U Srbiji je nastavljena nekažnjivost zločina po međunarodnom pravu, a klevete zvaničnika i medija bliskih vladi stvaraju toksično okruženje za nezavisne medije i aktiviste tranzicione pravde.

To se navodi u najnovijem izveštaju organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenala (Amnesty International) za 2017. godinu.

U izveštaju, koji je objavljen danas, ističe se da su istraživački novinari u Srbiji podvrgnuti kampanjama blaćenja od ministara i medija bliskih vladi, da je privatno obezbeđenje vladajuće stranke fizički napalo šest novinara koji su izveštavali sa mitinga tokom inauguracije Aleksandra Vučića 31. maja, kao i da su novinari KRIK-a dobijali pretnje smrću, a da je novinarki Dragani Pećo obijen stan.

Naglašava se da je u septembru politička partija ministra odbrane Aleksandra Vulina optužila glavnog i odgovornog urednika KRIK-a, Stevana Dojčinovića da je „narkoman“ i „strani plaćenik“, a sve zbog toga što je KRIK istraživao imovinu ministra Vulina.

Amnesti naglašava da su aktivisti za tranzicionu pravdu napadani od strane najviših zvaničnika, uključujući i Aleksandra Vučića, preko provladinih medija i društvenih mreža.

Huligani su u januaru, na ulazu u kancelariju Inicijative mladih za ljudska prava, ostavili kese sa lažnim novcem i nalepnice „strani plaćenici“, piše u izveštaju. Kako se dodaje, aktivisti i aktivistkinje Inicijative mladih fizički su napadnuti na tribini vladajuće stranke na kojoj je govorio haški osuđenik Veselin Šljivančanin.

U izveštaju se navodi da su bivši srpski vojni komandanti posle odsluženih kazni izrečenih pred Haškim tribunalom sve češće dobijali uticajne položaje, ali i podseća da je u maju Snežana Stanojković izabrana za glavnu tužiteljku za ratne zločine, da su izrečene samo tri presude za ratne zločine i da su sve bile oslobađajuće.

Ističe se i da je nastavljeno ponovno suđenje za bivše vojnike optužene za ratne zločine na Kosovu, uključujući prvu optužnicu za silovanje, da je u julu zaustavljeno suđenje osmorici bosanskih Srba koji se terete za ubistvo 1.303 bošnjačka civila u okolini Srebrenice, jer je optužnica podignuta u vreme kada nije bilo tužioca za ratne zločine. Međutim, dodaje se da je nakon žalbe suđenje ipak nastavljeno.

Amnesti podseća i da je Apelacioni sud u oktobru odbacio optužbe protiv bosanskih Srba za otmicu u Štrpcima, da porodice žrtava nisu priznate kao civilne žrtve rata, jer su im članovi porodice umrli izvan teritorije Srbije.

„Porodice žrtava kosovskih Srba pozvale su u maju vladu da učini napredak u pronalaženju tela nestalih“, piše u izveštaju i naglašava da nema napretka u gonjenju odgovornih za transport i zakopavanje tela kosovskih Albanaca sa Kosova tokom 1999. godine. Dodaje se i da je u novembru pred Haškim tribunalom osuđen Ratko Mladić, kao i da je u avgustu 10 osoba oslobođeno optužbi da su mu pomagali dok je bio u bekstvu.

Amnesti navodi da su u aprilu održane masovne demonstracije i protesti protiv izborne korupcije i pristrasnosti medija nakon predsedničkih izbora na kojima je pobedila vladajuća stranka.

„Iako je Komitet UN protiv torture glasao protiv izručenja kurdskog aktiviste DŽevdeta Ajaza, Srbija ga je u decembru vratila u Tursku gde ga čeka sigurni zatvor“, navodi se u izveštaju.

Amnesti navodi da romske porodice u Beogradu i dalje žive u nehigijenskim naseljima, da su im uskraćena socijalna i ekonomska prava, poput prava na zdravstvo, obrazovanje, vodu, da su pod rizikom prisilnih izbacivanja, ali i da policija maltretira Rome. Naglašava se i da su izbeglice i migranti blokirani u Srbiji, kao i da su oni koji su pokušali da uđu u Evropsku uniju preko Mađarske i Hrvatske nasilno vraćani u Srbiju.

Dodaje se da je u januaru do 1.800 izbeglica i migranata živelo u napuštenim skladištima, i to često na temperaturi ispod nule, te da su do maja izbačeni i prebačeni u pretrpane vladine centre u kojima su uslovi neadekvatni.

Srbija je proglasila 18. maj za Dan sećanja na žene koje su ubijene od strane muževa i partnera, ističe se u izveštaju i podseća da su organizacije koje se bore za ženska prava protestovale u julu, jer vlasti nisu zaštitile dve žene i jedno dete koje su ubili bivši muževi, i to ispred centara za socijalni rad u Beogradu.

U novembru, dodaje se, Srbija je ratifikovala Istanbulsku konvenciju za spečavanje nasilja nad ženama.

Nedostatak dogovora Srbije i Kosova

U izveštaju Amnesti internešenala se ističe da nedostatak dogovora o uzajamnoj pravnoj pomoći Kosova i Srbije ometa procesuiranje Srba osumnjičenih za ratne zločine tokom sukoba 1998. i 1999. godine, uključujući i seksualno nasilje. Navodi se da bi stotine nerešenih slučajeva trebalo da bude prebačeno u junu 2018. u kancelariju Specijalnog tužioca Kosova, te da su tužioci, nevladine organizacije i žrtve seksualnog nasilja za vreme sukoba zabrinuti da svedočenja koja je Unmik sakupio nisu na odgovarajući način istražena.

Amnesti podseća da bivša predsednica Kosova Atifete Jahjaga nije mogla da dođe u Beograd u junu kako bi predstavila knjigu svedočenja žrtava seksualnog nasilja za vreme rata, kao i da stigma povezana sa silovanjem za vreme ratnih sukoba i dalje opterećuje žrtve. U izveštaju Amnestija navodi se da je mali napredak ostvaren u pronalaženju nestalih i da se na spisku nalazi 1.658 ljudi. Takođe se ističe da je Specijalni sud za Kosovo formiran 28. juna u Hagu, a da kosovski poslanici nisu u decembru uspeli da ukinu zakon o tom sudu, koji smatraju da diskriminiše protiv OVK.

Brnabić i LGBT

„Imenovanje Ane Bnabić za premijerku Srbije i njeno prisustvo na Paradi ponosa su neki ocenili kao napredak. Međutim, vlasti nisu zaštitile LGBT osobe i organizacije od diskriminacije, fizičkih napada i pretnji“, ističe se u izveštaju Amnestija i dodaje da je u aprilu Komitet UN za ljudska prava urgirao da Srbija efektivnije primeni zločin iz mržnje.