.
Tu će biti možda 80 ili 90 odsto do onoga što je ova prethodna uradila, dodao je. Smatra da novi nacrt neće biti neki korenito nov tekst, i navodi da Medijska strategija mora da reši otvorena pitanja kao što su konkursno finansiranje, budžete za medije, naročito lokalnih samouprava, jer one ne izdvajaju dovoljno sredstava za konkurse za sufinansiranje medija... Istakao je da se mora rešiti pitanje medija na internetu koji imaju pravno neregulisan status, zatim pitanja finansiranja javnog servisa...
O rekonstrukciji Vlade: Mala spinovanja medija
Upitan o najavama rekonstrukcije Vlade i njenom odlaganju, kako je rekla premijerka, zbog kosovskog pitanja, Vukosavljević kaže da se o tome informiše iz medija. Na sednicama Vlade nikada nije bilo razgovora o toj temi, na onima na kojima sam ja prisustvovao, a to je 98 odsto sednica, dodao je.
Nikad se tim spekulacijama nisam bavio, svoj posao obavljam s maksimalnim kapacitetima kojima raspolažem, kaže ministar. Na konstataciju da je u medijima na listi onih o čijim smenama se spekuliše - on na vrhu, kaže da je reč o jednom malom spinovanju i detinjariji - "postoje nosioci nekog psinovanja i postoje neki razlozi za to". Rezultati odnosno izostanak rezultata su vidljivi svima, oni koji ministre postavljaju vlasni su da o tome odlučuju, to nije tema koja mene zanima, moj zadatak je da sa svojim kolegama uradim neke dobre stvari u oblasti kulture, kaže Vukosavljević. "Ako to bude ocenjeno nedovoljno ili ako postoje neka druga rešenja, to je zakon života i zakona politike".
"Ministarstvo kulture nema kapacitet da reši problem Novosti i Politike"
Na pitanje šta treba da se desi da bi nam država rekla ko je vlasnik Politike i Novosti, ministar kaže da "treba da se dođe do tačnih činjenica". Navodi da je s tim u vezi došlo do veoma komplikovanog zapleta, da nisu poznati svi subjekti - da su se pojavljivala fingirana pravna lica koja su se pojavljivala i gasila, da je prebacivan kapital... Navodi da su razgovarali sa ljudima iz tih medija, ali da Ministarstvo kulture nema kapacitet da reši taj problem.
Ipak, kako navodi, stvar je kompikovana ali rešiva. To su pravni aspekti - kako je prebacivan kapital, rekao je.
O rijalitijima: Nisam uradio ništa, Ministarstvo ne može da kažnjava
Govoreći o televizijama sa nacionalnom frekvencijom, ocenio je da je malo prostora posvećeno kulturi - "osim javnog servisa, ali ni to nije spektakularno". Emisije iz kulture, za decu - to je obaveza koja proizilazi iz ugovora o dobijanju nacionalne frekvencije, naglašava.
Upitan o rijalitijima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, rekao je da su oni degradacija našeg morala, jezika, da se prikazuju i telesne i "jezičke" pornografije, da taj sadržaj nije dobar za formiranje i negovanje dobrog ukusa, i da ne zna  zašta oni služe osim za zaglupljivanje javnog mnenja...
Na pitanje šta je uradio tim povodom, odgovorio je - "nisam uradio ništa". Pojašnjava da Ministarstvo kulture nije nadležno i nema pravo da se bavi sankcijama, upozorenjima - da se u svim zemljama EU, po njihovom normativnom sistemu koji je i Srbija prihvatila, time bave regulatorna tela.
"Ministarstvo kulture ne može da se bavi onim poslovima kojima ne može da se bavi po zakonu i izuzetno mi je žao što ovlašćenja tog tipa nisu na raspolaganju Ministarstvu kulture i informisanja... Da jesmo, vrlo brzo biste videli kakve rezultate može da donese politika koja se zalaže za kvalitet kulture javnog govora..."
O konkursima
Na pitanje da objasni kako je došlo do toga da na konkursu Ministarstva kulture neko koristi referencu, za koju neko drugi tvrdi da je njegova, koju nije ni pravilno naveo i da na osnovu toga dobije 3,7 miliona dinara (slučaj projekta firme GFC doo) , Vukosavljević kaže da se na rezultate tog konkursa niko nije žalio, da reference nisu od uticaja za dodeljivanje sredstava, ali da mogu da imaju uticaj na članove komisije u smislu da detaljnije pogledaju projekat...
Verujem da će mediji danas dobiti saopštenje jednog od protagonista tog slučaja, naveo je i dodao da je slučaj delikatan i da je navođenje te reference pitanje autorskih prava. Ministarstvo nije prekršilo procedure konkursa, svako ko misli drugačije, neka ukaže na to, dodao je, ponovivši da se niko nije žalio.
Najviše novca na konkursu Ministarstva dobila je firma Essentis d.o.o. kojoj je namenjeno 4,9 miliona, za dokumentarni serijal "100 godina nakon Soluna". Kako Insajder navodi, ova kompanija osnovana je 2008. godine, a tek 7. marta 2018, mesec dana nakon raspisivanja medijskih konkursa, izvršila je preregistraciju delatnosti s konsultantskih usluga na proizvodnju audio-vizuelnih proizvoda. Tokom poslednje dve godine kompanija nije imala ni prihode ni rashode. Essentis doo zvanično nema nijednog zaposlenog, u obrazloženju rezultata konkursa, komisija Ministarstva je navela da predlagač projekta "poseduje visoke stručne i profesionalne reference".
Vukosavljević je na to odgovorio da uslovi konkursa ne predviđaju da određena firma mora da postoji nekoliko godina ranije i da nije nedopušteno da se firme formiraju ad hoc, kao i da su komisije za svaki projekat dale obrazloženje zašto smatraju da treba da dobiju sredstva.
IZVOR: N1